Albumi sa sličicama - strast veća od igre na terenu

Evropsko prvenstvo u fudbalu dovodi uzbuđenje među ljubiteljima ovog sporta do usijanja. Ipak, nije samo igra na terenu ono što ih privlači. Skupljanje sličica postaje jednako značajan deo iskustva u celom Adria regionu.  

Album za sličice nije samo suvenir - to je putovanje kroz fudbalsku istoriju. Svaka stranica albuma donosi priču o nacionalnim timovima, zvezdama, gradovima domaćinima i legendarnim stadionima.  

“Koliko se sećam, otac mi je kupio prvi album ovog fudbalskog tipa, Paninijev Argentina 1978, tada u licenciranom izdanju Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca, ugledne domaće izdavačke kuće. To bi značilo da sam 45 godina u ovome”, priseća se svojih početaka i prvog susreta sa sličicama Boris Čerkuč, kolekcionar s dugogodišnjim novinarskim iskustvom. 

Kako je imao svega tri godine, Čerkuč misli da je njegov otac prvi album kupio više sebi nego njemu. Album je u potpunosti shvatio tek kroz naredne godine, dok se nepopunjen motao po kući, povremeno mu koristeći kao prozor u svet, ne samo fudbala nego i zemalja i priča koje su u tom trenutku bile nedokučive. 

Kako sam kaže, upravo to je bio značaj albuma u to doba, kada nije bilo interneta i mnogo toga je bilo nedostupno. 

“Albumi sa sličicama bili su i izvor informacija i budili su strast za skupljanjem i posedovanjem, pa im se opraštalo to što su mamipara, kako su ih nazivali stariji i, valjda, mudriji. A njima u inat nastavilo se skupljati do dana današnjeg, kad već pomalo kucam na vrata granice starosti i, valjda, mudrosti”, priča Čerkuč.  

U doba bivše Jugoslavije, popularni su bili albumi sa sličicama tadašnje savezne fudbalske  lige, ali svakako najveću važnost nose evropska i svetska prvenstva.  

Posebno važan bio je album za Italiju 1990. godine, koji je mnogim generacijama bio ulazak u svet kolekcionarstva, ljubav koja traje i danas. Njegova važnost proistekla je iz atmosfere koja je vladala pred to prvenstvo, uz ambicije reprezentacije koju je s klupe predvodio legendarni Ivica Osim, dok je na terenu briljirao današnji srpski trener Dragan Stojković Piksi. 

Sličice nisu samo naš fenomen, već globalni. U Sjedinjenim Američkim Državama, posebno su kultne one za bejzbol čije vrednosti mogu doseći u nebo. 

Iako albumi više nisu ultimativni ni relevantni izvor informacija, oni su neizostavni deo folklora koji neizbežno prati velike fudbalske događaje. 

Skupljanje albuma za pojedinca može se smatrati ekonomski neisplativim. Ali kako ističe Boris, strast i ponovno proživljavanje uzbuđenja iščekivanja Evropskog ili Svetskog prvenstva, otvarajući paketiće s nadom da ćeš pronaći svog najdražeg igrača među stotinama mogućih, ne može se meriti novcem. 

Ekonomija i albumi  

Od davnih dana albuma Paninija koji je pušten u prodaju pred Svetsko prvenstvo 1970. godine do novog partnerstva s kompanijom Topps, skupljanje sličica postalo je neodvojiv deo prvenstva u fudbalu, ne samo kao tradicija, već i kao važan ekonomski faktor. Albumi sa sličicama postali su arhiva fudbalske istorije, dokumentujući najveće igrače, najuzbudljivije trenutke i najvažnije turnire. 

Međutim, albumi nisu samo stvar nostalgije i strasti prema igri. Oni imaju i značajan uticaj  na ekonomiju. Prvo, tu je sama industrija proizvodnje albuma i sličica, koja se meri milonima evra.  

Dalje, cene sličica mogu varirati od nekoliko centi do retkih primeraka koji vrede stotine ili čak hiljade evra. To zavisi od raznih faktora, uključujući popularnost igrača, retkost sličica i stanje u kojem se nalaze. Na primer, sličica nekog legendarnog igrača poput Lionela Messija ili Cristiana Ronalda može imati znatno veću vrednost od one manje poznatog igrača iz manje popularne reprezentacije. 

Ali ono što čini skupljanje sličica tako posebnim nije samo njihova finansijska vrednost, već i socijalna dimenzija koju donose. Skupljanje sličica okuplja ljude svih starosnih grupa i društvenih krugova. Od mališana koji se nadmeću ko će skupiti više sličica na igralištu do odraslih koji se sastaju kako bi razmenili nedostajuće sličice. Nije retkost videti i organizovane događaje poput berzi sličica.  

Zajednica kolekcionara sličica u Bosni i Hercegovini oživljava uoči velikih prvenstava. Iako postoje brojna godišnja izdanja, albumi za svetsko ili evropsko prvenstvo okupljaju najviše entuzijasta, zahvaljujući dugoj i snažnoj tradiciji. Skupljači dolaze iz svih generacija i različitih finansijskih mogućnosti, često iznenađujući raznolikošću ljudi koji dele ovu strast. 

Tako je u Sarajevu, najčešće mesto okupljanja i razmene, nekadašnji BBI - a današnja Aria. U Beogradu su to Terazije. Ali osim fizičkih susreta, društvene mreže igraju značajnu ulogu, naročito grupe osnovane u tu svrhu na Meti, gde se entuzijasti mogu povezati i razmenjivati se.  

Razlike u pristupu između generacija su očigledne  

“Mi nekadašnji mladi sada smo u mogućnosti da kupimo mnogo više sličica nego pre, jer sad više nikoga ne moramo da pitamo da nam kupi kesicu na trafici. Imamo svoj novac i nije retko da se kupi čitava ona kutija sa 50 kesicai 300 sličica. Ali, na kraju, da bi skupili svih 700 i više sličica, svi moramo na razmenu. Jer inače trošak kupovine do punog albuma može preći debelo preko 500 maraka (preko 250 evra)”, pojašnjava Boris.  

Dodaje da je to mladima teže, upravo zbog finansijskih mogućnosti, ali da ipak imaju veću mogućnost razmene unutar generacije. Međutim, generacijski jaz ne zaustavlja ni starije kolekcionare, koji su aktivni onlajn, pronalazeći nove načine za razmenu sličica. 

“Moram reći da se i ja danas pomalo vadim na malog sina, kao i moj otac na meni te daleke 1978. godine. Kupujem sličice za njega, bar tako kažem na trafici, kao da se imam kome opravdavati. Ili kažem da skupljamo zajedno, ali čini mi se da još uvek ja malo više uživam od sina”, priznaje Boris, nastavljajući tradiciju koja traje decenijama . 

I Miloš Šaranović, sportski novinar i glavni urednik sporta na B92, ističe da sličice ostaju neraskidiva veza s detinjstvom, ključno mesto gde se vraća u vreme bez velikih problema. Čak i kao  odrastao priznaje da  posvećuje vreme sakupljanju sličica, tražeći ih na specijalizovanim sajtovima ili prateći trendove i važne teme.  

Miloš Šaranović, sportski novinar i glavni urednik sporta na B92/ Privatna arhiva

 

“Što se tiče ovih najvećih takmičenja, evropskih i svetskih prvenstava, tu je najveći broj sakupljača i to je prosto trenutak kada se ceo svet bavi sličicama i one postaju tema i u onim kućama gde se inače ništa ne sakuplja. Tako je, naravno, i kod nas, za nijansu je veća euforija i više se o tome priča i više se vidi da je to taj trenutak kada Srbija igra na nekom važnom i velikom takmičenju”, kaže Šarović.  

Ipak, kako kaže, cene su postale užasavajuće visoke, što je promena u odnosu na prošlost kada je novac za sladoled i kesice sa sličicama bio pristupačniji. To može otežati roditeljima da omoguće deci da učestvuju u sakupljanju, iako smatra da je to dragoceno iskustvo za učenje, ne samo o fudbalu već i o drugim životnim lekcijama. 

Šaranović se raduje što “hajp" oko sličica i dalje postoji, nadajući se da će one nadživeti bar njega i njegovu generaciju koja im je ostala verna i u ozbiljnim godinama kada su sličice u pitanju. “Neozbiljne i ozbiljne godine ne postoje, postoje samo ozbiljni i neozbiljni sakupljači sličica i ja po tom osnovu spadam u ozbiljne, a po ovom drugom, kada su u pitanju godine, ne prihvatam da mi pripada ta uloga čoveka u ozbiljnim godinama.”   

- Tekst nastao u saradnji sa Jelenom Stjepanović – Bloomberg Adria. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar