Mrlje na zrnastim satelitskim slikama prosečnoj osobi možda ne znače mnogo, ali za španske naučnike koji eksperimentišu s novim načinima otkrivanja emisija gasova staklene bašte one su bile zapanjujuće otkriće.
Fotografije i drugi podaci sugerisali su da je u periodu od 17 dana u decembru 2021. godine jedna naftna platforma kojom upravlja državna energetska kompanija Petroleos Mexicanos, poznata kao Pemex, izbacila tone metana u atmosferu. Istraživači su pretpostavili da su razlog bile dve neispravne plinske boce, a procenili su da je ispuštena količina jednaka tri odsto godišnje emisije celog meksičkog naftnog i gasnog sektora.
Naučnici su dokumenovali nalaze u radu objavljenom u junu prošle godine. Tog septembra jedna od naučnica koja je na tome radila rekla je da su otkrili još jedno ispuštanje s iste platforme. Tada je Pemex pokrenuo snažnu kampanju u kojoj napada rad istraživača. U objavljenom videu kompanije izvršni direktor Octavio Romero je prikazan kako helikopterom nadleće plinske boce, govoreći da je informacija "potpuno pogrešna" te da je studija "neodgovorno" sprovedena.
Opširnije
Zagađenje vazduha u EU smanjeno u prvom kvartalu
U prvom kvartalu ove godine, emisije gasova staklene bašte u zemljama Evropske unije su smanjenje za 2,9 odsto u poređenju sa istim kvartalom 2022.
20.08.2023
Naučnici otkrili ogromno curenje metana u Kazahstanu
Satelitski snimci sugerišu veliko oslobađanje metana.
03.08.2023
Zbog hemijskog incidenta, šest osoba evakuisano u Novom Pazaru
Incident se dogodio u subotu uveče.
18.06.2023
Emisije iz gasa i nafte do kraja 2030. moraju da opadnu za pola, kaže IEA
Emisije iz sektora nafte i gasa čine skoro 15 odsto gasova staklene bašte iz celokupne energetske industrije.
16.05.2023
Taj korporativni pokušaj osporavanja zagađivanja odražava napore industrije stare već decenijama da umanji važnost naučnih istraživanja koja povezuju fosilna goriva s globalnim zagrevanjem. Iako su mnoge energetske kompanije odustale od tog stanovištva, sada se javlja i širi tendencija ispitivanja sposobnosti satelita da prate metan, čime pokušava da se baci senka na tehnologiju koju kompanije, investitori, ali i američki i evropski regulatori sve više koriste.
"Ima vrlo, vrlo politički moćnih kompanija koje štite svoj profit i napadaju nauku jer im se ne sviđa to što ona tvrdi. One nastoje da održe fosilna goriva na životu i obezvrede dokaze o vrlo velikoj šteti", rekla je profesorka sa Univerziteta Harvard Naomi Oreskes.
Pemex nije jedini takav slučaj. Švajcarski Glencore je smatrao upitnim sposobnost satelita da tačno odrede izvor emisija. Kazahstanska kompanija koja se bavi iskopavanjem gasa Buzachi Neft rekla je da je ono što naučnici smatraju najvećim ispuštanjem metana ove godine iz fosilnih goriva tek vodena para i ugljen-dioksid. Dok kompanije priznaju da ispuštaju nešto metana i da rade na sprečavanju takvih slučajeva, istovremeno tvrde kako su količine debelo precenjene.
Odbacivanja ovog tipa podrivaju napore u vezi sa jednim od najvažnijih postignuća klimatskog skupa COP28 u Dubaiju, gde ministar i čelnik tamošnje naftne kompanije Sultan Al Jaber gura naftne firme da prihvate eliminaciju emisija metana do 2030. godine.
Za Pemex, potvrda da kompanija ima problem s metanom takvih razmera otvorila bi ozbiljna pitanja u vezi sa budućnošću poslovanja.
Iako bi hvatanje metana prilikom proizvodnje nafte i gasa na dugi rok imalo pozitivan učinak za kompanije jer bi imale više proizvoda za prodaju, na kratki rok to zahteva preraspodelu kapitala.
Bloomberg Mercury
Popravljanje situacije bi za meksičkog predsednika Andresa Manuela Lopeza moglo da predstavlja probleme dok namerava da preokrene situaciju u jednoj od najzaduženijih naftnih kompanija na svetu, kao i za izglede njegove stranke na izborima iduće godine, smatra Adrian Duhalt, koji se bavi svetskom energetskom politikom na Univerzitetu Columbia.
Prema nalazima koje je prikupila savetodavna kompanija angažovana od jednog od regulatora, a na koje se poziva Pemex, naučnici su precenili količinu ispuštanja metana za 95 odsto. Ti nalazi navode da se u najvećoj meri radi o ispuštanju azota i drugih gasova koji ne štete okolišu. Mogućnost slobodnog pristupa nalazima te studije je odbačena.
Sateliti mogu da detektuju koncentracije metana iz svemira kada se sunčeva svetlost odbija od Zemlje. Kada svetlost prolazi kroz oblak gasa, njegov intenzitet slabi na određenim talasnim dužinama. To ostavlja trag koji naučnici mogu da uoče. Azot i metan imaju različite tragove i kratkotalasni infracrveni senzori koje su naučnici koristili u slučaju Pemexa ne mogu da uoče azot.
"Ne postoji mogućnost pogreške. Zbunjujuće emisije koje smo uočili bile su 100 odsto metan", odgovorili su naučnici Pemexu.
Pemex i Agencija za bezbednost, energiju i životnu sredinu nisu odgovorili na pitanja o tome kako su došli do zaključaka u vezi sa curenjem gasa niti o učinku koji to može imati na poslovanje. Ni meksička vlada nije dala odgovor na upit o političkim implikacijama slučaja.
Pemex se obvezao da će uložiti dve milijarde dolara u rešavanje pitanja emisija metana, na čemu radi s američkom Agencijom za zaštitu životne sredine. Međutim, Meksiko istovremeno ima jednu od najneučinkovitijih proizvodnji energije i peti je na svetu po emisijama metana po jedinici proizvodnje nafte i gasa, navodi časopis Nature Communications.
"Iz političke perspektive manje je korisno smanjenje emisija metana i izgaranja gasa nego povećanje proizvodnje nafte", smatra Duhalt.
Nije svaki satelitski prikaz dovoljno dobar da bi se identifikovalo ispuštanje metana. Često je slike nemoguće iskoristiti zbog oblačnog pokrova. Takođe, neki materijali na površini Zemlje, kao što je tlo s visokim nivoima karbonata, teško se razlikuju od metana. Naučnici moraju da odbace rezultate merenja ako ima previše nejasnoća.
Istraživači holadskog Instituta za istraživanje svemira proučavali su 2018. i 2019. godine ispuštanja metana blizu Glencoreovog rudnika Hail Creek u Australiji. U radu objavljenom 2021. navodi se da je izbačeno toliko metana godišnje da se može uporediti s kratkoročnim klimatskim uticajem godišnjih emisija između 3,2 i pet miliona vozila u SAD. Studija zaključuje da je stvarni doprinos rudnika globalnom zagrevanju potcenjen u službenim podacima.
Glencore je osporio nalaze studije, tvrdeći da atmosferski zagađivači poput prašine, vodene pare ili dima mogu uticati na tačnost satelitskih merenja. Takođe upućuju na vladin izveštaj prema kome je prerano da se sateliti koriste za takva merenja.
Vlada Australije tvrdi da su njena merenja emisija metana i odgovarajući izveštaji u skladu s Pariskim dogovorom o klimi.
Oni koji smatraju upitnim korišćenje satelitskih snimaka za procene količina metana treba da angažuju nezavisne naučnike treće strane kako bi se sprovela merenja na tlu i objavili rezultati, kaže Peter Rayner, profesor atmosferskih nauka na Univerzitetu Melbourne.
"U redu je ne verovati studijama. Ipak, neprihvatljivo je da ne budete spremni za pronalaženje tačnog odgovora", istakao je.
Bloomberg Mercury
Kako tehnologija napreduje i svest o opasnostima od metana raste, mnoge energetske kompanije prihvataju nove tehnologije, poput satelita ili letelica opremljenih spektrometrima, kako bi očistili svoje proizvodne procese.
Privatna satelitska kompanija GHGSat, koja pomaže u otkrivanju emisija metana, radila je s kompanijama kao što su Shell i TotalEnergies.
"Mnoge kompanije, kada dobiju tačne, pravovremene i pouzdane podatke, sklone su da deluju", rekao je Riley Duren, izvršni direktor neprofitne organizacije Carbon Mapper, koja analizira podatke prikupljene iz vazduha kako bi detektovala metan.
Istovremeno, kompanije imaju sve više problema s nadzorom jer dobijanje satelitskih podataka postaje sve priuštivije za javne i neprofitne ustanove, što proizvodi sve veći broj "lovaca metana" od naftnih polja u Rumuniji do Teksasa kako bi dokumentovali emisije tog gasa.
Kako bi kanalisala rad aktivista, američka Agencija za zaštitu životne sredine predložila je program koji bi dopustio pojedincima s odgovarajućom potvrđenom stručnošću da nadziru operacije energetskih kompanija da bi ih na vreme upozorile na velike emisije metana. Ipak, neki vide problem u tome da se ličnosti iz privatne sfere petljaju u vladin posao.
"To je industrija u kojoj se informacije obično smatraju komercijalno i strateški osetljivim. A onda se pojave rezultati na osnovu satelitskih snimaka, pa odjednom isplivaju na površinu sve nepodopštine i svi budu razotkriveni", kaže Antoine Halff, glavni analitičar i suosnivač kompanije za ekološku geoanalitiku Kayrros SAS.
Ove godine naučnici su objavili da su u Kazahstanu blizu Kaspijskog jezera sateliti uočili velike količine ispuštenog metana koje su se razvukle na kilometre, a emisije su pripisane nezgodi na gasnom polju kompanije Buzachi Neft 9. juna.
Buzachi Neft, koji je u vlasništvu britanskog investitora, optužio je za slučaj podizvođača na bušenju i najavio da će ukloniti curenje do kraja godine. Međutim, ta kompanija je dodala da koncentracije štetnih elemenata nisu prešle dopuštene količine, a poslala je i odgovor na 17 stranica, objašnjavajući zašto su naučnici potencijalno pogrešno protumačili podatke. U tome su priložili navode naučnog instituta za inženjerstvo VolgaTECHengineering, u kojima se tvrdi da se vlaga u obalnom području može zameniti za metan, kao i da satelitski podaci mogu u obzir uzeti i prirodne pozadinske koncentracije metala koje povećavaju ukupne brojke.
Procenjene količine emisija metana u gasnom i naftnom sektoru tokom 2022.
Istraživač Bram Maasakkers pak tvrdi da su senzori u stanju da odvoje uticaj vodene pare i da analiza ne zavisi od istorijskih nivoa metana.
"Nemamo dvojbi da je TROPOMI senzor dao realne podatke o metanu", istakao je.
Buzachi Neft takođe je podelio video koji navodno dokazuje da je najveći deo metana spaljen na izvoru. U videu radnik baca zapaljenu baklju u veliki oblak pare i dima koji izlazi iz akumulacije blata. Metan je vrlo zapaljiv i baklja se nije rasplamsala, navela je ta kompanija kao dokaz da značajniji nivoi metana nisu bili prisutni.
Međutim, profesor inženjeringa sa Univerziteta Michigan Eric Kort navodi da ispuštanja mogu sadržati problematičnu koncentraciju metana i ipak biti ispod donje granice od oko pet odsto potrebnih za eksploziju. Čak i u kontrolisanim uslovima metan se ne zapali uvek.
Prema globalnom savetniku međunarodnog nadzornog tela Ujedinjenih nacija za emisije metana Rolandu Kupersu, otpor ka priznanju emisija metana često je podsaknut ljudskom psihologijom, pa suočavanje zagađivača s dokazima često nije dovoljno za podsicanje sistemskih promena. Uprkos rastućim empirijskim dokazima, promena će doći samo ako regulatori i neprofitne organizacije uspostave odnos i izgrade poverenje.
"To je kao kod alkoholičara. Počinjete s tvrdnjom: u redu, ovde imamo problem. Priznajem da postoji problem i nešto ću učiniti povodom toga", kaže Kupers.
.webp){kind=icon}
