Grubišić: Lekcija naučena, mala šansa za novu bankarsku krizu

Američke banke položile su stres-test Federalnih rezervi (Fed) sa visokim ocenama, ali zvaničnici te institucije sada slede korake kolega iz Evropske centralne banke (ECB) i najavljuju da polaganje ovog testa neće više biti tako jednostavno.

Vodeće banke sa Wall Streeta mogle bi se suočiti sa višim kapitalnim zahtevima, nakon što je potpredsednik Feda Michael Barr najavio strože propise. To znači da će i za banke sa aktivom od 100 milijardi dolara važiti kapitalni zahtevi koji sada važe za institucije sa aktivom od 700 milijardi dolara.

Najave dolaze nakon što su američke banke uspešno prošle stres-testove kojima se meri sposobnost banaka da izdrže šokove na tržištu, pa samim tim i nivo kapitala koji se od banaka zahteva.

"Dakle, mnogo manje naglasak na individualnom upravljanju rizikom, jer, da se mi razumemo, banke upravljaju rizikom i tu je osnovna ta veza između profita i rizika. Naravno, veći je profit kad je veći preuzeti rizik. Ideja regulatora je upravo da ograniči banke. Ipak, u preuzimanju tog rizika u procesu individualne plate znači da se drže nekih standardnih uobičajenih bankarskih kriterija. I da to bude obaveza na neki način", rekao je Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.

Fed zauzima sličnu poziciju kao evropski regulatori, koji su u junu poručili bankama da lagana vožnja tokom ranih stres-testova ove godine može postati nešto truckavija nakon runde koja se završava krajem jula. ECB je tada poručila zajmodavcima koji su profitirali od viših kamatnih stopa da se pripreme za prilagođavanja kako bi konačni rezultati bili kredibilniji.

U bankarskom sektoru te najave su dočekane s negodovanjem i optužbama da regulatori žele da izvrše pritisak na industriju - na kraju, nivo kapitala evropskih banaka je blizu vrhunca dostignutog tokom pandemije.

Izvor: European Banking Authority

Slična je reakcija i na Wall Streetu, gde su banke pokazale solidne rezultate na stres-testu, koji već podrazumeva stroža pravila u odnosu na evropsku regulaciju, a uz sve to američke banke zadržavaju bolji tržištni udeo od evropskih banaka.

Grubišić objašanjava da razlika leži u prirodi bankarskih tržišta i okrenutosti američkih banaka u hartije od vrednosti - koji je urušio i Silicon Valley Bank.

"SVB je previše investirala u hartije od vrednosti, čak u trezorske zapise i preuzela preveliki rizik po osnovu koncentracije. Dakle, američke banke jesu tu malo izloženije, mnogo više su okrenute ka investicionom bankarstvu u odnosu na tradicionalno kontinentalno bankarstvo koji ipak još uvek dominira u Evropi", kaže Grubišić i dodaje da su zato ti stres-testovi stroži i oprezniji - jer je rizik na tom tržištu veći s rastom kamatnih stopa. "To su scenariji koje niko ne može do kraja da predvidi i zato se rade ti oštriji stres-testovi i opreznije se pristupa svemu tome."

Izvor: ECB

S druge strane, pojedini ekonomisti vide naznake krize u interesovanju koju je izazvala glavna refinansirajuća operacija ECB, u kojoj je čak 75 evropskih banaka podnelo zahtev za više od 18,5 milijardi evra kratkoročnih pozajmica, što je najviši broj još od 2017. godine. Zahtevi dolaze sinhronizovano sa istekom roka vraćanja jeftinih dugoročnih TLTRO pozajmica vrednih čak 500 milijardi evra.

Neki analitičari ovo vide kao znak predstojećeg stresa na tržištu, ali Grubišić smatra da je to naprosto znak opreza i priprema za potencijalno negativne scenarije. 

"Rekao bih da je lekcija iz bankarske krize naučena, ali mi još uvek ne znamo po dubini aktivu banaka u pogledu centralizacije, koncentracije, diverzifikacije plasmana. Dakle, tu bih bio oprezniji, ali mislim da je pouka izvučena i ne vidim neke posebne rizike da se nešto novo desi u bankarskom sektoru", zaključio je Grubišić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar