Predsednik Udruženja profesionalnih menadžera rizika u BiH (UPRMBiH) i član Upravnog odbora Sparkasse Bank BiH Igor Jokić govori o uticaju veštačke inteligencije na bankarski sektor, novoj paradigmi upravljanja rizicima i predstojećoj konferenciji „Bankarstvo u eri veštačke inteligencije: mogućnosti i izazovi“, koja će 28. novembra u Sarajevu okupiti vodeće stručnjake iz regiona i Evrope.
Promo
1. Kako promene koje donosi veštačka inteligencija oblikuju bankarsku industriju i njene usluge u najširem smislu?
Veštačka inteligencija (AI) nije samo tehnološka inovacija – to je globalna revolucija koja menja skoro svaku industriju, uključujući i bankarstvo. AI već menja način na koji banke razumeju klijente, upravljaju rizicima i donose odluke. Transformacija se dešava u brzini i kvalitetu analize podataka, rešavanju upita u realnom vremenu putem automatizovanih asistenata, personalizovanih usluga i efikasnijih poslovnih procesa. AI takođe otvara vrata većoj finansijskoj inkluziji – omogućavajući procenu kreditne sposobnosti za one klijente koji nemaju tradicionalnu kreditnu istoriju, čime se proširuje dostupnost finansijskih usluga i jača društvena uloga bankarskog sektora.
S druge strane, ova promena zahteva i novi način razmišljanja: prelazak sa statičkih modela na dinamičko učenje i donošenje odluka u realnom vremenu. To znači da bankarstvo ulazi u fazu u kojoj su tehnologija, znanje i etika podjednako važni faktori stabilnosti. U ovoj kombinaciji, ljudi ostaju ključni jer će sposobnost tumačenja podataka i donošenja odgovornih odluka nastaviti da razlikuje dobre od najboljih banaka.
2. U kom pravcu će se razvijati funkcija upravljanja rizicima u bankarstvu pod uticajem veštačke inteligencije (AI)?
Iako će veštačka inteligencija doneti velike promene paradigme, fundamentalna misija menadžera rizika ostaje ista – zaštita kapitala banke i obezbeđivanje njene finansijske stabilnosti.
Međutim, era veštačke inteligencije će promeniti način na koji se ova misija ostvaruje: uloga se transformiše iz pretežno reaktivne u visoko prediktivnu i proaktivnu.
Veštačka inteligencija, pored optimizacije repetitivnih i statističkih zadataka i preusmeravanja resursa na dublje analize, donosi i suštinsku promenu – strateško razmišljanje koje, umesto fokusiranja na sadašnjost ili prošlost, omogućava upravljanje rizicima orijentisano na budućnost. Generativna AI može osloboditi resurse koji se trenutno troše na dijagnostiku i utvrđivanje uzroka događaja i otvoriti prostor za efikasnije bavljenje predviđanjem šta možemo očekivati.
Takve prediktivne prakse i alati postoje čak i sada, ali uz veštačku inteligenciju tehnologije mogu postati znatno napredniji, sofisticiraniji i efikasniji, što uz adekvatnu primenu donosi višestruke prednosti. Pre svega, za kvalitet imovine i stabilnost banaka, jer bolja predviđanja znače blagovremenije prepoznavanje ranih signala upozorenja, ublažavanje i zaštitu od budućih rizika, što je suština upravljanja rizicima.
Ovo otvara prostor da uloga menadžera rizika unutar bankarskih organizacija dobije novu, savetodavnu dimenziju ka funkcijama orijentisanim na prodaju, da se perspektive konvergiraju i da se sinergija unutar banke dodatno ojača. Takva potpunija i tačnija slika sadašnjih i budućih rizika može pomoći u razvoju novih proizvoda, poboljšanju savetovanja klijenata i stvaranju boljeg korisničkog iskustva.
Istovremeno, veštačka inteligencija donosi i nove vrste rizika – od rizika modela, gde algoritmi mogu donositi pogrešne odluke, do etičkih izazova kao što su diskriminacija, netransparentnost i potreba za još većim fokusom na kvalitet podataka. Banke će morati da razviju jasne interne okvire za upravljanje tehnologijama veštačke inteligencije – uključujući procese validacije modela, kontinuirano i sistematsko upravljanje podacima i usklađenost sa regulatornim zahtevima. Upravljanje veštačkom inteligencijom postaće sastavni deo funkcije upravljanja rizikom, a saradnja sa regulatorima i stručnim zajednicama biće ključna za očuvanje poverenja i stabilnosti. Naravno, sve ovo zahteva ozbiljnu pripremu i ulaganja. Menadžeri rizika moraće da ojačaju sopstvene kompetencije, imaju viši nivo razumevanja kako modeli funkcionišu, ali i pažljivu kontrolu i ublažavanje rizika koje takve inovacije mogu nositi sa sobom. Ovome se mora posvetiti najviši nivo pažnje, možda čak i veći nego u bilo kojoj drugoj oblasti, jer mehanizmi upravljanja rizicima predstavljaju stub stabilnosti bankarskih sistema i ne sme biti kompromisa.
U svakom slučaju, kako rizici koje veštačka inteligencija može da generiše ne bi premašili njene koristi, neophodno je razviti adekvatan pravni okvir koji će postaviti jasne granice i pravila za korišćenje algoritama u finansijskom sektoru. Takav okvir mora da obuhvati pitanja transparentnosti, zaštite podataka, odgovornosti za odluke koje donosi veštačka inteligencija, kao i sprečavanje diskriminacije i zloupotrebe.
3. Šta znači „upravljanje rizikom vođeno veštačkom inteligencijom“ u praktičnom, operativnom smislu i kako će usmeriti razvoj profesije?
U bankarstvu, „upravljanje rizikom vođeno veštačkom inteligencijom“ označava prelazak iz sveta statičkih pravila i istorijskih podataka u eru dinamičkog učenja i prognoziranja u realnom vremenu. To nije futuristički koncept, već skup praktičnih operativnih promena koje obezbeđuju bolju zaštitu finansijskih institucija.
U trenutnim praksama, upravljanje rizikom vođeno veštačkom inteligencijom najčešće se ogleda u preciznijim i sofisticiranijim procenama rizika, kao i u automatizaciji donošenja odluka o zahtevima klijenata za kreditom. Modeli veštačke inteligencije analiziraju hiljade mikrovarijabli – daleko izvan klasičnih indikatora – kako bi stvorili mnogo tačniju sliku kreditne sposobnosti klijenta. Ovo omogućava banci da proaktivno reaguje i ranije identifikuje slabosti u portfoliju, značajno poboljšavajući tačnost određivanja cena kredita i smanjujući gubitke.
Štaviše, veštačka inteligencija je revolucionisala otkrivanje prevara u realnom vremenu. Umesto da otkrivaju prevaru nakon što se dogodi, modeli mašinskog učenja kontinuirano uče o novim obrascima i anomalijama. Oni su u stanju da analiziraju milione transakcija u milisekundama i blokiraju sumnjive aktivnosti pre nego što se dogode, efikasno prateći korak sa naprednim sajber kriminalom.
Takođe, u oblasti sprečavanja pranja novca (AML), veštačka inteligencija drastično smanjuje broj „lažnih uzbuna“. Filtriranjem i analizom podataka sa visokom preciznošću, fokusira analitičare rizika samo na slučajeve koji zaista zahtevaju ljudsku intervenciju, što drastično povećava efikasnost i obezbeđuje usklađenost sa brzim regulatornim promenama.
Takva transformacija zahteva i evoluciju profesije. Menadžeri rizika će morati da razviju veštine u oblasti analitike, razumevanja algoritama i rada sa podacima. U budućnosti će se formirati interdisciplinarni timovi koji povezuju finansije, tehnologiju i regulaciju, pozicionirajući tako funkciju upravljanja rizikom kao strateškog partnera u razvoju poslovanja.
4. Kakvu ulogu u svemu ovome igra Udruženje menadžera rizika Bosne i Hercegovine?
Udruženje profesionalnih menadžera rizika Bosne i Hercegovine igra ključnu ulogu u promociji najviših standarda i najboljih praksi upravljanja rizicima u bankarstvu. Njegova misija je da kontinuirano podiže nivo stručnog znanja i kompetencija u struci, te da bude relevantan partner regulatorima, bankama i drugim finansijskim institucijama u oblikovanju politika i propisa.
Udruženje takođe teži stvaranju okruženja u kojem se razmenjuju iskustva i vodi stručni dijalog između svih aktera koji utiču na stabilnost finansijskog sistema -- banaka, finansijskih institucija, realnog sektora, regulatora, akademske i stručne zajednice. Samo kroz takvu saradnju moguće je osigurati da sektor upravljanja rizicima u BiH i regionu ostane moderan, kompetentan i proaktivan.
Upravo sa tim ciljem, 28. novembra u Sarajevu, Udruženje organizuje Treću regionalnu konferenciju pod nazivom „Bankarstvo u eri veštačke inteligencije: mogućnosti i izazovi“, koja će okupiti vodeće domaće i međunarodne stručnjake iz oblasti bankarstva, ekonomije, zakonodavstva i tehnologije.
5. Šta očekujete od tog događaja?
Treća regionalna konferencija Udruženja profesionalnih menadžera rizika „Bankarstvo u eri veštačke inteligencije: mogućnosti i izazovi“ okupiće regionalne i međunarodne poslovne lidere i stručnjake kako bi otvorili ključna pitanja i podelili iskustva o mogućnostima i izazovima koje veštačka inteligencija donosi bankarstvu, posebno u oblasti upravljanja rizicima.
O veštačkoj inteligenciji se mnogo govori u segmentima prodaje, IT-a, komunikacija i korisničke podrške, ali daleko manje u domenu rizika – što je razumljivo, jer je to najsofisticiranija funkcija bankarskog sistema, odgovorna za očuvanje kvaliteta imovine, otpornosti banaka i stabilnosti sektora. Međutim, ova tema više nije budućnost, ona je već prisutna i vreme je da se o njoj otvoreno i profesionalno razgovara.
Naš cilj nije samo da informišemo, već da započnemo dijalog, razmenimo znanje i povežemo ljude koji mogu doprineti da bankarski sektor što brže i kompetentnije uđe u eru veštačke inteligencije.
6. Koje poruke smatrate ključnim za budućnost upravljanja rizicima u BiH i regionu?
Ključna poruka je „znanje je naša prva linija odbrane“. U eri veštačke inteligencije, sposobnost razumevanja tehnologije, ali i njena odgovorna, etička i svrsishodna upotreba, postaje ključna za stabilnost finansijskog sistema.
Drugo, moramo ojačati profesiju kroz saradnju, razmenu iskustava i otvoreni dijalog. Unutar banaka, ali i između banaka, regulatora, akademske zajednice i IT sektora. Veštačka inteligencija ne poznaje institucionalne granice, pa ni naš pristup upravljanju rizicima ne bi trebalo da poznaje.
I treće, budućnost upravljanja rizicima leži u kombinaciji ljudskog prosuđivanja i tehnološke moći. Samo kombinacija znanja, integriteta i naprednih alata može osigurati da bankarstvo ostane bezbedno, odgovorno i orijentisano ka razvoju realne ekonomije.
.webp){kind=icon}
