Blaž Miklavčič: 'Hrvati i Srbi nas prestižu s leve i desne strane'

Stanje građevinarstva u Sloveniji je dobro, a pitanje je dokle će biti, kaže Blaž Miklavčič, direktor GH Holdinga, jedne od najvećih građevinskih kompanija u Sloveniji.

Kako ističe, Slovenija se presporo kreće u pogledu državnih investicija, od kojih zapravo zavisi industrija. Prema njegovim rečima, upravo zbog procvata ove industrije poslednjih godina, gradnjom, posebno stambenom, počeli su da se bave oni koji su je samo izdaleka posmatrali, a danas su gladni velikih profita. Kako ističe Miklavčič, nova gradnja stoga nije isto što i novogradnja, jer mnogi investitori ugrađuju materijale koji nisu pogodni da bi se reklamirali kao stanovi visokog standarda.

Miklavčič je u intervjuu za Bloomberg Adriju, između ostalog, objasnio zašto državne investicije ne idu glatko, šta će biti sa cenama građevinskog materijala i kolika će biti dobit na novogradnji.

- Kada se čovek danas vozi po Sloveniji, ima osećaj da se samo gradi – od javne infrastrukture do novih stanova. Da li je industrija građevinarstva zaista u tako dobrom stanju kao što pokazuju statistički podaci?

Po ovom pitanju moramo se malo vratiti unazad. Građevinarstvo je oblast koja je tokom pandemije kovida bila najmanje pogođena. Tadašnja vlada je prepoznala da se upravo kroz ovu oblast može održati pametan ekonomski rast. Zbog toga je u 2021, 2022. i prvoj polovini 2023. godine pokrenuto mnogo infrastrukturnih projekata. Počeo je ubrzani investicioni ciklus. Međutim, u poslednje dve godine ovaj entuzijazam je znatno opao. Gotovo da nema novih većih ozbiljnih projekata, uprkos tome što je na raspolaganju mnogo evropskih sredstava. Istina je da postoji nekoliko planiranih projekata, ali su oni uglavnom u fazi ideje. Ukratko, laici mogu oceniti da ima dovoljno posla za sve, ali to važi samo za spoljne posmatrače.

- Privredna komora već neko vreme upozorava da Vlada nema adekvatan dugoročni plan ulaganja. Zašto je, po vašem mišljenju, to tako?

Već nekoliko godina poslujemo u Hrvatskoj i Srbiji, gde ostvarujemo oko dve trećine svih svojih prihoda. Razlika između Slovenije i pomenutih država je u tome što one imaju politički kontinuitet. Određene stranke tamo vladaju već nekoliko mandata, i to se primeti. Kod nas se vlast menja svake četiri godine ili čak i ranije. I po dolasku na vlast svaki put se problemi rešavaju drugačije i obično dolazi do zastoja.

- Ako sam vas dobro razumeo, mnogi građevinari će uskoro ostati bez posla jer su državne investicije, koje su najvažnije za ovu industriju, premale?

Teško je to komentarisati, ali mogu reći da od 2020. do ovog proleća, iako spadamo među veće građevinske firme u Sloveniji, gotovo da nismo imali nikakve inicijative od podizvođača koji bi želeli da rade na našim projektima. U šali kažem da me tri godine skoro niko nije primećivao. Ovog proleća se trend promenio.

STA

- Da li ste sa nekim obnovili saradnju?

Razgovori su u toku. Ove godine smo dobili dva veća projekta u Hrvatskoj, i pošto su hrvatske građevinske firme uglavnom potpuno zauzete za nekoliko godina unapred, značajan deo tih projekata ćemo graditi sa slovenačkim firmama. I da ne budete iznenađeni - u nekim segmentima su slovenačke firme već jeftinije od hrvatskih.

Ceo intervju pročitajte na Bloomberg Adria Slovenija