Država opipava puls, hoće li neko da kupi Jugoinspekt

Ako ste se nekada žalili trgovcu da vam obuća propušta vodu, iako na njoj piše da je nepromočiva i da može da se nosi po kiši, znate da je u prošlosti gotovo uvek konačnu presudu donosilo preduzeće Jugionspekt. Bez njegove potvrde niste mogli da dobijete natrag novac, jer je najčešće bio "vrhovni revizor" u tim potrošačko-trgovinskim sporovima. Postavlja se pitanje koliko će odluke i analize ovog preduzća biti uvažavane, samostalne i lišne bilo čijeg uticaja, a pre svega proizvođača, ako bude privatizovano.

Državno preduzeće, koje se već 125 godina bavi kontrolom kvaliteta gotovo svih proizvoda u Srbiji, hrane na tržištu, ali i ruda, energenata, tekstila, kože i ostalog, uskoro bi moglo da dobije novog vlasnika uprkos tome što posluje bez gubitaka. Vlada Srbije je i zvanično 25. avgusta odlučila da privatizuje Jugoinspekt.

Ministarstvo privrede je 5. septembra 2023. godine objavilo javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učestvovanje u postupku privatizacije ovog preduzeća.

"Postupak prikupljanja pisama o zainteresovanosti za učestvovanje u postupku privatizacije ne predstavlja postupak prodaje i nije obavezujući za potencijalne investitore", kažu u Ministarstvu privrede za Bloomberg Adriju.

Ukoliko u narednom periodu bude doneta odluka o modelu i metodu privatizacije, Ministarstvo privrede će objaviti javni poziv za prodaju kapitala, odnosno imovine ili javni poziv za izbor strateškog partnera, u zavisnosti od opredeljenog modela privatizacije. 

Na pitanje Bloomberg Adrije ko će za državu raditi poslove koji su povereni Jugoinspektu, kažu da će obaveze budućeg kupca biti regulisane ugovorom o prodaji i biće definisane u skladu sa odlukom o modelu i metodu privatizacije.

Prema navodima nadležnih, očekivanja od ove privatizacije, kao i kod svih privatizacija, jesu obavezne investicije kupca i zadržavanje zaposlenih, dalje unapređenje delatnosti, što treba da rezultira pozitivnim finansijskim efektima u vidu povećanja poslovnog prihoda i poslovnog rezultata kompanije.

"Imati još jednu potpuno privatnu kompaniju koja se bori za tržišno učešće i izmiruje sve obaveze prema državi je imperativ kojem težimo. Moramo da imamo jak privatni sektor jer samo tako možemo da imamo stabilne budžetske prihode da bi država mogla da finansira priorite", kažu u Ministarstvu privrede.

Bloomberg

 

Dragan Pušara, direktor Akreditacionog tela Srbije, smatra da privatizacija nije nužna. Priroda kapitala u privrednom društvu ne opredeljuje koliko će biti uspešno. Svejedno je da li će biti privatni ili državni kapital ako se njime dobro upravlja.

Naš sagovornik naglašava, ono što se u praksi vidi jeste da su privatne kompanije bolje organizovane prema zahtevima tržišta. Kompanije sa državnim kapitalom su poslovično malo tromije, ali ne nužno. Tako da to ne bi sto odsto opredelilo uspeh Jugoinspekta.

"Ukoliko se privatizacija Jugoinspekta desi, dobro bi bilo da ga kupi neko ko je u tom biznisu dugo i ko je deo čuvene svetske ispitne privrede. U tom smislu prednost bih dao kvalitetu u odnosu na cenu", kaže Pušara. Ako bi se na tenderu javili svetski poznati brendovi u kontroli kvaliteta, kao što su Lloyd Register ili norveški DMV, to bi dalo dodatnu vrednost Jugoinspektu, smatra naš sagovornik.

Na pitanje da li bi privatizacijom korisnici usluga bili oštećeni ili bi možda imali manje poverenja, on odgovara odrično jer država uvek opredeljuje sistem laboratorija i kontrole kvaliteta, tako da za neke oblasti postoji referentnost, a za neke se određuju laboratorije koje služe za superanalize.

"Kada god posumnjamo u neku vrstu ispitivanja, kontrole ili sertifikacije, država uvek ima šemu da taj rezultat proveri, tako što uzorak pošalje u drugu laboratoriju i tako osigura rezultate ispitivanja ili sertifikacije", objašnjava Pušara.

Postojanje Jugoinspekta ni sada ne osigurava veću garanciju kvaliteta potrošačima nego da se drugačije zove i ima drugačiji kapital. To, kako kaže, nema veze sa sigurnošću potrošača. 

Depositphotos

 

Čak i ako su metode ispitivanja pod akreditacijom, kao što jesu, ništa nam ne garantuje da se nekada neće zloupotrebiti neko ispitivanje za  neki rezultat u koji nemamo poverenja. Zato država obezbeđuje referentnost laboratorije. "To znači da država određuje da je, na primer, privatna SP laboratorija referentna za ispitivanje kvaliteta meda. Dakle, ona treba da uradi superanalizu i utvrdi da li je dodavan šećer u med, kao što je nedavno bio slučaj”, ističe direktor Akreditacionog tela Srbije.

Jugoinspekt ima ogromnu konkurenciju na tržištu, ali je uspešan. U našoj zemlji trenutno postoji oko 350 ispitnih laboratorija. Ali gde god se pojavi sumnja u rezultat, država uzima uzorak i taj rezultat šalje u superlaboratoriju na proveru.

Tako da privatizacija Jugoinspekta ništa ne znači potrošačima osim što smo nostalgični. To je jedina kuća uz Kvalitet Niš koja radi kompletnu kontrolu za tekstil, hranu, elektromagnetnu kompatibilnost.

Privatizacijom Jugoinspekta država eventualno gubi mogućnost za kontrolu nečega što nije tržišno isplativo i što se ne radi često. "U tom smisli privatizacija možda može da bude problem. Ali država ni sada nema odgovor na sva ispitivanja. Možda je lakše i pametnije da država plati ispitivanje u inostranstvu nego da nabavlja skupu opremu za ne daj bože", uverava Pušara.

Jugoinspekt je nezavisna, specijalizovana, ovlašćena, akreditovana, odgovorna i međunarodno priznata kontrolna organizacija, najstarija tog tipa u regionu, od osnivanja 1949. godine. U pet akreditovanih laboratorija, za fizička i hemijska ispitivanja nafte i naftnih derivata ispitivanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti proizvoda, fizička i hemijska ispitivanja tekstila, kože i obuće, kvalitativna ispitivanja semena i za tehnička ispitivanja i bezbednost, godišnje se uradi do 20.000 analiza.