NIS širi izveštavanje o emisiji štetnih gasova od 2023.

NIS će proširiti obim svog izveštavanja o emisijama štetnih gasova od naredne godine, u skladu sa propisima koji će doći iz Evropske unije.

"Od 2017. godine izrađuje se 'Carbon footprint' cele kompanije za 'Scope 1' (direktne emisije GHG) i 'Scope 2' (indirektne emisije GHG). 'Scope 3' (ostale indirektne emisije) planiran je za izveštavanje od 2023. godine. Emisije CO2 se u kompaniji kvantifikuju metodologijom proračuna, u skladu sa relevantnim propisima EU i Republike Srbije", rekli su iz kompanije za Bloomberg Adriju.

Praćenje regulative Evropske unije u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom zahtevaće neku vrstu podsticaja privredi, dodali su iz NIS-a u trenutku kada se svet suočava sa energetskom krizom i cela Evropa se polako okreće obnovljivim izvorima energije.

"Značajne za privredu mogu biti poreske olakšice, subvencije ili drugi finansijski podsticaji za implementaciju zelenih tehnologija bez emisija CO2 ili tehnologija sa smanjenim emisijama, kao i za realizaciju projekata kojima se smanjuju emisije GHG", napisali su iz NIS-a u pismenom odgovoru o uticaju zelenih politika u EU na najveće izvoznike u Srbiji.

Kompanije u celom svetu polako će morati da se pripremaju za dolazak Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM – engl. Carbon Border Adjustment Mechanism) od početka 2023. godine. Detalji te regulative tek treba da budu dogovoreni, ali prema predlogu Evropskog parlamenta svaki uvoznik u EU moraće da plaća porez na robu koju uveze u EU ukoliko se roba proizvodi u zemljama koje nemaju sistem trgovanja emisijama (ETS – engl. Emissions Trading System) ili sistem sličan ETS-u poput poreza na ugljenik. Obaveze iz CBAM-a postepeno bi trebalo da se uvode od 2023. godine.

Važnost regulative EU ogleda se u tome što posmatra svaki deo proizvodnog procesa tako da će izvoznicima biti važno i kako posluju njihovi partneri.

NIS

 

Veliki broj kompanija u Srbiji već se obavezao na održivo poslovanje a oni koji zapošljavaju više od 500 ljudi u obavezi su da objavljuju i nefinansijske izveštaje.

NIS je još 2009. godine počeo sa ulaganjem u ekološke projekte a od 2016. godine kompanija vrši proračun emisija gasova staklene bašte (engl. GHG – greenhouse gasses) za Rafineriju nafte Pančevo, Pogon za pripremu i transport nafte i gasa u Elemiru i Energanu na skladištu naftnih derivata Novi Sad, odnosno za postrojenja koja su od nadležnog ministarstva prepoznata kao budući učesnici ETS-a.

CBAM bi trebalo prvo pogodi industrije gvožđa, čelika, cementa, organskih osnovnih hemikalija, đubriva, aluminijuma, vodonika, polimera, struje, kao i rafinerije. Tek posle 2032. godine bi EU mogla da razgovara o uvođenju tih pravila u drugim industrijama.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar