Cena nafte: Da li je 100 dolara za barel realna slika tražnje?

Nakon poslednje najave da će lideri OPEC+ nastaviti sa smanjenom proizvodnjom i izvozom nafte, cene su porasle za četvrtinu, ali pitanje koje je ovih dana najveća dilema tržišta ostaje - hoće li cena barela probiti psihološku granicu od 100 dolara.

U razgovoru za Bloomberg Adria Connect, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović ocenjuje da je i ovaj skok cena - kao i prethodni - mahom špekulativne prirode, te da će se prosečna cena posle izvesnog vremena vratiti na nivo između 80 i 85 dolara za barel.

Depositphotos

 

Na tržištu suprotstavljene prognoze  

Cena nafte je porasla za više od četvrtine od kraja juna, a zabeležen je i najveći kvartalni rast od marta 2022, pokrenut ograničenom proizvodnjom i izvozom lidera OPEC+, Saudijske Arabije i Rusije. Na to su se nakalemile i prognoze o rastu tražnje u dve najveće svetske ekonomije, SAD i Kini. Porast je ponovo pokrenuo razgovore o mogućnosti dostizanja cene sirove nafte od 100 dolara po barelu. 

Goldman Sachs je u grupi onih koji očekuju da će se cena nafte normalizovati na 100 dolara. Ova banka je pomerila svoju dvanaestomesečnu prognozu za brent na 100 dolara sa prethodno projektovanih 93. 

"Mislim da će ići i preko 100 dolara. Ono što gledamo sada je ponavljanje istorije iz dvehiljaditih, kompanije koje se bave ekstrakcijom i proizvodnjom se konsoliduju, operateri sada ulažu u ponudu jer je do sada bilo malo investicija u tom delu sektora, i to će rezultirati višom krajnjom cenom. To će potiskivati nagore cene sirovina u naredne dve, tri ili četiri godine", kaže za Bloomberg suosnivač Kimmeridge Energy Ben Dell.  

Analitičarka Amrita Sen, s druge strane, trocifrenu cenu vidi samo na kratke staze, ali dugoročno - oko 90 dolara.

"Mnogi hedž-fondovi su nedovoljno pozicionirani u sektoru sirove nafte zbog makroekonomskih uslova, a sad vidimo priliv pasivnih ulaganja u taj sektor i mislim da ta kombinacija može pogurati cenu do 100 dolara u narednih nekoliko nedelja, ali dugoročno ne vidimo prosečnu cenu na tom nivou", kaže suosnivačica Energy Aspects Amrita Sen.  

Mnogi ukazuju na to da su cenu nafte u prvoj polovini godine formirala očekivanja kada je reč o slaboj tražnji iz Kine, te da se nakon uzastopnih smanjenja proizvodnje fokus vratio na stanje ponude. Uprkos tome, Mićović ukazuje na to da ovako suprotstavljena mišljenja potiču upravo od špekulantske prirode ovog skoka cena, koji generiše trgovina, pre nego realno stanje ponude i potražnje.  

"Bili smo svedoci početkom godine kada je ministar energetike Saudijske Arabije rekao da će odluke OPEC+ zapravo najviše zaboleti one koji trguju na kratke staze, odnosno one koji špekulativno kupuju ili prodaju robu da bi zaradili na promeni cena. Verujem da je isto to pokretač jer prosto ne postoji realna potreba. Postoji potražnja, ali ne postoji potrošnja u toj meri da bi ta potražnja mogla da se održi u dužem periodu. Ova cena od oko 90 dolara po barelu je samo privremena, dok se svede na onaj nivo od 80 do 85 dolara po barelu, što je realno", kaže Mićović. 

Depositphotos

 

Zemlje van OPEC+ vide svoju šansu  

Ima i drugih mišljenja - Citigroup ukazuje na to da bi ponuda zemalja van OPEC+ mogla da nadomesti manji izvoz iz Saudijske Arabije - zemlje poput Kanade, Brazila, Argentine, Gvajane i Norveške trebalo bi da povećaju dnevnu proizvodnju za 1,8 miliona barela i još milion barela dnevno naredne godine - povrh najavljene veće proizvodnje iz SAD, prognoziraju iz Citigroupa. Njihov zaključak je da se cena od 100 dolara može zadržati kraći period, ali da čak ni cena od 90 dolara nije održiva.  

U razgovoru za Bloomberg Adria Connect, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže da zemlje van OPEC+ teško mogu nadoknaditi rupu koja se na tržištu otvara smanjenjem proizvodnje iz Saudijske Arabije i Rusije.  

"Svi će se truditi da zauzmu to mesto, ali s druge strane imate i neke zemlje OPEC+ koje ne mogu ni svoje sadašnje kvote proizvodnje da ispune. Ponuda nije špekulativna kategorija i ona se relativno sporo menja u odnosu na potražnju koja može de bukne iz špekulativnih razloga. Tako da, sigurno će se osetiti i oseća se već sada to što drugi pokušavaju da zauzmu mesto tim nedostajećim barelima, ali to ipak neće biti tako značajan uticaj kao što može da bude uticaj smanjenja proizvodnje od strane Rusije i Saudijske Arabije", smatra Mićović. 

A ako špekulacija ostaje vodilja cena nafte, izjave saudijskih zvaničnika ukazuju na to da bi Rijad mogao da istraje u smanjenjima proizvodnje dok ne dođe to tačke u kojoj realna ponuda i tražnja formiraju cenu - što bi moglo da podrazumeva smanjenje koje će se nastaviti i kroz 2024. godinu.  

"Mi gledamo ponudu i tražnju. Ako postoji manjak u ponudi, naša uloga u OPEC+ je da to nadoknadimo. Ako postoji višak ponude, naša uloga je da to iznivelišemo zarad stabilnosti tržišta", izjavio je pre nekoliko dana saudijski prestolonaslednik Mohammed bin Salman.  

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar