text size
Pomirili smo se sa činjenicom da živimo u vremenu inflacije, kao i da se centralne banke sa tom inflacijom bore podizanjem kamatnih stopa. Međutim, i u toj borbi vredi se vratiti na pitanje da li je rast baš svih cena bio neizbežan ili je reč o dobroj staroj pohlepi.
Mnogi ekonomisti, poput Isabelle Weber sa Univerziteta u Masačusetsu Amherst, veruju da se u ovom trenutku nalazimo usred "inflacije prodavaca", koju pokreću kompanije koje koriste kao izgovor prekinute lanace snabdevanja i druge disrupcije kako bi podizale cene proizvoda.
"Zamislite to ovako - idete u omiljenu kafeteriju svaki dan i, odjednom, cena kafe je duplo veća. Pomislili biste: 'Vlasnik je poludeo!'. Ali, ako vam je ovaj vlasnik iz dana u dan govorio da očekuje da će mu kirija porasti i jedan dan cena kafe poraste, reći ćete: 'Naravno, ovo ima smisla'. I nešto ovako, ali na sektorskom globalnom nivou, događa se već neko vreme. Recimo, u sektoru prehrambenih proizvoda, kao potrošač, ja ne znam koliko koštaju sastojci u mojoj pasti ili hlebu, ali ako čujem na vestima da su cene žitarica skočile, onda to ima smisla", objašnjava Weber u Bloomberg Global podkastu Odd Lots.
Opširnije
BBA analitičari: Recesija neće smekšati ECB
ECB će na današnjoj sednici kamatne stope podići za 25 bp, očekuju analitičari Bloomberg Adrije.
15.06.2023
Investitori ne očekuju da će Fed ove godine smanjivati stope
Investitori očekuju da će Federalne rezerve SAD nastaviti da povećavaju kamatne stope.
15.06.2023
Proizvođačke cene u SAD usporile više od očekivanja
Indeks proizvođačkih cena za finalnu tražnju opao je za 0,3 odsto u odnosu na mesec ranije, pokazuju podaci.
14.06.2023
Bazna inflacija se spustila na nivo iz januara
Indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta u maju je na međugodišnjem nivou porastao 10,4 odsto.
13.06.2023
Do sličnog zaključka došao je i tim istraživača Federalnih rezervi, koji je zaključio da snaga tražnje i želja da se održe profitne marže motivišu kompanije da dižu cene.
I ispitanici MLIV Pulse Bloombergove ankete - čak 67 odsto njih - vide sektor potrošačkih proizvoda kao glavni izvor oportunističkog dizanja cena, dok se na drugom mestu pozicionirao energetski sektor. Predstavnici pojedinih kompanija, poput PepsiCo, čak su otvoreno govorili o korišćenju prilike da se cene proizvoda dižu - dokle god su potrošači spremni da prihvate povećanja.
Naravno, iza rekordno visokih marži - koje su u Sjedinjenim Državama najviše u poslednjih 70 godina - leže i jedinstvene okolnosti koje je sa sobom donela pandemija, poput naglih i dugotrajnih prekida lanaca snabdevanja i stimulativnih mera koje su zagrejale tražnju.
Međutim, sada kada se stvari vraćaju u normalu - koliko još dugo pandemija može da bude izgovor? Novinar Bloomberg News Simon White objašnjava za Bloomberg Adria Connect da samo dizanje cena kako bi se predupredio skok troškova proizvodnje ne bi proizveo tako drastičan skok marži.
Biro za ekonomske analize
"Mnogi ljudi za ovo koriste izraz 'excuseflation' - korišćenje opšteg rasta cena kao izgovor da uhvate priliku i podignu svoje marže. Takođe, najveće kompanije zabeležile su i najveći rast marži. Dakle, oni koriste svoju monopolističku poziciju da podignu cene, jer u suštini znaju da to može da im prođe", kaže za Bloomberg Adria Connect novinar Simon White Bloomberg News.
Eurostat/Bloomberg Economics
Sa sličnim problemom se susreće i evrozona. Kompanije su podizale cene da bi predupredile više troškove proizvodnje, a analiza Eurostata pokazuje da je upravo profit ono što u najvećoj meri potpiruje inflaciju u evrozoni.
"Sedamdesetih godina zarade su bile problem. Imali smo jake sindikate i rast zarada je bio kontinuiran. Sada imamo nešto drugačije, vidimo skok profita koji pokreće radnike da traže više zarade, i ta dinamika kombinovano utiče i na viši profit i na više zarade. To dovodi u pitanje da li je monetarna politika nužno najbolji instrument borbe s takvom inflacijom", zaključio je White.
Opširnije o ovoj temi pogledajte u videu.
.webp){kind=icon}
