Era veštačke inteligencije je uveliko sadašnjost, a gde je tu Srbija?

Era veštačke inteligencije je uveliko tu i donosi transformaciju koja dotiče praktično svaku oblast, od života pojedinaca, preko biznisa pa sve do međunarodnih odnosa.

Stefan Badža, savetnik u kabinetu predsednice Skupštine, kaže da je Srbija dobro pozicionirana u međunarodnom kontekstu. "Srbija je još 2019. godine usvojila strategiju za razvoj veštačke inteligencije i bila je prva zemlja u Jugoistočnoj Evropi koja je to uradila, a 26. na svetu. Tako smo, još pre pet godina, napravili osnovu za razvoj ove oblasti i uspeli smo da uradimo neke od ključnih aktivnosti poput osnivanja Instituta za veštačku inteligenciju. Puštene su platforme za superkompjuter koju koriste istraživači i startapi, uveden je AI u osnovne i srednje škole još pre tri godine. Tako da, u tom smislu, mislimo da smo već sada pozicionirani kao lideri u jugoistočnoj Evropi. Globalno je to svakako zahtevnije, s obzirom na to da smo relativno mala zemlja, ali uspevamo da održimo tempo i imamo relevantnu ulogu i na tom nivou", kaže Badža.

Kada su u pitanju konkretni projekti koji doprinose toj poziciji, on izdvaja nekoliko njih. "To je nekoliko većih projekata poput BioSense projekta, koji vredi preko 30 miliona evra ukupno, takođe imamo projekta Instituta za AI koji sarađuje sa nekoliko međunarodnih institucija, koji vredi oko osam miliona evra. Takođe, imamo već sada u nastajanju projekte sa kompanijama, recimo, Institut za AI ima saradnju sa japanskom Takedom, gde rade na istraživanju ranog otkrivanja retkih bolesti."

Kada pričamo o veštačkoj inteligenciji i kompanijama, iako je AI i dalje među strateškim prioritetima kompanija, većina AI projekata i dalje ne dostigne svoje ciljeve. Aleksandar Grašić, osnivač platforme Outliers i Microsoft MVP, kaže da se neki od glavnih razloga odnose na prevelika očekivanja. "Ali i nedostatak strategije. AI je sada u fokusu kao tema, pa postoje pokušaji da se za kratko vreme ostvari velika transformacija čitave kompanije, a možda je bolje fokus staviti na neke manje delove. S druge strane, ono što je važno i dragoceno jesu kvalitetni podaci, da bismo na osnovu njih dobijali kvalitetne odluke. Naravno, važno je i koliko menadžment prepoznaje potencijal uvođenja veštačke inteligencije i način na koji to komunicira prema zaposlenima." 

Aleksandar Gašić (Bloomberg Adria)

Kada je u pitanju država, i podsticanje tražnje za AI projektima, Badža kaže da već nekoliko godina pokušavaju da primene AI rešenja u javnoj upravi. "Imamo programe poput GovTecha, gde smo u saradnji sa različitim državnim institucijama, bolnicama, raspisali konkurs gde Inovacioni fond finansira razvoj rešenja i većina tih rešenja jesu iz oblasti veštačke inteligencije. Takođe, imamo dosta dobru saradnju sa nekoliko državnih instituta koji rade sa državnim institucijama poput bolnica na razvoju softvera i primeni softvera. Sada pokušavamo to da podignemo na viši nivo sa kupovinom superkompjutera i razvojem novih platformi koje bi omogućile veću primenu AI-ja u javnom sektoru", kaže Badža i dodaje da naprave primenu na način koji će omogućiti što efikasnije i transparentnije usluge za građane.

Grašić najveću primenu AI rešenja, kada je u pitanju javni sektor, vidi upravo u administraciji. "To je prilika da ceo proces bude automatizovan - od prepoznavanja do odobravanja dokumenata. U tom domenu bi zadovoljstvo samih građana moglo biti na višem nivou. I tu ne moramo da pričamo samo o AI-ju nego i digitalizaciji generalno."

Badža dodaje da će nova strategija veštačke inteligencije biti fokusirana upravo i na to da što više građana bude spremno za AI. "Da iskoristimo to što je 40 odsto građana u riziku da izgubi posao, ili da im obim posla bude smanjen, da taj rizik iskoristimo kao šansu da budu produktivniji i konkurentniji na tržištu rada. Takođe, zbog rizika koji se odnosi na različite moguće diskriminacije, mi sada radimo i na legislativi i na uvođenju zakona za AI."

Stefan Badža (Bloomberg Adria)

Grašić tu vidi priliku i za privredu. "Ovakav vid tehnologije nam daje mogućnost da zapravo digitalnim rešenjima i proizvodima konkurišemo ne samo u Srbiji i regionu nego i u čitavom svetu. S druge strane, možemo povećati produktivnost nas interno, i naših zaposlenih."

Badža kaže da je još pre nekoliko godina pokrenut program za digitalizaciju privrede, i utisak jeste da neke osnove i dalje fale. "Još pre tri godine je pokrenut program sa Centrom za digitalnu transformaciju za primenu rešenja iz AI-ja, krenuli smo sa 5-6 kompanija, a sada smo stigli do preko 40 kompanija godišnje i to je pokazatelj sve većeg interesovanja i mogućnosti primene, u tom smislu sam dosta optimističan. Mi smo prošle nedelje lansirali platformu koju smo preuzeli od AI Singapur, koja spaja mala i srednja preduzeća i provajdere AI rešenja i hoćemo što više da podstaknemo to, kako bi kompanije ostale relevantne i konkurentne. A dobra stvar ove platforme je što je globalno postavljena, pa sve članice Globalnog partnerstva za AI imaju tu platformu, pa će rešenja iz Srbije isto biti dostupna još u 28 zemalja, a nama je to dosta značajno da podstaknemo i domaći razvoj veštačke inteligencije i u smislu rešenja, i u smislu primene."

Šta AI može da uradi za menadžere i kompanije

Tradicionalni Forum menadžera Srpske asocijacije menadžera je takođe bio u znaku veštačke inteligencije, a odgovaralo se upravo na pitanje šta veštačka inteligencija može da uradi za vas.

Miša Lukić, potpredsednik SAM I CEO New Strategy, poručuje liderima da je AI šansa da ojačaju humanost svoje organizacije, a ne da je umanje. "Važno je da se ne plašimo veštačke inteligencije. Veštačka inteligencija će nam oduzeti repetativne i dosadne poslove, poslove koji su nam oduzimali vreme i oduzimali na ljudskosti, a ono što ćemo nastaviti u budućnosti da radimo biće mnogo humanije i mi ćemo biti mnogo humaniji i kao ljudi i kao organizacija. Lideri će mnogo više voditi računa o ljudskim odnosima, kreativnom razmišljanju, kritičkom mišljenju i timskom duhu", kaže Lukić.

Miša Lukić (Bloomberg Adria)

Profesor Vladimir Crnojević, direktor Biosens Instituta, navodi da ljudi postaju svesni veštačke inteligencije tek kada se desi nešto kao što je ChatGPT. "Mnogo ljudi kad priča kaže 'veštačka inteligencija i mašinsko učenje', to je kao kad bi rekli bicikl i pedale – pedale su sastavni deo bicikla i bicikl ide zato što se pedale okreću. Pored CHatGPT-ja se desio čitav niz drugih stvari koji nas je doveo do toga da imamo danas situaciju da su podaci svuda oko nas i da se AI upotrebljava u svim domenima", kaže Crnojević.

Vladimir Crnojević (Bloomberg Adria)

Marijana Vasilesci, CEO Medigroup, ističe da primenu veštačke inteligencije medicina vidi u raznim domenima, ali da je ona i dalje samo podrška.

Marijana Vasilesci (Bloomberg Adria)

"Zasada je veštačka inteligencija samo podrška doktoru u donošenju odluka. Ne verujem da će AI u skorijoj budućnosti moći da zameni doktora, ali može biti fantastična pomoć za bolje, preciznije i ranije detektovanje bilo kojih promena. To iz perspektive biznisa znači efikasnije i ranije lečenje i bavljenje više prevencijom nego lečenjem, što znači jeftinije za sve i bezbednije za pacijente", kaže Vasilesci.

Više detalja poslušajte u videu.