Rentakar u Srbiji beleži rekordne profite, ali konkurencija ne spava

Rentakar u Srbiji je trenutno jedan od najprofitabilnijih segmenata transporta, sa prosečnom prošlogodišnjom EBITDA maržom od oko 45 odsto. Domaća kompanija Delta Rent a Car je čak dostigla 70 odsto, što je najviši nivo u regionu. Iznajmljivanje automobila u Srbiji konstantno raste zahvaljujući snažnoj potražnji dijaspore, stranih turista i poslovnih klijenata, a IBISWorld u svom izveštaju za 2024. procenjuje prihod celokupnog tržišta (dugoročni lizing i klasični rentakar) na više od 122,2 miliona evra. Da li je ovaj poslovni model održiv na duge staze i ima li konkurenciju? 

U urbanim zonama regiona pojavljuje se, potencijalno, novi konkurent rentakaru: car sharing, model kratkoročnog najma putem aplikacije. Ovaj model ne samo da menja navike potrošača, već i sami potrošači, uglavnom stranci, iniciraju njegov razvoj. Srbija je dobar primer za to, budući da je reč o tradicionalnom tržištu koje bi, možda, još neko vreme odolevalo razvoju aplikacija za deljenje vozila da poslednjih godina nije registrovan tako veliki priliv Rusa i drugih stranaca. Među njima je i dosta zaposlenih u IT sektoru.

Tako je rođena AnyGo, prva mobilna aplikacija u Srbiji za deljenje vozila, koju je pokrenuo Rus Mikhail Blinov.

Moguća i vožnja od samo jednog minuta

Ako uporedimo ova dva modela - rentakar i car sharing, oni, zapravo, u startu ciljaju drugačiju publiku, pa je poređenje samo po sebi diskutabilno. Ipak, može se govoriti o preoblikovanju domaćeg tržišta transporta koje bi, vremenom, moglo da "odvuče" deo klijenata rentakara na stranu car sharinga i zato ih posmatramo kao rivale.

Tržište rentakara u Srbiji je i dalje pod snažnim uticajem međunarodnih lanaca, koji drže vodeće pozicije po prihodima i obimu poslovanja, a oslanjaju se na klasičan model višednevnog ili višenedeljnog iznajmljivanja vozila, dominantno u segmentu poslovnih korisnika, stranih turista i dijaspore. Potražnja se vezuje za aerodrome, turističke centre i korporativni sektor.

S druge strane, car sharing, koji u Srbiji još uvek ima ograničen obim, funkcioniše po sasvim drugačijoj logici. Reč je o kratkoročnom najmu - od nekoliko minuta do nekoliko sati - putem aplikacije, gde korisnik plaća samo vreme ili kilometražu. Takav model odgovara mlađim, urbanim korisnicima, naročito onima koji nemaju sopstveni automobil ili žele veću fleksibilnost.

"Mi nismo ni taksi servis, ni rentakar, već nudimo korišćenje vozila na minut, sat ili duže", rekla je prethodno za Bloomberg Adriju Nađa Veli iz AnyGoa. 

 

 

Za sada, car sharing u Srbiji nema kapacitet da direktno ugrozi rentakar profite. Tržišta se tek delimično preklapaju: rentakar ostaje dominantan u segmentu višednevnih putovanja i stranih gostiju, dok je car sharing orijentisan na dnevnu gradsku mobilnost. Pritom, još uvek je dostupan samo u Beogradu, a flota je značajno manja u odnosu na rentakar asortiman. Sve to, ipak, ne znači da je unapred poražen. Pored pomenute fleksibilnosti i digitalizacije, koje su na strani car sharinga, još jedna tačka pritiska na rentakar su cene. Dok kompanije iz te industrije iznajmljivanje vozila u proseku naplaćuju 30-50 evra po danu, car sharing nudi sat vožnje za svega nekoliko evra, što menja percepciju korisnika o "fer ceni" iznajmljivanja.

Može li 'green' biti kec u rukavu

Ukoliko car sharing kompanije obezbede dovoljan broj vozila i infrastrukturu za punjenje električnih automobila - čemu se, opet, najviše okreću mlađe generacije, ekološki proaktivne, tada bi njihova konkurentnost u urbanim zonama mogla da poraste. Upravo Anygo Green Car je dobar primer za to, jer nudi i električne automobile za kratkoročni najam: korisnici mogu voziti po minuti ili kupovati pakete, a za prvu vožnju u trajanju do jednog sata ostvaruju 50 odsto popusta. Usluga se promoviše kao "spoj ekološke vožnje sa fleksibilnošću i povoljnim cenama".

Dok zelena energija ostaje među prioritetima car sharing aplikacija, ujedno postaje klizav teren za rentakar kompanije.

Sixt je prošle godine odustao od EV i ponovo se vratio benzincima. Promena strategije im daje priliku da uštede na troškovima za baterije i izbegnu eventualne rizike koji mogu povećati ukupne troškove, posebno kod većih i intenzivnijih flota. Digla se velika prašina oko toga nakon što je nemački list Bild objavio da EU razmatra planove prema kojima bi rentakar kompanijama i velikim korporacijama od 2030. bilo zabranjeno da kupuju vozila na fosilna goriva za svoje flote. Na sreću sektora, nemački kancelar Friedrich Merz je kritikovao ovakav stav EU. 

 

 

Rentakar divove odlikuje izuzetna profitabilnost

Prema dostupnim podacima za 2024, tri najveća igrača na domaćem tržištu su strani brendovi: Sixt, sa 2,2 milijarde dinara prihoda, Hertz, sa 830 miliona i Carwiz, sa 750 miliona dinara. Jedini domaći konkurent u samom vrhu je Delta Rent a Car, koji je lane ostvario prihod od 600 miliona dinara i tako zauzeo četvrto mesto, ispred Avisa i Enterprisea.

"Rentakar sektor u Srbiji karakteriše veoma visoka profitabilnost. Prosečna EBITDA marža u 2024. godini je iznosila 45 odsto, a domaća Delta se posebno istakla sa čak 70 odsto, što je najviši nivo u industriji. Na drugoj strani spektra nalazi se Avis, sa svega 20 odsto EBITDA marže. Slični trendovi vidljivi su i u regionu. Tako, na primer, Hertz u Hrvatskoj beleži gotovo 40 odsto EBITDA marže, što potvrđuje da je reč o vrlo atraktivnom poslovnom modelu", kaže Rudi Lukačić, analitičar BBA.

 

 

Drugim rečima, rentakar kompanije u Srbiji zarađuju mnogo u odnosu na svoje troškove, a Delta Rent a Car je u tome šampion. Ako računamo svakih zarađenih 1.000 dinara, s obzirom na ovu EBITDA maržu Delti ostaje čak 700 dinara čiste zarade, što je izuzetno retko u većini industrija.

Rast dolaznog turizma i veći broj stranih putnika kroz Srbiju poslednjih godina direktno podstiču potražnju za iznajmljivanjem vozila, posebno na samom Aerodromu Nikola Tesla. Očekuje se da će taj trend biti nastavljen, posebno uz porast avio-saobraćaja i širenje niskobudžetnih linija ka Beogradu i Nišu. Srpska prestonica dominira po broju stranih turista i investitora. Podsetimo da je Srbiju lane posetilo 4,4 miliona turista, pri čemu prednjače strani gosti, a u poređenju sa 2019. devizni priliv je veći za 96 odsto.

Neto marže skromnije zbog amortizacije

Kada je reč o neto profitabilnosti, rezultati su znatno skromniji. Lukačić navodi da su se neto marže kretale od nula do 14 odsto, pri čemu je najbolji rezultat ostvario Hertz (14 odsto). Carwiz je poslovao maltene na nuli, sa maržom od svega 0,3 odsto. Prosečna neto marža industrije iznosila je oko pet odsto.

Visoki troškovi amortizacije, karakteristični za poslovni model zasnovan na velikim flotama vozila, glavni su razlog razlike između EBITDA i neto dobiti. Lukačić ističe da EBITDA marža daje realniju sliku profitabilnosti ove industrije nego čista neto dobit.

Dugoročno gledano, širenje car sharing flota i prelazak dela mlađe populacije na ovaj model može smanjiti potencijal rasta rentakara u domaćoj bazi klijenata, ali su ovakva poređenja i predviđanja zasad bazirana samo na pretpostavkama.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar