Više od trideset godina prošlo je otkako je u leto 1994. porota okružnog suda američke savezne države Nju Meksiko donela jednu od najpoznatijih odluka u istoriji zaštite potrošača. Presudili su da McDonald's, globalni lanac restorana brze hrane, mora 81-godišnjoj Stelli Liebeck isplatiti ukupno 2,9 miliona dolara odštete jer je Liebeck neoprezno prolila vruću kafu po sebi.
Nakon objave presude brzo je usledio sukob u kojem su se, s jedne strane, našli oni koji su ismevali navodno apsurdno visoku odštetu, a s druge oni koji su tvrdili da je to konačno prava cena za nemar korporacija. U usijanom sukobu prve su stradale činjenice, a i Liebeck i McDonald's podjednako su postali mete kritika zbog gramzivosti.
Dve godine pre presude Stella Liebeck bila je saputnica u automobilu koji je vozio njen unuk. U McDonald'sovom drive-through restoranu u Albukerkiju kupili su šolju kafe za 49 centi. Pošto automobil nije imao držač za čaše, Liebeckin unuk parkirao je vozilo kako bi ona mogla da doda pavlaku i šećer u kafu.
Liebeck je šolju stavila između nogu, i dok je pokušavala da skine poklopac, prolila je vruću kafu po preponama i zadobila opekotine trećeg stepena. Završila je u bolnici, gde je morala da prođe i proces presađivanja kože.
Od McDonald'sa je Liebeck prvobitno zatražila samo nadoknadu medicinskih troškova od 20.000 dolara. Iz McDonald'sa su ponudili 800. Nakon što su odbili da povećaju ponudu, Liebeck je angažovala advokata koji je podneo tužbu. Njen advokat je potom McDonald'su ponudio nagodbu u iznosu od 300.000 dolara, koju su iz kompanije takođe odbili.
Stella Liebeck kupila je kavu od McDonald'sa koji ju je na kraju skupo platio | Liesa Johannssen-Koppitz/Bloomberg
U desetodnevnom procesu porota je na kraju donela odluku da na McDonald's otpada 80 procenata krivice, a na Liebeck 20 procenata. Dodelili su joj odštetu u iznosu od 200.000 dolara, koja je zatim smanjena za 20 procenata, na 160.000.
Uz to, McDonald'su je izrečena kazna od 2,7 miliona dolara. Prema informacijama koje su kasnije dospele u javnost, taj iznos odgovarao je dvodnevnim prihodima koje je McDonald's u tom trenutku ostvarivao od prodaje kafe.
Kontroverzna odluka
Sudija je na kraju smanjio kaznu McDonald'su na 480.000 dolara, pa je ukupan iznos koji je kompanija trebalo da isplati Liebeck sveden na 640.000. Obe strane su se žalile na presudu i na kraju su postigle vansudsku nagodbu za iznos koji nije objavljen.
Nagodba i završetak procesa stigli su mnogo nakon što se u javnosti zakotrljala žučna rasprava oko kontroverzne odluke. Na jednoj strani našli su se oni koji su branili McDonald's: zašto bi korporacija bila kriva zato što je neko prosuo vruću kafu po sebi? Kupili ste vruću kafu – naravno da je vruća i da s njom treba biti oprezan. U čemu je tu krivica McDonald'sa?
Na drugoj strani bili su oni koji su stali uz Stellu Liebeck. Mora li kafa zaista biti toliko vruća da izaziva opekotine trećeg stepena? I zašto upozorenje o tome na čaši nije vidljivije?
PG&E je stanovnicima Hinkleya u Kaliforniji morao isplatiti 333 miliona dolara | David Paul Morris/Bloomberg
Ceo je proces u medijima dobio status školskog primera prekomerne odštete. Ključno pitanje svelo se na to da li su kompanije odgovorne za ponašanje kupaca i potrošača, odnosno koliko daleko seže odgovornost kompanija za sopstvene proizvode.
Od tada je donet još niz visokih odšteta koje su odjeknule u javnosti. Jedna od najpoznatijih usledila je već dve godine kasnije, kada su se stanovnici mesta Hinkley u američkoj državi Kaliforniji nagodili s elektroenergetskom kompanijom Pacific Gas and Electric (PG&E) zbog zagađivanja lokalnih izvora vode. PG&E je pristao da isplati 333 miliona dolara, a slučaj je proslavio pravnu službenicu Erin Brockovich, po kojem je kasnije snimljen i film.
Tehnološki divovi
Još dve godine nakon toga, krajem 1998, postignuta je i nagodba velikih američkih proizvođača cigareta sa državnim tužiocima 46 saveznih država. Zbog štete izazvane pušenjem, četiri tada najveća proizvođača duvanskih proizvoda pristala su da tokom narednih 25 godina isplate ukupno najmanje 206 milijardi dolara odštete.
U novije vreme takođe ne nedostaje ogromnih kazni, iako poslednjih godina najviše pažnje privlače kazne Evropske komisije protiv američkih tehnoloških divova, koje se zatim godinama vuku po sudovima. No bez obzira na sve te zvučne presude i bezbrojne one za koje se ne čuje, pitanje koje je postavljeno nakon McDonald'sove tužbe, kolika je zapravo odgovornost kompanija za proizvode koje koriste njihovi kupci – i dalje nema jednoznačan odgovor.
Sudovi pokušavaju da pronađu nekakvu meru od slučaja do slučaja. Odštete u Evropi su znatno niže nego u Sjedinjenim Američkim Državama, gde nakon presuda obično dolazi do žalbenih postupaka i nagodbi u kojima se iznosi ipak svedu na razumniju meru.
Prividna jednostavnost tužbe Stelle Liebeck protiv McDonald'sa sakrila je kompleksnost sistema. Na prvi pogled, Liebeck je sama kriva što je prolila vruću kafu po sebi. Da joj se to desilo kod kuće s vlastitom kafom, koga bi tužila?
Na drugi pogled, nema nikakve sumnje da korporacije, u želji za što većim profitima, ponekad prelaze opasne granice u kojima nastaje vrlo očita i konkretna šteta za društvo i pojedince. Plastični otpad, kao najjeftinija praktična ambalaža, i klimatske promene usled atmosferskog zagađenja samo su neki od najvidljivijih primera.
Tržišna ravnoteža
Na društvu i pravosudnim sistemima stoga bi trebalo da ostane da pronađu najpravednije rešenje. Kazne su male ili velike, u zavisnosti od toga s koje strane gledate. Čak i 2,7 miliona dolara dosuđenih McDonald'su zato što je neko prosuo vruću kafu po sebi, predstavljali su tek dvodnevni prihod te kompanije, i to samo od kafe.
Milijarde evra, odnosno dolara kojima Evropska komisija kažnjava Microsoft, Metu, Alphabet i druge internet gigante zbog narušavanja tržišne ravnoteže možda se mogu učiniti visokim iznosima. Ali komentari nakon njih – ako te kazne uopšte budu plaćene nakon iscrpljivanja svih pravosudnih instanci – često idu u smeru da je to za te kompanije tek "trošak poslovanja".
Drugim rečima, čak i kada korporacije budu kažnjene zbog nemara, iznosi su često toliko niski da oni zapravo ne predstavljaju značajnu stavku u njihovim finansijskim izveštajima. Kompanije tako mogu da plate kaznu ili odštetu i dalje nastave sa svojim nemarom, možda tek u nešto izmenjenom obliku.
Tužba Stelle Liebeck protiv McDonald'sa je pre više od tri decenije u fokus stavila raspravu o pronalaženju ravnoteže između potrebe da se kompanijama jasno stavi do znanja da njihov nemar ima negativne posledice i toga da se pojedincima isplaćuju ogromne odštete zbog sopstvenog nemara. A dok se ne pronađe konkretniji odgovor koji će zadovoljiti sve strane – ipak budite pažljivi ako kupujete kafu u McDonald'su. Ili bilo gde drugo.
.webp){kind=icon}
