U regionu i Evropi dolazi vreme stogodišnjaka, ali i glavobolja

Francuskinja Jeanne Louise Calment, koja je preminula 1997. godine u dobi od 122 godine i 164 dana, smatra se najdugovečnijom osobom na svetu za koju postoje pisani dokazi. Kako je navedeno u Ginisovoj knjizi rekorda i brojnim drugim relevantnim izvorima, rođena je 1875. godine, oko 14 godina pre izgradnje Ajfelovog tornja i oko 15 godina pre pojave filmova. Godinu nakon njenog rođenja Tolstoj je objavio "Anu Karenjinu”, a Alexander Graham Bell patentirao telefon. 

 

Jeanne je živela miran, ali neverovatno dug život. Njen brak s bogatim daljim rođakom Fernandom Nicolasom Calmentom 1896. godine omogućio joj je da ne mora da radi kako bi preživela. To je možda imalo ulogu u njenoj izuzetnoj dugovečnosti: bila je slobodna da pliva, igra tenis, vozi bicikl, što je doprinelo njenom odličnom zdravlju. S vremenom su oni oko nje pomrli – uključujući njenog supruga (u 73. godini), njenu ćerku Yvonne (koja je umrla od upale pluća 1934. godine), pa čak i njenog unuka Frédérica (koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1963. godine). 

Pošto nije imala naslednike, 1965. godine advokat André-François Raffray sklopio je s Jeanne ugovor prema kojem se obavezao da joj plaća 2.500 franaka svakog meseca sve dok Jeanne ne umre, a zauzvrat je trebalo da nasledi njen stan. Tada se to činilo kao dobra pogodba za 47-godišnjeg Raffraya, s obzirom na to da je Jeanne u to vreme imala 90 godina. Na kraju ga je Jeanne nadživela. On je umro 30 godina kasnije, a njegova porodica nastavila je da plaća. Do trenutka njene smrti Jeanne su isplatili više nego dvostruku vrednost njenog stana. 

Jeanne još uvek nedostižna, ali konkurencija raste 

Priča o Jeanne Calment pravo je čudo s obzirom na to da je u prošlosti prelazak granice od sto godina života bio više nego redak, barem prema dostupnim statističkim podacima. Međutim, tokom poslednjih decenija beleži se kontinuiran rast životne dobi stanovništva u svetu, uključujući Evropu i Adria region, kao i sve češća pojava osoba koje slave stoti rođendan (stogodišnjaci), ali i takozvanih polu-superstogodišnjaka (u dobi od 105 do 109 godina) te superstogodišnjaka (u dobi od više od 110 godina). Naime, prema Međunarodnoj bazi podataka o dugovečnosti, koja vodi evidenciju za 10 većih evropskih zemalja, SAD, Kanadu i Japan, zaključno s 2025. godinom registrovana je 23.681 osoba u dobi od 105 do 109 godina te 1.372 osobe starije od 110 godina. 

Depositphotos

Prema analizi istraživačkog centra Pew, u kojoj se citiraju procene Ujedinjenih nacija, svet je 2015. godine bio dom gotovo pola miliona stogodišnjaka (osoba u dobi od 100 i više godina), što je četiri puta više nego 1990. godine. Očekuje se da će se taj rast ubrzati, odnosno predviđa se da će 2050. godine u svetu biti 3,7 miliona stogodišnjaka. 

"Iako stogodišnjaci čine mali deo starije populacije u svetu, njihov udeo raste. Godine 1990. bilo je 2,9 stogodišnjaka na svakih 10.000 osoba u dobi od 65 i više godina širom sveta. Taj je udeo porastao na 7,4 do 2015. godine, a predviđa se da će se povećati na 23,6 do 2050. godine", navodi istraživački centar. 

Kakva je situacija u Adria regionu  

Službeni podaci pokazuju da u Adria regionu postoji značajan broj osoba koje prelaze granicu od 100 godina, kao i da broj onih koji doživljavaju duboku starost drastično raste. Naime, prema podacima Slovenačkog statističkog zavoda, u toj zemlji je ove godine bilo 388 osoba u dobi od 100 ili više godina, od kojih 64 muškarca i 324 žene. U popisu stanovništva 2021. godine u Severnoj Makedoniji evidentirana je 51 osoba stara 100 ili više godina, od kojih 18 muškaraca i 33 žene. Prema popisu u Hrvatskoj iz 2021. godine, u zemlji je bilo 3.679 osoba u dobi od 95 ili više godina te čak 21.019 osoba u dobi od 90 do 94 godine. Prema Republičkom zavodu za statistiku Srbije, popis iz 2022. godine pokazao je da je u zemlji bila 117.651 osoba u dobi od 85 ili više godina, a prema podacima Federalnog zavoda za statistiku Bosne i Hercegovine, popis iz 2013. godine pokazao je da je tamo bilo 15.692 osoba u dobi od 85 ili više godina. 

Poboljšanje socioekonomskih uslova, napredak u zdravstvenoj zaštiti i rast kvaliteta života razlog su pomeranja starosne granice, odnosno povećanja dugovečnosti stanovništva, kako u zemljama Adria regiona, tako i u Evropi. Prema preliminarnim podacima iz 2024. godine, očekivani životni vek pri rođenju u EU iznosio je 81,7 godina, što je povećanje od 0,3 godine u poređenju s 2023. godinom, saopštio je nedavno Eurostat. U 15 zemalja, među kojima je i Slovenija (82,3), očekivani životni vek premašio je prosek EU, a najviši je zabeležen u Italiji i Švedskoj (po 84,1 godine) te Španiji (84,0 godine). Suprotno tome, najniži životni vek zabeležen je u Bugarskoj (75,9 godina), Rumuniji (76,6 godina) i Letoniji (76,7 godina). 

Projekcije Ujedinjenih nacija takođe predviđaju nastavak produžavanja životnog veka u Evropi i zemljama regiona. 

Povećan broj vrlo starih osoba 

Projekcije Eurostata pokazuju da će se starenje stanovništva nastaviti u svim državama članicama EU, a slične su prognoze i za zemlje Adria regiona. Predviđa se da će stanovništva EU biti manje 2100. godine nego što je bilo 2022. godine, a njegova struktura biće sve starija, uz znatno smanjenje broja i udela osoba u radno sposobnoj dobi. Proces starenja posebno se ističe kroz povećan broj vrlo starih osoba, pri čemu i starija populacija sama prolazi kroz proces starenja. Zapravo, najnovije projekcije pokazuju da će koeficijenti zavisnosti o dobi verovatno nastaviti da rastu, što naglašava izazove za javnu potrošnju za penzije, zdravstvenu zaštitu i troškove dugotrajne nege. 

Naime, prema podacima Eurostata, udeo stanovništva EU u dobi od 80 godina i više iznosio je 6,1 odsto 2022. godine, a predviđa se da će dostići 15,3 odsto do 2100. godine (rast od 9,2 procentna poena). 

"Projekcije Eurostata pokazuju da će u svih 30 evropskih zemalja udeo ukupnog stanovništva u dobi od 80 godina i više biti veći od 13 odsto do 2100. godine. Među državama članicama EU taj udeo će se kretati od 13,3 odsto na Kipru do 17,4 odsto u Italiji", navode iz Eurostata. 

Postoji 18 država članica EU za koje projekcije pokazuju da će udeo vrlo starih osoba u ukupnom stanovništvu porasti između 2022. i 2100. godine za više od proseka EU (9,2 procentna poena), pri čemu se najveća povećanja očekuju u Irskoj (za 12,8 procentnih poena) i Malti (za 12,5 procentnih poena). Za razliku od toga, najmanje povećanje predviđeno je za Nemačku (za 6,6 procentnih poena). 

Manje dece, više izazova 

Eurostat predviđa da će se između 2022. i 2035. godine udeo dece (u dobi od nula do 14 godina) u ukupnom stanovništvu EU smanjiti skromnom stopom, s 15 odsto na 13,6 odsto (pad od 1,4 procentna poena). Nakon toga, udeo će ostati stabilan na 13,6 odsto do oko 2050. godine, a potom će se dodatno smanjiti na 13,3 odsto i ostati na tom nivou do kraja veka. U periodu od 2022. do 2035. predviđa se da će se udeo dece u ukupnom stanovništvu smanjiti u svim državama članicama EU, osim u Nemačkoj, za koju se predviđa blago povećanje od 0,3 procentna poena (na 14,2 odsto 2035. godine), te u Danskoj, za koju se predviđa da će ostati na istom nivou kao 2022. godine. 

Predviđa se da će se između 2022. i 2100. godine udeo stanovništva radno sposobne dobi smanjiti u svim državama članicama EU. Godine 2022. stanovništvo radno sposobne dobi u EU (od 15 do 64 godine) činilo je gotovo dve trećine (63,9 odsto) ukupnog stanovništva. Taj udeo će se kontinuirano smanjivati, na 56,6 odsto do 2060. godine, nakon čega će uslediti zatišje, a zatim dalji pad na 54,4 odsto do 2100. godine (pad od 9,5 procentnih poena). 

"Od 2022. do 2100. predviđa se da će se udeo radno sposobnog stanovništva u ukupnom stanovništvu smanjiti u svih 30 evropskih zemalja obuhvaćenih projekcijama", navode iz Eurostata. 

Najveće smanjenje udela radno sposobnog stanovništva predviđa se za Maltu i Luksemburg (pad od po 14,7 procentnih poena), Španiju (pad od 12,3 procentna poena), Litvaniju (pad od 12,2 procentna poena) i Slovačku (pad od 12,0 procentnih poena), dok je najmanje smanjenje predviđeno za Švedsku (pad od 6,7 procentnih poena), Francusku i Češku (pad po 7,5 procentnih poena). 

Suprotno tome, predviđa se da će se procenat starijih osoba (u dobi od 65 godina i više) u ukupnom stanovništvu povećati u svih 30 evropskih zemalja od 2022. do 2100. godine. Na nivou EU očekuje se rast s 21,1 odsto na 32,5 odsto (povećanje od 11,4 procentna poena), dok se na nivou država raspon povećanja kreće između 8,5 procentnih poena u Portugaliji (s 23,7 na 32,2 odsto) i 17,9 procentnih poena u Irskoj (s 15 na 32,9 odsto). Projekcije Eurostata pokazuju da će se između 2022. i 2100. udeo starijih osoba u ukupnom stanovništvu povećati za najmanje 10,0 procentnih poena u svim državama članicama EU, osim u Portugalu, Nemačkoj, Češkoj i Grčkoj. 

Generacijska zavisnost 

Smanjenje broja osoba radno sposobne dobi i rastući broj starijih osoba određivaće kretanje koeficijenta generacijske zavisnosti. Na nivou EU predviđa se da će se koeficijent zavisnosti povećati sa 33 odsto 2022. godine na 59,7 odsto do 2100. godine (rast od 26,7 procentnih poena). 

"Veći deo tog rasta odvijaće se ubrzano od 2022. do 2060, kada se predviđa da će dostići 53 odsto (rast od 20 procentnih poena), a zatim sporiji rast do 59,7 odsto 2100. godine", ističu iz Eurostata. 

Među državama članicama EU, najviši koeficijent zavisnosti od starosti 2100. godine prognozira se za Maltu (68,2 odsto), Litvaniju (66,2 odsto) i Italiju (65,7 odsto), dok je najniži predviđen za Češku (54,1 odsto) i Švedsku (54,8 odsto). 

Već 2050. godine projekcije pokazuju da će u EU biti manje od dve osobe radno sposobne dobi na svaku stariju osobu. 

Kombinovani efekat nešto smanjenog broja dece, smanjenja broja stanovnika radno sposobne dobi i kontinuirano rastućeg broja starijih osoba rezultira značajnim povećanjem ukupnog koeficijenta starosne zavisnosti. Među evropskim državama članicama EU, njih 23 su 2022. godine imale više od 50 izdržavanih osoba na svakih 100 osoba radno sposobne dobi. Do 2100. godine predviđa se da će sve države članice EU imati više od 77 izdržavanih osoba na 100 osoba radno sposobne dobi.