Šta su botovi na Twitteru i zašto se Elon Musk bori protiv njih?

Elon Musk i šef Twitter Inc. Parag Agrawal bore se oko načina na koji gigant društvenih medija rukuje takozvanim botovima, podstičući nagađanja da bi Musk mogao da pokuša da snizi cenu ili čak odustane od svoje ponude od 44 milijarde dolara (4,9 triliona RSD) za kompaniju. Musk je na "tech" konferenciji u Majamiju rekao da lažni korisnici čine najmanje 20 odsto svih Twitter naloga, verovatno čak i 90 odsto. Twitter se ne slaže. Oni su izvestili da spam računi čine manje od pet odsto ukupnih korisnika, a Agrawal je objavio dugo izlaganje o metodologiji svoje kompanije. Musk je odgovorio tako što je pitao zašto Twitter ne traži korisnicima da potvrde svoj identitet.

1. Šta su Twitter botovi i čemu služe?

Na Twitteru su botovi automatizovani nalozi koji mogu da rade iste stvari kao i ljudska bića: mogu slati tweetove, pratiti druge korisnike te lajkovati i retvitovati objave drugih. Spam-botovi koriste te sposobnosti da se upuste u potencijalno varljive, štetne ili dosadne aktivnosti. Spam-botovi programirani s komercijalnom motivacijom mogli bi neprestano tvitovati u pokušaju da privuku promet na veb-stranicu za proizvod ili uslugu. Mogu se koristiti za širenje dezinformacija i promovisanje političkih poruka. Na predsedničkim izborima 2016. godine, postojala je zabrinutost da su ruski botovi uticali na izbore u korist pobednika Donalda Trumpa. Spam-botovi takođe mogu širiti veze na lažne nagrade i druge finansijske prevare. Nakon što je najavio svoje planove za preuzimanje Twittera, Musk je rekao da je jedan od njegovih prioriteta suzbijanje spam-robota koji promovišu prevare koje uključuju kriptovalute.

2. Da li su botovi i lažni računi dopušteni na Twitteru?

Botovi su dopušteni na Twitteru, iako pravila kompanije zahtevaju da na takvim nalozima bude napomenuto da su automatizovani. Platforma je čak pokrenula oznaku za "dobre" botove, kao što je @tinycarebot, račun koji tvituje podsetnike za brigu o sebi. Spam-botovi, međutim, nisu dopušteni i kompanija ima pravila za borbu protiv njih. Korisnici se podstiču da prijave kršenje pravila. Kompanija zaključava naloge sa sumnjivim aktivnostima. Da bi se vratili, korisnici će možda morati da daju dodatne informacije kao što je telefonski broj ili rešiti izazov reCAPTCHA, koji uključuje dovršavanje zagonetke ili upisivanje fraze koja se vidi na slici kako bi potvrdili da su ljudi. Twitter takođe može trajno zatvoriti spam naloge. Kompanija je procenila da su lažni nalozi i neželjena pošta činili manje od pet odsto dnevnih aktivnih korisnika u četvrtom tromesečju 2021.

3. Može li se Elon Musk obračunati s botovima?

Čini se da Musk sigurno tako misli. Dana 25. aprila rekao je da želi da poboljša Twitter tako što će, između ostalog, pobediti spam-botove i potvrditi autentičnost svih ljudi. Veće korišćenje sigurnosnih mera poput reCAPTCHA moglo bi pomoći u suzbijanju spam robota. Twitter bi mogao povećati primenu višefaktorne autentifikacije, vrste provere identiteta u kojoj korisnici moraju da potvrde ko su i da su ljudi korišćenjem drugog kanala kao što je telefon ili imejl. Kompanija bi takođe mogla da poveća upotrebu algoritama za mašinsko učenje koji bi mogli da pomognu u identifikaciji spam-botova na osnovu njihovih aktivnosti na Twitteru.

4. Šta to znači za Twitter?

Twitter bi mogao da izgubi korisnike koji su frustrirani, zabrinuti ili čak oštećeni spam-botovima i prevarama. Stalni bezbednosni problemi bi takođe mogli da privuku veću pažnju regulatora koji žele da kontrolišu Twitter i širu tehnološku industriju. S druge strane, stroži obračun protiv spam robota mogao bi da našteteti ukupnom broju korisnika Twittera čišćenjem lažnih naloga. Musk, glavni izvršni direktor Tesla Inc. i SpaceXa, rekao je 13. maja da je njegova ponuda za kupovinu Twittera privremeno na čekanju dok se ne budu rešile pojedinosti o tome koliko neželjenih i lažnih naloga ima na platformi.

5. Zašto je bezbednost toliki izazov za Twitter?

Mobilne aplikacije su često ranjivije od veb-sajtova kojima se pristupa putem pretraživača na desktop računaru ili laptopu. Pretraživači kao što je Google Chrome ažuriraju se i poboljšavaju bezbednost u pozadini, a da korisnik to ne shvata. Kada je reč o mobilnoj aplikaciji, korisnici često moraju sami da ažuriraju aplikaciju kako bi bili sigurni da je nova bezbednosna zaštita postavljena. Utemeljenije tehnološke kompanije poput Googlea i Microsofta takođe imaju velike specijalizovane bezbednosne timove, što ih stavlja ispred društvenih mreža kada je bezbednost u pitanju.