16. jul 2023, 11:01
Lalomanija je obeležila takozvano zlatno doba Holandije
Prve lukovice lala uvezene su krajem 1500. godine iz Osmanskog carstva
Najveću euforiju izazvao je vrlo redak primerak Semper Augustus
Depositphotos
Iako se sezona lala u Holandiji završila krajem maja, lekcije naučene iz jednog od najpoznatijih finansijskih balona, lalomanije iz 17. veka, dragocene su za mlade berzanske mešetare, bez obzira na godišnje doba. Proverite kako ljudi lako izgube razum u želji za lakim bogaćenjem.
Amsterdam – Živim bojama i nežnim laticama, lale već vekovima osvajaju srca i bašte. Nisu poznate samo po svojoj lepoti, već zauzimaju i važno mesto u istoriji finansija. U 17. veku bile su uzrok jednog od najpoznatijih finansijskih balona, takozvane lalomanije. U to vreme u Holandiji su cene lukovica vrtoglavo rasle, neke retke i vredne vrste koštale su koliko i kuće, ali usledio je ogroman pad vrednosti i s njim bolno otrežnjenje. Iako su od lalomanije prošla skoro četiri veka, danas možemo da povučemo paralele s nekim modernim finansijskim fenomenima, poput kriptomanije.
Ulagači zbog vrtoglavih prihoda lako mogu da izgube razum i moć normalnog rasuđivanja pa bi bilo dobro da osvežimo sećanje na lalomaniju i proverimo šta se danas događa na tržištu lala.
Lalomanija se dogodila u takozvanom zlatnom dobu Holandije. Holandija je tada bila jedna od najbogatijih zemalja u Evropi. Spomenuti period bio je obeležen izuzetnim privrednim rastom, kulturnim procvatom i vrhunskim umetničkim delima i postignućima. Holandsku privredu pokretali su preduzetništvo, rastuća srednja klasa i međunarodna trgovina, što je zemlji donelo veliko bogatstvo. Navedeni faktori rezultirali su sve većom potražnjom za luksuznom i egzotičnom robom, kao i statusnim simbolima.
U poslednje spadaju i lale, koje su postale vrlo tražene, najpre među najbogatijim slojevima, potom i među ostalim slojevima društva koji su tražili brzu zaradu. U to vreme retke i vrlo popularne, lale su bile izvrstan alat za "paradiranje" finansijskim bogatstvom i moći.
Prve lukovice uvezene su krajem 1500. godine iz Osmanskog carstva, za stanovnike Holandije bile su egzotične kao i začini i tepisi, jer takvo cveće zaista nisu poznavali. Najveću euforiju izazvao je vrlo redak primerak Semper Augustus, koji su neki smatrali svetim gralom među lalama. Njegov neobičan izgled - crveno-bele latice - rezultat je mutacije uzrokovane virusnom infekcijom.
Lale cvetaju u aprilu ili maju, a miruju od juna do septembra. Tek tada njihove lukovice mogu da se presađuju, pa se njima prvo trgovalo samo u fazi mirovanja. Velika potražnja i ograničena ponuda bili su glavni uzroci enormnog povećanja njihove cene. To je na tržište privlačilo sve više pojedinaca koje je privlačila mogućnost brze zarade. Zato se lukovicama lala počelo trgovati i van sezone – na berzi preko terminskih ugovora.
Terminskim ugovorima kupac i trgovac se obvezuju da će buduće transakcije izvršavati po ugovorenoj ceni, bez obzira na vrednost na dan sklapanja posla. Ovakve vrste ugovora trgovcima su omogućile kupovinu i prodaju lala pre nego što su se potpuno razvile i procvetale. Cena ovog cveća bila je već unapred određena, a isporuka i plaćanje obavljali su se kasnije. Trgovci su tako mogli da špekulišu o budućoj vrednosti lala i sklapaju transakcije zasnovane na očekivanim cenama. Takođe, mnogi špekulanti su pozajmljivali novac u nadi da će svoje investicije prodati po višoj ceni, pre dospeća terminskih ugovora.
Tržišne špekulacije bile su podstaknute verovanjem da će cene lala rasti unedogled. Pojedince je obuzeo strah od propuštenih prilika ili FOMO (engl. fear of missing out). Lala je postala glavna tema. Neracionalnost je zahvatila sve slojeve. U želji za brzom zaradom, ljudi su svoju imovinu i posede stavljali pod hipoteku i zatvarali svoje dotadašnje poslove.
Cene lala dosegle su najviše nivoe od 1634. do 1637. godine. O tačnim vrednostima teško je govoriti zbog nedostatka istorijskih dokumenata, ali neki izvori upućuju na to da su lukovice nekih retkih i poželjnih vrsta lala čak mogle da premaše vrednost tadašnjih najvrednijih nekretnina. Lukovica jedne od najskupljih i najprestižnijih vrsta lala Semper Augustus bila je prodata za oko deset hiljada guldena, a za taj iznos je u to vreme mogla da se kupi kuća na ekskluzivnoj lokaciji uz sam amsterdamski kanal. Po današnjoj vrednosti, najskuplje lukovice lala navodno su koštale oko milion evra, a u proseku se njima trgovalo u cenovnom rasponu od 50 do 150 hiljada evra.
Među najcenjenijim sortama lala bile su i Viceroy - lukovica je vredela oko tri hiljade guldena, i Admiral Liefkens, koja se prodavala za hiljadu guldena. Iznosi su bili vrtoglavi, premašivali su godišnje plate zanatlija, trgovaca, pa čak i nekih stručnjaka poput lekara i advokata.
Svaka euforija obično se završi glavoboljom. Do kraja 1637. godine investicijski balon konačno je pukao. Zbog ludila na tržištu i astronomskih cena, mnogi trgovci nisu ispunili svoje ugovore o kupovini ili prodaji lala. Poverenje u tržište je palo, a neizvesnost i strah među investitorima izazvali su paniku.
Odjednom su svi želeli da prodaju lale, ali kupaca jednostavno više nije bilo. Cena lala strmoglavila se praktično preko noći.
Lalomanija je prikaz klasičnog ciklusa finansijskog balona. Ogromni prinosi čine da ljudi izgube osećaj za razumna očekivanja i preterano ulažu u samo jedno područje, što dodatno podiže cenu. Pozitivne informacije i tržišni sentiment povećavaju vrednost te investicije, sve dok investitori konačno ne shvate da su cene neracionalne. To dovodi do pada poverenja i povećanja straha među ulagačima, što rezultira masovnim rasprodajama i padom cena na tržištu.
BloombergAdria.com
Uzgoj i prodaja lala danas je zrela i etablirana industrija koja se prilagođava dinamici ponude i potražnje. Za razliku od naizgled neverovatnih cena lala u Holandiji u 17. veku, danas su one relativno stabilne i više nisu na meti špekulanata. Uglavnom se kupuju kao već izrasle biljke, a ne kao ulaganje putem terminskih ugovora. Naime, danas se preko istih ugovora trguje mnogim sirovinama poput kukuruza, soje, pšenice, kakaoa, maslaca, mleka, pa čak i surutke u prahu i lososa.
Deset lala na lokalnoj pijaci u centru Amsterdama košta u proseku tri evra, a cena zavisi od kvaliteta i vrste. Sezona lala u Holandiji traje od sredine marta do sredine maja. Najpoznatija bašta lala Keukenhof nalazi se oko 40 kilometara zapadno od Amsterdama. Godišnje je tokom sezone poseti više od milion turista.
Prevela Jelena Stjepanović.