Vukadinović: Osećamo povećanu tražnju zbog blokade na Crvenom moru

Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe iz Gornjeg Milanovca, pažljivo promatra promene na svetskom tržištu, a upravo najnovija kriza na Crvenom moru za njegovu kompaniju je bila šansa da ugovori nove poslove i poveća prodaju posuđa na tržištima Amerike i Evropske unije. Istovremeno, u Srbiji i bivšim jugoslovenskim republikama, zahvaljujući potrošačkoj kulturi, nijedna kriza nije uspela da obori potražnju. Prošlu godinu ova kompanija je završila sa dobiti od šest miliona evra.

O tome kada je bilo najlakše raditi u Srbiji, šta je recept za uspeh i zbog čega zapošljava samo radnike sa diplomama državnih fakulteta, govorio je u intervjuu za Bloomberg Adriju prvi čovek Metalca, koji je od firme u propadanju pre skoro četiri decenije uspeo da uz pomoć svog tima stvori jednu od najuspešnijih poslovnih celina u Srbiji. Danas je  u većinskom vlasništvu radnika i proizvodi posuđe, bojlere, sudopere i auto-delove za mnoga svetska tržišta.

- Kako se kriza na Crvenom moru odražava na poslovanje srpske privrede i da li možemo da očekujemo ponavljanje pandemijskog skraćenja lanaca snabdevanja?

Moram reći da ništa nije normalizovano posle pandemije. Sirovine, svi metali i nemetali, više nego duplo su poskupeli. Posle toga, cene su vratile oko 20 odsto, ali je ostalo poskupljenje od 70 odsto. Naišla je kriza energenata, svetski rat u Ukrajini i ovo što se sada dešava je nastavak produbljenja tih kriza i stanja u svetu, koje je takvo da nije čak toliki uticaj loših ekonomskih rezultata, koliko tome doprinosi strah od nečega što će sutra biti i suzdržanost od kupovine.
Najnovija kriza je prouzrokovana ratom između Izraela i Hamasa i sa napadima Hutija u Crvenom moru došlo je do poremećaja lanaca snabdevanja koji se snabdevaju sa Dalekog istoka. 

Metalac

 

- Kako konkretno to utiče na Metalac?

Mi se ne snabdevamo sirovinama sa dalekih tržišta. Međutim, prevoz jednog manjeg kontejnera porcelana, keramika i stakla, koji nabavljamo iz Kine već prvog meseca je poskupeo sa 3.000 evra na 6.000 evra. Sve to utiče na nestabilnost u snabdevanju i nervozu. Ali ima nešto pozitivno u celoj toj priči. Na sajmu robe široke potrošnje u Frankfurtu, koji je održan prošle sedmice, imali smo mnogo veću posetu nego ranijih godina. Potencijalni kupci žele svoje snabdevanje sa Dalekog istoka da preusmere na dobavljače u Evropi. 

- Koliko je povećana potražnja za vašim posuđem na tradicionalnim tržištima SAD, EU i Rusiji?

Prodaja posuđa je u Rusiji drastično pala zbog rata, skoro 60 odsto u odnosu na pre četiri godine. Sa sadašnjim kupcem iz Amerike potpisali smo ugovor na 2,5 miliona evra, što je za oko 20 odsto više nego prethodne godine. U Evropskoj uniji takođe je povećana potražnja. Iz Finske i Švedske imamo najavu povećanja u narednoj godini za 10 do 15 odsto.
Imamo i potencijalne kupce iz Argentine. Osećamo da nam je povećana potražnja. Sredinom januara smo popunili plan proizvodnje za februar, sada završavamo popunu plana za mart, što je za nas jako pozitivno i što se nije dešavalo u poslednje četiri godine.

Samo nam u Srbiji i zemljama eks-Ju nije pala prodaja 

- Kako se kriza u Evropskoj uniji, inflacija i ulazak Nemačke u recesiju odrazio na prodaju?

U Evropi smo imali smanjenje potražnje 10 do 15 odsto. Zato što je u Evropi prisutan strah od straha, odnosno suzdržavanje od kupovine. To je prisutno i u Nemačkoj. To više nije ona Nemačka kojoj ništa ne fali. Zanimljivo je da nam nije pala prodaja u Srbiji ovih kriznih godina. Nije pala ni u bivšim jugoslovenskim republikama, što je za nas bilo iznenađenje. Izgleda da je taj strah od straha kod nas manji. Otporniji smo i više smo podložni potrošačkom mentalitetu nego ljudi na Zapadu. 

 

 

- Šta je najveća pretnja vašem poslovanju? Da li sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom može da vas ugrozi?

Apsolutno može. Ta vrsta robe nije u prvoj tarifi roba izuzeta, tako da nas neće ugroziti možda sledeće dve godine, ali dugoročno hoće. Tu nema dileme, niti se mi možemo takmičiti sa zemljom koja ima tržište od milijardu i po stanovnika.

- Kako je Metalac poslovao u 2023. godini i kada se očekuje isplata dividendi? 

Bruto dobit je bila oko sedam miliona, a neto će biti oko šest miliona evra. Finansijski rezultati su za pet ili šest odsto bolji nego što je planirano. Ukupni rezultati su bolji i u prihodu i u profitu za 10 odsto nego prethodne godine. S te strane smo zadovoljni, a uspeli smo da smanjimo i broj ljudi za 150. Ti rezultati su u fizičkom obimu manji nego pre dve ili tri godine iz razloga što je inflacija učinila svoje pa su vrednosno neke stvari veće nego što jesu. Ali se trudimo da manjak fizičkog obima proizvodnje nadomestimo unutrašnjim uštedama i smanjenjem na svim frontovima.

Deset radnika nas košta 150.000 evra godišnje

- Vi važite za poslodavca koji izuzetno brine o radnicima i koji se uvek trudio da uposli što više ljudi iz Gornjeg Milanovca. Da li je smanjenje broja radnika bilo neminovno?

Deset radnika nas košta 150.000 evra godišnje. Na smanjenju radnika smo uštedeli 2,5 miliona evra, na ime ličnih dohodaka. Mi smo uvek bili društveno i socijalno odgovorna firma i trudili smo se da pomognemo svom gradu. Sada se moramo ponašati odgovorno prema tržištu, što znači da maksimalno redukujemo troškove, kako materijalnim ulaganjima, tako i brojem ljudi. Osim toga, dosta radimo na robotizaciji procesa proizvodnje.

 

 

- Dokle ste stigli u procesu digitalizacije jer, prema nekim istraživanjima, 80 odsto firmi ne uspeva da izgura taj proces do kraja?

Nama je digitalizacija, ako govorimo o upravljanju firmom, rezultatima, materijalima i profitabilnošću otišla daleko. Digitalizacija nam je pomogla da dođemo dotle da na mnogim troškovima napravimo uštedu zbog pravovremenih informacija. Sva proizvodna preduzeća smo završili i u svakom trenutku znamo rezultat Metalca, šta je prodato u prodavnicama i kakav je efekat toga. Radimo i na onlajn platformi za prodaju robe, tako da je naša najveća prodavnica onlajn prodaja.

Metalac

 

- Najavljena je potencijalna mogućnost emitovanja korporativnih obveznica na berzi. Da li bi Metalac učestovao?

Mislim da u prvom ciklusu ne bismo učestvovali. Imamo neke druge aktivnosti. Mi smo otvoreno akcionarsko društvo. Većinski vlasnici su zaposleni u Metalcu, sa oko 53 odsto akcija, oko 44 odsto investicioni fondovi domaći i strani i ostatak fizička lica iz Srbije i bivših jugoslovenskih republika. Mislim da nam korporativne obveznice u ovoj godini neće biti prioritet. Izborna skupština je 7. juna, ona bira nove organe upravljanja, pa ćemo da vidimo.

Kupili smo dve firme 

- Gde investirate?

Kupili smo dve firme koje su bile posebna pravna lica. Jedna je bila Metalac home market Novi Sad, koja se ranije zvala Agro Vojvodina metalurgija. Bili smo vlasnici 83 odsto. Ove godine smo završili tu privatizaciju 100 odsto.
Kupili smo trgovačko preduzeće Proleter Gornji Milanovac, koje se bavilo prodajom hrane. Bili smo vlasnici 63 odsto, a suvlasnik je bila država, odnosno fondovi. To smo završili u decembru prošle godine, tako da nam je cilj da to do kraja sprovedemo i završimo.

- Vi ste na čelu Metalca više od tri decenije. Kako ste uspeli da uspostavite korporativno upravljanje i profesionalni menadžment, budući da je to u srpskoj privredi više izuzetak nego pravilo?

Da biste uspostavili sistem korporativnog upravljanja i korporativne etike u jednoj firmu morate puno stvari ispoštovati. Mi smo firma koja je privatizaciju uradila do kraja valjano i pošteno. Nemamo velike akcionare. Vlasnici Metalca vode računa da budu svi zadovoljni, i oni i zaposleni i menadžment. Tako da je vođenje računa o te tri stvari ključno. Uspeli smo zbog dobrog upravljanja i iznad svega etičkih kodeksa, koji su na visokom nivou.

- Da li planirate nove investicije i kakao ćete ih finansirati?

Svake godine investiramo po pet do šest miliona evra. Prošle godine smo uradili novu solarnu elektranu za naše potrebe od 2,8 megavata. Planiramo dodatnu investiciju kako bismo postali prozjumeri da možemo da prodajemo električnu energiju. Imamo mogućnost da na našim krovovima uradimo još jednu solarnu elektranu, koju ćemo sledeće godine graditi. Finansiramo ih najmanje 30 odsto iz naših sredstava, ostatak kreditom. Očekivali smo da će država pomoći proizvodnju električne energije. To se još ne dešava, ali uspevamo sami. Naša firma nije mnogo zadužena. Nemamo u planu neku investiciju od 20 ili 30 miliona evra.

Metalac

 

- Metalac sa pet proizvodnih preduzeća je veoma zavisan od električne energije i gasa i najveći je potrošač električne energije u Moravičkom okrugu. Kolike uštede ste postigli?

Potrošnja električne energije nije smanjena, ali je zamenjena solarnom energijom 15 odsto. Sledeće godine kada izgradimo još jednu solarnu elektranu koja će biti kapaciteta kao i ova, a možda malo veća, jednu trećinu električne energije koju trošimo imaćemo iz sopstvenih izvora. Oko 30 odsto ćemo prodati.

Treću smenu izbegavamo maksimalno

- Kolika je iskorišćenost kapaciteta vaših fabrika?

Ako gledam rad u dve smene, iskorišćenost naših kapaciteta u fabrici posuđa je oko 90 odsto, a bojlera i sudopera je oko 75 odsto. Treću smenu gledamo da izbegavamo maksimalno. Ona je nužno zlo, nehumana je i teška jer 53 odsto radne snage su žene. 

- Kako finansirate obrtni kapital?

Uglavnom iz sopstvenih izvora. Mali deo smo zaduženi kod banke. To je posledica dugotrajnog dobrog rada Metalca i neraspoređene dobiti, koja je dobrim delom u obrtnom kapitalu, zalihama i materijalima.

- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je, predstavljajući novi investicioni ciklus "Skok u budućnost", posebnu pažnju poklonio domaćim kompanijama, najavio da će dobijati veće subvencije nego strane. Pozvao je domaće privrednike da prave dugoročne planove. Da li je ovo zaokret države i pružanje ruke ka domaćim privrednicima?

Domaće kompanije do sada nisu dobijale značajne podsticaje. Inostrane kompanije u našem okruženju koje znamo dobijale su velike subvencije, čak ne možemo da utvrdimo da li plaćaju sve poreze, poput poreza na imovinu.
Podržavam to što govori predsednik Srbije, samo da sprovede u delo. Treba se okrenuti domaćoj privredi. Ne kažem da strana ulaganja nisu potrebna, jer stranci donose nove tehnologije i više ne dolaze kod nas samo tekstilci i motači kablova, kao u početku. Sada dolazi ozbiljnija proizvodnja. Ali hajde da podržimo i domaće koji ulažu i zapošljavaju radnu snagu. Mi kao Metalac smo spremni.

- Metalca nema na listi kompanija koje su dobile podsticaje. Da li ste nekada konkurisali?

Imali smo loše iskustvo. Pokušali smo 2015. godine, kupujući fabriku automobilskih delova iz stečaja FAD, da konkurišemo za podsticaje. Zaposlili smo 150 ljudi i trajalo je šest meseci dokazivanje. Dobili smo neka sredstva koja nisu bila ni petina onoga što dobijaju inostrane kompanije. Odobrili su nam 4.000 evra po radniku, a stranci su dobijali 15.000 evra po radniku. Nismo hteli ni da uzmemo taj novac.

Ne znam ni ko je ministar privrede 

- Da li su političari spremni da čuju mišljenje privrede?

Nemamo veliku mogućnost aritikulacije, niti imamo agilne ministre privrede. Kada biste me pitali, ne znam ni ko je ministar privrede. Treba da čujemo šta je njegov program, kako da mu se obratimo i da on ima otvorena vrata za komunikaciju sa privrednicima. Ja sam na čelu Metalca 35 godina, znam kako je bilo i pre 35 i pre 25 godina i kako je sada. Sada ste ostavljeni sami sebi i prognozirajte šta je za vas najbolje i sami tražite put.

- Ocenili ste nedavno da Srbija ide puzećim korakom, odnosno da ove stope rasta od 2,5 ili tri odsto nisu dovoljne. Šta je potrebno uraditi da bismo dostigli stope rasta od pet ili sedam odsto?

Potrebna je industrija. To što imamo rast, velikim delom potiče od građevinarstva. Nismo uvek ni mi krivi, ne idu nam u prilog prilike u svetu, ali mislim da bi trebalo da se izvrši transformacija javnih preduzeća. To su još paraziti koji ne daju efekte koji se očekuju i koji bi bili profitabilniji i uspešniji. Oslobodio bi se deo radne snage. Ne bismo uvozili radnike iz Nepala i Turske. Mi u Gornjem Milanovcu ne možemo da nađemo mušku radnu snagu. 

Metalac

 

- Prošli ste i komunizam i socijalizam i sada demokratiju. Kada je najteže bilo raditi u Srbiji?

Čini mi se da je bilo lako raditi 1990. i 1991. za vreme Anta Markovića kada je dinar bio vezan za marku, jedan prema sedam i jedan prema devet. Nekakav lagodniji rad je bio i od 2004. do 2008. godine, kada smo se stabilizovali i  kada smo se malo otvorili ka Evropi. Posle su se nadovezivale krize. Spadam u grupu direktora koji non-stop promatra promene na svetskom tržištu, šta se dešava i šta Metalac treba da uradi. Trudimo se da idemo u susret tim promenama, da ne zaostajemo. Ko zaostane, taj je gotov. Metalac je svetska firma koja ide u susret promenama. Retko grešimo. Negujemo dobar stručni kadar, koji obučavamo i stalno edukujemo kako bismo mogli da idemo napred.

- Šta je recept za uspeh?

Dobar menadžment i da znate šta hoćete. Meni je uspeh da ti ljudi nisu iznevereni u privatizaciji, da su dobili neki kapital i da dobijaju 22 godine dividendu.

- Uvek potencirate znanje. Ima li Srbija stručni kadar?

Znanje je neiscrpni izvor bogatstva. Nije nam dobar sistem obrazovanja. Znam kako sam ja došao spreman sa fakulteta i gledam kako mlade kolege dolaze. Mi samo primamo zaposlene sa državnih fakulteta. Pravimo program samo onima koji žele da idu na dalju edukaciju. Prvo počinjemo programe učenja jezika, potom razne druge treninge. Ne priznajem noćne fakultete, gde se kaže ostalo mi je do kraja još tri rate.

- Možete li da otkrijete ko vodi naloge Metalca na društvenim mrežama, koji su veoma posećeni i svojom duhovitošću odskaču od klasičnih kompanijskih naloga?

Zaposleni, normalno.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar