Univerzitet u Beogradu znatno je popravio svoju poziciju u odnosu na prošlu godinu na Šangajskoj listi najboljih svetskih univerziteta i sada se nalazi među četiri odsto najboljih na svetu. Skok na Šangajskoj listi beleži, pre svega, zbog objavljenih naučnih radova akademika, profesora Petra Seferovića iz polja medicinskih nauka i prof. dr Dragana Pamučara iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka, koji su prošle godine bili među deset najviše citiranih autora u svojim oblastima.
Na objavljenoj rang-listi za 2023. godinu, Univerzitet u Beogradu se nalazi između 301. i 400. mesta, dok je prošle godine bio u grupi visokoškolskih ustanova od 401. do 500. mesta.
Vašu prijavu nije moguće sačuvati. Molimo vas, pokušajte ponovo.
Uspešno ste se prijavili.
Kako se Univerzitet u Beogradu našao među prvih 400, za Zoom In Bloomberg Adria otkrivaju upravo dva stručnjaka zahvaljujući kojima je ovaj uspeh postignut - redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu profesor Petar Seferović i vanredni profesor na Fakultetu organizacionih nauka Dragan Pamučar.
"Ja sam imao sreću da sam pre oko 20 godina, počeo da se bavim jednom veoma zanimljivom i veoma teškom medicinskom patologijom, a to je srčana slabost. Pre četiri, pet godina došlo je do nekoliko izuzetno značajnih prodora u kojima smo mi kao Medicinski fakultet u Beogradu i Srpska akademija nauka i umetnosti direktno učestvovali. Mi smo prepoznali da određeni lekovi mogu da se primene i kod svih bolesnika sa srčanom slabošću", objašnjava Seferović.
Bloomberg Adria TV
Dodaje da u svetu ima 64 miliona ljudi koji boluju od srčane slabosti, u Evropi više od 14 miliona, a u Srbiji preko milion i smatra se da se od prilike 10 odsto tih bolesnika regrutuju među potpuno novim ljudima koji do tada nisu imali bolest. Kako kaže, s obzirom na veoma veliki značaj te patologije, citiranost njegovih naučnih radova u svetu je izuzetno visoka i to je doprinelo da se Univerzitet u Beogradu nađe među prvih 400 najboljih u svetu.
Profesor Pamučar, koji je autor više od 300 radova objavljenih u međunarodnim časopisima koji su indeksirani na SCI listi i čiji su naučni radovi znatno doprineli da se Univerzitet u Beogradu nađe među četiri odsto najboljih u svetu, izjavljuje za Bloomberg Adriju da ga je tokom čitavog školovanja posebno zainteresovala primena matematičkih modela za rešavanje realnih problema.
"Primjenjivao sam, na primer, matematičke modele za identifikaciju i mapiranje rizika od požara, zatim za rešavanje različitih lokacijskih problema kao što su određivanje pozicija za postavljanje punjača za zelena vozila i izbor adekvatnih punjača za električna vozila. Takođe, rešavali smo probleme rutiranja zelenih vozila u gradskim zonama, u zavisnosti od toga gde je najveći nivo buke i gde su najveći izvori zagađenja", objašnjava Pamučar i navodi da su radili i na projektima rešavanja problema optimizacije opasnog transporta u gradskim zonama.
Inače, Šangajska lista ili Akademsko rangiranje univeziteta u svetu prvi put je objavljena 2003. i od tada izlazi redovno, rangirajući hiljadu najboljih univerziteta na svetu. Rangiranje se vrši na osnovu šest faktora - broja alumnista i dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje među zaposlenima na univerzitetu, broja istraživača citiranih u Clarivate Analytics, broja tekstova objavljenih u časopisima Nature i Science, broja radova objavljenih u časopisima sa SCI i SSCI liste i akademskog doprinosa ovih indikatora po instituciji.
Koliko bi za Srbiju bila značajna primena projekata i naučnih radova dvojice stručnjaka, pogledajte u videu.
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...
Crna kožna Hermès torba, izrađena pre četrdesetak godina za pokojnu pevačicu i glumicu Jane Birkin, prodata je u žestokom nadmetanju koje je trajalo više od 10 minuta kupcu iz Japana za deset miliona dolara
Dok je u razvijenim zemljama robotika zastupljena u svim sferama života, u Bosni i Hercegovini to nije slučaj. BiH ima svega nekoliko primera zastupljenosti robotike u industriji, ali stanje na tržištu godinama napreduje, i taj sektor nije nepoznanica bosanskim kompanijama, međutim, potrebno je još mnogo rada da bi se dostigao stepen svakodnevne primene.
Berza je svakako rizična investicija. Tržište hartija od vrednosti sa fiksnim prihodom, kao što je tržište obveznica, sada je manje rizično i možda atraktivnije.
Dok je u razvijenim zemljama robotika zastupljena u svim sferama života, u Bosni i Hercegovini to nije slučaj. BiH ima svega nekoliko primera zastupljenosti robotike u industriji, ali stanje na tržištu godinama napreduje, i taj sektor nije nepoznanica bosanskim kompanijama, međutim, potrebno je još mnogo rada da bi se dostigao stepen svakodnevne primene.
Berza je svakako rizična investicija. Tržište hartija od vrednosti sa fiksnim prihodom, kao što je tržište obveznica, sada je manje rizično i možda atraktivnije.
Unesite svoju imejl adresu na koju ćemo Vam poslati link za obnovu lozinke.
Premašen je maksimalan broj uređaja. Ako ste vlasnik naloga, kliknite na "Pošalji prijavu putem e-pošte" da biste primili e-poštu s linkom za prijavu. Pratite link i moći ćete da upravljate uređajima povezanim s vašim nalogom.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...