.webp){kind=icon}
Neto dobit kompanije BP Plc u drugom kvartalu je skočila na 8,45 milijardi dolara, što je rezultat poslednji put viđen pre 14 godina.
Ostvarena dobit je daleko iznad očekivanja analitičara i gotovo trostruko je veća od dobiti iz drugog tromesečja 2021, kada je iznosila 3,12 milijardi dolara.
Iako iz kompanije nikada ne navode kolika je dobit od nafte, navodi se da je EBITDA pokazatelj za ovaj sektor iznosio 3,73 milijarde dolara, znatno više od 301 miliona dolara, koliko je zabeleženo u drugom kvartalu prethodne godine.
Ceo sektor profitirao
BP je samo jedna od energetskih kompanija koje su od aprila do juna zabeležila višestruko veće dobitke u odnosu na prethodnu godinu.
Neto dobit kompanije TotalEnergies je u drugom kvartalu porasla 2,6 puta u odnosu na drugo tromesečje prethodne godine, premašujući prognoze analitičara Bloomberga. Iz kompanije su zbog pozitivnih rezultata najavili i da će se program otkupa sopstvenih akcija od dve milijarde dolara nastaviti i u trećem tromesečju.
Neto dobit kompanije Shell se petostruko uvećala u odnosu na drugi kvartal prethodne godine, pa je na kraju juna iznosila 18 milijardi dolara.
Nakon što je u navedenom periodu otkupila sopstvene akcije vredne 8,5 milijardi dolara, kompanija će tokom trećeg kvartala u iste svrhe potrošiti još šest milijardi, navodi se u saopštenju.
Ukupna neto dobit koju su u ovom kvartalu ostvarile velike energetske kompanije Shell, BP, TotalEnergies, ExxonMobil, i Chevron prešla je iznos od 60 milijardi dolara.
Šta je sa potrošačima
Rekordni profiti ovih kompanija uglavnom su rezultat visokih cena energenata koje su na te nivoe došle zahvaljujući ratu u Ukrajini i sankcijama koje su zapadne zemlje uvele Rusiji. U isto vreme, ovakav splet okolnosti, skopčan sa relaksiranim monetarnim politikama svetskih centralnih banaka i sa problemima u lancima snabdevanja izazvanim pandemijom virusa korona, doprineo je rastu stope inflacije gotovo svuda u svetu.
Stopa inflacije je tako u SAD u junu iznosila 9,1 odsto, dok prvi podaci Eurostata ukazuju da bi inflacija u evrozoni mogla da dostigne 8,9 odsto u julu, nakon što je prethodnog meseca iznosila 8,6 odsto. U Ujedinjenom Kraljevstvu, cene su u junu porasle za 9,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Bloomberg Chartmaker
Visoka stopa inflacije i njen uticaj na životni standard građana povlači pitanje kako će se stanovništvo nositi sa najavljenim poskupljenjima energenata.
Reakcije u UK i SAD slične
Na ovo pitanje je ukazao predsednik SAD Joe Biden, koji je kritikovao kompaniju ExxonMobil u junu.
"Zašto ne pričate o Exxonovom profitu u ovoj godini ili ovom kvartalu? Zaradili su više od Boga ove godine", rekao je Biden.
Iz britanskog sindikata Unite su slično dočekali rezultate BP-a.
"Ljude će razbesneti najskoriji rezultati BP-a. Od aprila do juna profit ove kompanije je skočio na sedam milijardi funti. S druge strane, predviđa se da će računi za struju i grejanje iznositi katastrofalnih 3.600 funti godišnje", rekla je Sharon Graham, predsednica drugog najbrojnijeg sindikata u UK koji po podacima sa sajta broji oko 1,4 miliona članova.
Takođe su brojni i pozivi da se profiti ovih kompanija dodatno oporezuju. Tako je Sana Yusuf iz organizacije za očuvanje životne sredine Friends of the Earth pozvala na uvođenje takozvanog poreza na nenadanu dobit za kompanije koje se bave proizvodnjom i distribucijom gasa i nafte.
"Ovo navodi na zaključak da kompanije ubiraju ogromne sume usred krize životnog standarda", rekla je Yusuf u saopštenju.
Šta će biti kada dođe recesija
Dok su ranije analitičari tvrdili da bi cene energenata mogle da dostignu vrhunac u drugom kvartalu ove godine, iz BP-a predviđaju da će cene nafte i gasa, kao i zarade rafinerija, ostati visoke.
Isporuke gasa iz Rusije i manjak zaliha u strateškim rezervama doprineće porastu cena energenata, dodaju iz BP-a.
I dok stopa inflacije raste, privredni rast najvećih privreda pokazuje znake umora. Bruto domaći proizvod SAD-a je tako pao za 0,9 odsto u drugom kvartalu, pokazala su prva zvanična predviđanja objavljena prošle nedelje. U prvom kvartalu, BDP SAD je pao za 1,6 odsto. U evrozoni, privredni rast je sa 5,4 odsto u prvom kvartalu usporio na četiri odsto u drugom tromesečju.
Na najavu britanskih poslanika da će biti uveden porez na nenadanu dobit od 25 odsto, naftne kompanije su rekle da bi takav potez bio loš jer bi smanjio obim investicija i domaću proizvodnju.
- u saradnji sa Laurom Hurst
