Zbrisane akcije vredne 6,4 biliona dolara - trgovci su u strahu

Brojke koje su svetlucale na trgovačkim ekranima u ponedeljak bile su šokantne, čak i za veterane na tržištu. U Tokiju, Nikkei je pao za 12 odsto. U Seulu, Kospi je potonuo za devet odsto. A kada je zvono zazvonilo za otvaranje u Njujorku, Nasdaq je pao za šest odsto u istom trenutku. Kriptovalute su potonule. VIX, reper za nestabilnost berze, vrtoglavo je porastao i investitori su nagrnuli na državne obveznice, najsigurnije sredstvo od svih.

Nemoguće je znati da li turbulentna dešavanja u ponedeljak označavaju poslednji udarac globalne rasprodaje koja je počela prošle nedelje ili najavljuju početak dugoročnog pada. Danas se neka od najteže pogođenih tržišta konsoliduju - ključni indeksi u Japanu skočili su za više od 10 odsto.

Jedno je jasno: stubovi koji su godinama podržavali dobitke na finansijskim tržištima su uzdrmani - niz ključnih pretpostavki na koje su se oslanjali investitori širom sveta. Retrospektivno, izgledaju pomalo naivno: američka ekonomija je nezaustavljiva; veštačka inteligencija će brzo napraviti revoluciju u poslovanju svuda; Japan nikada neće povećati kamatne stope – ili neće dovoljno da bude zaista važno.

Brzi "požar" tokom proteklih nekoliko nedelja potkopao je sve te pretpostavke. Izveštaj o radnim mestima u SAD bio je slab u julu. Kvartalne zarade velikih kompanija iz tehnološkog sektora, vođenih veštačkom inteligencijom, bile su slične. Banka Japana je drugi put ove godine povećala kamatne stope.

Snažan udarac je podstakao investitore da odjednom uvide opasnost koja je svojstvena, recimo, licitiranju za akcije Nvidije za 1.100 odsto za manje od dve godine ili sakupljanju zajmova sa niskom ocenom u paketu sa obveznicama ili pozajmljivanju novca u Japanu ili zaglavljivanju u imovini s kamatom od 11 odsto u Meksiku. Za tri nedelje oko 6,4 biliona dolara je izbrisano sa svetskih tržišta akcija.

"To je odlična relaksacija", kaže Vishnu Varathan, šef za ekonomiju i strategiju u banci Mizuho u Singapuru. Na narodnom jeziku trgovaca, pokušaj da se izabere pravi trenutak za kupovinu sredstava koja pojeftinjuju je kao pokušaj da se uhvati nož koji pada. Danas, rekao je Varatan, noževi padaju svuda.

Bloomberg

Ovako tržišna panika stvara velike i male rizike. Glavni među njima: rasprodaja, ako se ne zaustavi na vreme, može da poremeti zupčanike finansijskog sistema, uspori kreditiranje i deluje kao poslednja slamka koja će gurnuti globalnu ekonomiju u recesiju.

To je podstaklo pozive Federalnim rezervama da počnu sa smanjenjem kamatnih stopa – možda, tvrde neki, čak i pre sledećeg sastanka zakazanog za septembar. Na tržištu obveznica, žurba ka državnim zapisima sa kraćim rokom dospeća nakratko je gurnula prinose na dvogodišnje obveznice ispod onih na desetogodišnje obveznice, prvi put posle više od dve godine. Poznata kao dezinverzija, ova promena je preokrenula krivu prinosa nazad u uobičajen oblik – promena koja se obično smatra znakom neposredne recesije.

Bloomberg

Ed Yardeni, ekonomista koji pažljivo prati tržišta pola veka, kaže da mu je iznenadni kolaps tržišta vratio sećanja na crni ponedeljak 1987. godine – jednodnevni krah koji je smanjio industrijski indeks Dow Jones za 23 odsto. "Bilo je zastrašujuće, ali na kraju – to nije bio predznak ekonomske propasti. U to vreme, implikacija je bila da smo u recesiji ili ulazimo u recesiju, a to se uopšte nije dogodilo", izjavio je Jardeni, koji vodi Yardeni Research, za TV Bloomberg. "To je zaista imalo više veze sa unutrašnjim delom tržišta. Mislim da se isto dešava i sada."

Tržišta su takođe bila potresena zbog strahova od preuranjene recesije tokom tekućeg pada. Ti strahovi su se razbuktali početkom prošle godine, tokom kratkotrajne bankarske panike. Međutim, nestali su gotovo isto tako brzo kako je američka ekonomija nastavila da napreduje. Berza je takođe snažno ojačala nakon pada u 2022. godini i dostigla rekordne nivoe ove godine.

Međutim, promena raspoloženja širom sveta bila je oštra u poslednjim danima, razbijajući uobičajeno zatišje na kraju leta i burne planove za odmor.

Dok su se gubici nagomilavali na tržištima, Matt Maley, glavni tržišni strateg u Miller Tabak, vratio se u iznajmljeni stan u Londonu i izvadio svoj laptop. Bio je tamo na odmoru sa porodicom, ali ti planovi su sada završeni. Kao i Jardeni, seća se nesreće iz 1987. godine i udara tada, i kaže da je u ponedeljak ujutro imao deža vi.

"Ne budiš se ovako svaki dan", rekao je Maley. "Sećam se kako su stvari počele 1987. godine".

Sile koje su započele nemire u ponedeljak stvarale su se nedeljama.

Početkom jula – upravo kada su tehnološke akcije dostigle vrhunac – japanski jen je počeo naglo da raste, jer su investitori prepoznali poziciju Banke Japana da se pridruži drugim centralnim bankama u povlačenju monetarnih stimulacija. Ovo je podstaklo trgovce da se odreknu relativno jeftinog zaduživanja u Japanu i investiraju na drugim mestima, kako bi sačuvali ostvareni profit (tzv. carry trades). To je zauzvrat izvršilo pritisak na prodaju na tržištima širom sveta jer je pozajmljeni novac vraćan.

To je bilo praćeno stalnim prilivom izveštaja o zaradi koji su podstakli zabrinutost da su velike tehnološke akcije – koje su podstakle veliki deo nedavnog rasta – previše porasle, a kompanije tek treba da uberu plodove ogromnih investicija u veštačku inteligenciju.

Tržište obveznica je u isto vreme nastavilo da treperi uz sve veće brige, a podaci su nagoveštavali da su delovi ekonomije počeli da se hlade. Do srede – kada je Fed zadržao stope stabilnim i kada je Banka Japana pooštrila politiku – obveznice su već ojačale. One su potom dodatno porasle u petak, nakon što je stopa nezaposlenosti porasla, a rast broja radnih mesta bio je daleko ispod prognoza.

Wall Street ekonomisti su pak počeli da predviđaju da će Fed morati da ubrza smanjenje kamata za pola procenta ili da deluje između sastanaka – korak koji je obično rezervisan za krize.

Shoki Omori stigao je u kancelarije u Otemachi, u Mizuho Securities u ponedeljak u šest sati ujutru, spreman za velike tržišne promene. Ali čak i on je bio iznenađen obimom rasprodaje.

Kako je jen skočio za tri odsto kao rezultat povećanja stope Banke Japana, Nikkei je padao tokom celog trgovanja. Investitori su bežali od japanskih akcija zbog zabrinutosti da će jača valuta smanjiti zaradu izvozno orijentisanih kompanija. Na kraju dana, Nikkei je pao najviše od 1987. godine.

"Ovo je nadmašilo sva moja očekivanja", rekao je Omori, glavni strateg u Tokiju. "Ovde ulazimo u neku nezamislivu trgovačku teritoriju. Pripremite se za više."

Bloomberg

Gubici su se proširili na druga azijske tržišta i u Evropu, gde su pali glavni berzanski indeksi, a zatim i na Ameriku. Uticaj se proširio i na kreditna tržišta, pri čemu su najmanje dve kompanije odložile ugovore o zajmu u ukupnoj vrednosti od 3,8 milijardi dolara.

Do kasnog popodneva u SAD, akcije su se oporavile sa najnižih nivoa, ostavljajući Nasdaq Composite indeks smanjen za 3,4 odsto, dok se tržište obveznica stabilizovalo. Međutim, to nije pomoglo da se smire nervozni trgovci koji su se dvoumili da ovo otpišu kao samo još jednu lažnu uzbunu.

"Još sam zabrinut", izjavio je Maley, strateg u Miller Tabak. "Još smo zabrinuti za zaradu i ekonomiju."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar