Referentna stopa NBS nepromenjena - ostaje na 5,75 odsto

Narodna banka Srbije (NBS) u četvrtak je odlučila da zadrži referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto. Ključni razlog za to je inflacija koja je u julu dostigla 4,9 odsto, kako navodi Izvršni odbor NBS. Na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).

U centralnoj banci ističu da je, prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje.

 

"Ukupna međugodišnja inflacija u Srbiji je, nakon usporavanja na 3,8 odsto u maju, ubrzala na 4,6 odsto u junu i 4,9 odsto u julu, najviše zbog uticaja nepovoljnih vremenskih prilika na rast cena hrane (posebno neprerađene hrane), koji je bio izražen početkom ovogodišnje poljoprivredne sezone", ističe se u saopštenju NBS.

Kako navode, međugodišnji rast cena hrane i bezalkoholnih pića u julu od 8,1 odsto opredelio je nešto više od polovine ukupne inflacije. "Ako se posmatra bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta iz indeksa potrošačkih cena), ona je u julu ostala nepromenjena u odnosu na jun i iznosila je 4,7 odsto međugodišnje, čime se prvi put nakon aprila 2024. godine našla na nižem nivou u odnosu na ukupnu inflaciju."

Godinu dana bez promene 

NBS je, inače, poslednji put relaksirala monetarnu politiku u septembru prošle godine, kada je ključnu stopu spustila za četvrtinu procentnog poena. Tako da je referentna stopa na nivou od 5,75 odsto ravno godinu dana.

Ekonomisti koje je anketirao Bloomberg uglavnom su očekivali da će IO centralne banke u septembru zadržati referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, dok smanjenje troškova zaduživanja vide kao moguću opciju za oktobar. Tada bi kamatna stopa mogla da padne za 25 baznih poena, pokazala je anketa koja je sprovedena od 31. jula do 5. avgusta.

 

Kada je reč o kretanju inflacije u narednom periodu, IO NBS očekuje da Uredba o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe Vlade Srbije, kojom su na šest meseci ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20 odsto, utiče na niže potrošačke cene, naročito hrane.

"IO očekuje znatnije usporavanje međugodišnje inflacije u septembru, a nakon toga njeno relativno stabilno kretanje u granicama cilja do kraja godine. Tokom naredne godine očekuje se dalje popuštanje inflatornih pritisaka po osnovu nižih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja i efekta slabljenja dolara prema evru, kao i još uvek restriktivnog karaktera monetarne politike NBS. Takođe, na slabljenje inflatornih pritisaka u narednoj godini trebalo bi da utiče i dolazak nove poljoprivredne sezone, dok će u suprotnom smeru delovati niska baza iz septembra ove godine usled donošenja pomenute Uredbe."

 

Obrazlažući odluku, NBS ističe da je neophodna opreznost u vođenju monetarne politike i zbog toga što je neizvesnost u međunarodnom okruženju, iako nešto manja nego pre nekoliko meseci, i dalje izražena, pre svega zbog i dalje neizvesnih budućih trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija, kao i geopolitičkih tenzija.

"Sporazum o carinama koji su SAD postigle sa EU uklanja deo rizika, dok je rok za pregovore s Kinom produžen za dodatnih 90 dana. Pored toga, geopolitičke tenzije i dalje predstavljaju znatan rizik za rast svetske cene nafte i prirodnog gasa, iako su one smanjene nakon proglašenja primirja na Bliskom istoku i početka pregovora Rusije i Ukrajine. Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, tržišni učesnici ocenjuju da se proces ublažavanja monetarne politike Evropske centralne banke približio kraju, dok se za Sistem federalnih rezervi (Fed) posle duže pauze očekuje nastavak ciklusa smanjenja kamatnih stopa."

Sporiji pad inflacije 

Ovakav scenario zadržavanja ključnih stopa NBS očekivala je većina analitičara s kojima je Bloomberg Adria razgovarala.

Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investmentsu, očekivao je "stabilnost kamatnih stopa" na današnjem sastanku NBS.

"Najnoviji porast inflacije u Srbiji govori protiv ciklusa ublažavanja kamata", kaže Kratky za Bloomberg Adriju.

On ukazuje na to da postoji opasnost da će se inflacija sporije spuštati na ciljani nivo, pa se prostor za takav ciklus do kraja ove godine smanjuje.

"Štaviše, srpske vlasti, uključujući NBS, takođe su izabrale alternativne načine za borbu protiv inflacije putem ograničenja marži, smanjenja troškova zaduživanja i subvencija ranjivim grupama građana. Međutim, neke od tih mera mogle bi imati prilično pozitivan inflatorni efekat na srednji rok", zaključuje Kratky.

Rudi Lukačić, analitičar makroekonomije i tržišta kapitala u Bloomberg Adriji, ističe da glavni argument za zadržavanje kamatne stope na trenutnom nivou leži u blagom, ali kontinuiranom rastu inflacije tokom leta. 

"Glavni pokretač ovog rasta bile su cene hrane, koje su skočile usled loših vremenskih uslova i viših cena na globalnim berzama žitarica i voća. Očekuje se da će inflacija ostati povišena u narednim mesecima", navodi Lukačić.

 

Kreditna aktivnost u julu snažno raste, kreditiranje domaćinstava beleži porast od 15 odsto, dok su krediti preduzećima porasli za devet odsto u poređenju sa prošlom godinom. 

"Iako su finansijski uslovi stabilni, a kreditna aktivnost visoka, inflacija se još nije stabilizovala na ciljanom nivou da bi se opravdalo spuštanje kamatnih stopa. NBS je u više navrata isticala potrebu za oprezom, imajući u vidu geopolitičke rizike, volatilnost cena hrane i energenata, kao i povećani fiskalni deficit u narednim godinama zbog ulaganja u Expo 2027", ističe Lukačić.

MAT: Inflacija popušta do kraja 2025. 

Mališa Đukić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, očekuje da će pauziranje daljeg smanjenja kamata NBS potrajati duže, sve dok se inflacija ne vrati u ciljani okvir. Uporedo s tim, u Evropi je konsenzus da se staje sa spuštanjem kamatnih stopa, što smanjuje pritisak na NBS.

"Možemo očekivati dalje pauziranje, minimum jedan kvartal, možda i duže, dok se ne pojave jasni signali da inflacija ide silazno", ocenjuje Đukić za Bloomberg Adria TV.

Depositphotos

 

Inflacija je u junu značajno porasla i na mesečnom i na međugodišnjem nivou. S druge strane, u julu je inflacija smanjena na mesečnom nivou na 4,7 odsto, ali je istovremeno dodatno povećana na međugodišnjem.

Đukić takođe ukazuje da inflacija prevazilazi ciljani okvir NBS od 4,5 odsto i podseća da je u februaru bilo očekivano da će se inflacija vratiti u granice do kraja godine, dok je sada jasno da će taj povratak uslediti tek naredne godine.

S druge strane, autori biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) smatraju da, uprkos izazovima, projekcije za kraj godine ukazuju na stabilizaciju ključnih pokazatelja. Oni prognoziraju da će međugodišnja inflacija, merena potrošačkim cenama, u decembru iznositi 4,4 odsto.

Analiza  MAT-a pokazuje da je na mesečni rast cena u junu i julu uticalo više faktora. Kako se navodi, u okviru bazne inflacije, koja ne uključuje cene hrane, duvana i energije, najveći doprinos u julu dalo je poskupljenje turističkih aranžmana za 29,2 odsto, dok je overa prepisa kod notara poskupela čak 80 odsto. Takođe, poskupeli su lekovi za 0,6 odsto i oprema za stan za 0,5 odsto.

Rast BDP-a samo dva odsto

U NBS navode i da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), potvrđeno da je međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvoj polovini godine u proseku iznosio dva odsto.

"Prema istom izvoru, industrijska proizvodnja u julu ubrzala je međugodišnji rast na 5,5 odsto, a od početka godine na tri odsto, vođena rastom sektora prerađivačke industrije i rudarstva, dok je u sektoru energetike pad usporen. To je u skladu sa očekivanjima IO da će privredna aktivnost ubrzati u drugoj polovini godine i da će tome pre svega doprineti prethodne investicije u automobilsku industriju."

NBS očekuje rast BDP od 2,75 odsto ove godine, a zatim njegovo ubrzanje na raspon od četiri do pet odsto u naredne dve godine.

Pored toga, IO ocenjuje da se merama monetarne politike – održanom relativnom stabilnošću deviznog kursa i obezbeđenim povoljnijim uslovima kreditnog finansiranja, što je rezultiralo dvocifrenim međugodišnjim rastom kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva i njenim ubrzanjem u julu na 11,4 odsto, podržava ubrzanje privrednog rasta. Dodatna podrška kreditnoj, a time i ekonomskoj aktivnosti trebalo bi da dođe i od omogućavanja povoljnijeg zaduživanja mladih za kupovinu prve nepokretnosti, kao i građana s nižim primanjima i penzionera, navodi NBS.

- U pisanju teksta pomogle Marijana Avakumović i Vesna Damjanić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar