.webp){kind=icon}
Viša potpredsednica i regionalna menadžerka za region CISSEE kompanije Visa Inc. Vera Platonova kaže da je poslednjih godina dosta urađeno na digitalizaciji i bezgotovinskim plaćanjima i da će u novom, digitalnijem svetu jugoistočna Evropa igrati značajnu ulogu.
Digitalizacija je tema koja se tiče celog sveta, a pandemija virusa kovid 19 je znatno ubrzala tražnju za novim tehnologijama. Samim tim, poslednjih godina kompanije koje se bave plaćanjima, poput Vise i njihovog najvećeg konkurenta Mastercarda, uvele su opcije poput biometrijskih plaćanja, a sve više ih interesuju klaud i kripto.
U svom izveštaju o industriji plaćanja iz oktobra 2021. stručnjaci iz McKinseyja rekli su da su prihodi industrije plaćanja pali na 1,9 biliona dolara na svetskom nivou. Međutim, pad prihoda bio je manji od očekivanog. Sada, McKinsey očekuje da će polako doći do stabilizacije rasta na istorijskim nivoima, te da će 2025. godine industrija plaćanja zaraditi 2,5 biliona dolara.
Analitičari Bloomberg Intelligencea navode da ove dve kompanije imaju dovoljno snage na tržištu da neutrališu izazivače iz sveta kripta. Pored toga, veruju da lideri u industriji imaju prostora za rast od 30 odsto godišnje u plaćanjima bez kartica u periodu 2022 - 2024.
Akcije Vise su od početka 2020. godine porasle sedam odsto, što je ispod rasta indeksa S&P 500 u istom periodu koji je skočio 19,8 odsto. Međutim, Visa je u poslednjih devet kvartala objavila jače rezultate od onih koje su analitičari očekivali. Kompanija će 26. juna objaviti finansijski izveštaj za svoj treći kvartal, a očekivanja su da će objaviti godišnji rast prihoda od 15,1 odsto na 7,05 milijardi dolara.
U razgovoru sa zamenicom urednice digital redakcije Bloomberg Adrije Vanjom Popović, Vera Platonova govorila je o saradnji sa vladama, uticaju pandemije kovida 19 na industriju plaćanja, ali i o uticaju rata u Ukrajini na poslovanje Vise, kao i potencijalne globalne recesije.
Šta će kratkoročno biti najveći izvor rasta na svetkom nivou u industriji plaćanja?
Postoje tri stvari trenutno. Prva su sve vrste kupovine preko interneta koje trenutno doživljavaju bum. Druga su zasigurno putovanja – pre dve godine ovaj segment uopšte nije bio aktivan, a sada smo počeli da putujemo i da trošimo novac, posebno oni imućniji, što pokazuje i da su u vreme kovida 19 svi štedeli. I treći veliki izvor rasta su mala i srednja preduzeća. Danas su ekonomije veoma otvorene za razvoj poslovanja, sve postaje digitalno, tako da svi svugde mogu da prodaju. U prošlosti, kada ste želeli nešto da kupite, morali ste da odete na jednu lokaciju, u prodavnicu, a sada potrošači teže ka tome da različite proizvode kupuju od različitih prodavaca – lokalnih trgovaca, onih koji se bave veoma specifičnim stvarima, a sve to doprinosi rastu poslovanja.
Mnogi aspekti uzrokuju ove trendove poput vlada koje se ubrzano udaljavaju od papirnog novca. Vlade mogu kreirati trendove kroz regulativu, zakonske promene, otvaranjem prema kriptu, što na nekim tržištima jako lepo funkcioniše, kao i uvođenjem prekograničnih tokova novca. Vidimo da su digitalizacija državnih usluga i razvoj bezgotovinske i bezpapirne ekonomije na radaru širom sveta, uključujući i naš region. Ipak, jedan od omiljenih puteva upravljanja nekih vlada je stvaranje obavezujućih pravila – vlade vole da regulišu. Vole da regulišu prihvatanje plaćanja, vole da regulišu tranzitna plaćanja u transportu, da obavezuju na korišćenje postojećih rešenja. Danas vidim da su digitalizaciju prihvatili i oni kojima je nekada bilo najteže da se naviknu na digitalno.
Da li neka zemlja u regionu prednjači u stvaranju obavezujućih pravila u polju digitalizacije?
Mislim da se na svakom našem tržištu vlade trude. Neki se trude više, neki manje.
Na primer, Srbija pokušava da reguliše ovo polje i ponekad kroz drugačije, ne mnogo konkurentne načine, ali indirektno čak i to doprinosi razvoju bezgotovinske ekonomije zato što upućuje ljude na korišćenje digitalnog plaćanja u nacionalnoj i u međunarodnoj trgovini.
Možda je drugi primer koji bih dala Ukrajina, posebno sada jer smo bili veoma dobro pripremljeni za rat. Vlada je prethodno radila na digitalizaciji pa je sve već bilo u elektronskoj formi – lične karte, pasoši, ceo život vam je bio digitalizovan, a danas je sve to još i integrisano sa plaćanjima. Čini mi se da postoji specifičnost u tome da ekstremni uslovi teraju vlade da budu otvorenije i fleksibilnije, da dozvole stvari koje u suprotnom nikada ne bi dozvolile. kao što je otvaranje prekograničnih računa, spajanje tih računa sa plaćanjima komunalija itd. Stvarno se trude. Vlade su brže u ekstremnim uslovima.
Govorićemo i kasnije o Ukrajini, ali pre nego što se vratimo na tu temu, da li ste primetili da neke obavezujuće mere koje vlade uspostave budu bolje prihvaćene nego druge?
Naravno, najefikasniji način da vlade nešto regulišu jeste da ustanove pravila za trgovce. Na primer, da odrede za koje sume moraju biti dozvoljena bezgotovinska plaćanja. I ovome države moraju veoma mudro da pristupe, uz unapred osmišljena rešenja za poreze za nove načine plaćanja – veoma je važno da tržište bude spremno za takve stvari.
Još jedan zdrav način regulacije od strane države, ako mogu reći, jeste otvaranje tržišta za sve vrste najmova, kredita, fleksibilnih rešenja i rešenja u okviru otvorenog bankarstva. Najefikasnije je da vlade obavežu na poštovanje konkurencije – što više konkurencije na tržištu, to se tržište bolje razvija i raste – a mislim da mnoge vlade u našem regionu lepo napreduju u ovom pogledu.
Da li vidite budućnost bez papirnog novca? Koja bi bila njegova svrha?
To bi bilo previše radikalno, ali postoji mogućnost da će se digitalni novac koristiti kako bi vlade bolje upravljale plaćanjima poput socijalnih davanja – kako bi na tom polju bilo više kontrole, transparentnosti i podataka o tome kako se sredstva koriste.
Da li industrija plaćanja vidi, na svetskom nivou, keš kao neprijatelja ili kao realnost našeg sveta?
Keš je i dalje važan i nekada stvorimo sebi iluziju da svi plaćamo bezgotovinski jer ima tržišta na kojima većina ljudi i živi tako. Međutim, postoje tržišta na kojima je gotovina i dalje prisutna u 90 odsto transakcija, i to velika tržišta poput Afrike, Azije i Južne Amerike. Samim tim, daleko smo od realnosti bez keša. Gotovina je i dalje korisna, zasigurno. Međutim, moramo razumeti da je nemoguće baš naterati ljude da plaćaju bezgotovinski – finalnom korisniku to mora biti predstavljeno kao jednostavnija opcija – kao za vreme kovida, ljudi su više počeli da koriste bezgotovinska plaćanja jer im je tako bilo sigurnije, a potrebno im je da obezbede hranu. Kada govorimo o bezgotovinskom plaćanju, treba razmišljati izvan okvira i o dostupnosti i prodoru bankarskih usluga, finansijskoj pismenosti stanovništva, kao i spremnosti poslovanja da prihvati digitalna plaćanja i tako dalje.
Da li je trend posle pandemije nastavljen?
Da, kada kupci jednom uvide da im je lakše da plaćaju bezgotovinski, oni nastavljaju da koriste tu opciju.
Da se vratimo na Ukrajinu sada. Kako je rat uticao na Visino poslovanje u jugoistočnoj Evropi?
Uticao je značajno i Vladimir (Đorđević, generalni direktor kompanije Visa u regionu jugoistočne Evrope) dobio je veća ovlašćenja. Geopolitički gledano, svet se promenio i ekonomije će izgledati drugačije. Samim tim, nije toliko bitno više gde se geografski nalazite.
Doći će do potpunog preokreta. Bićemo manje zavisni od nafte i gasa, a ići ćemo ka ekološkim trendovima, bezgotovinskom svetu, finansijskoj inkluziji i svemu ostalom što je usko povezano sa digitalizacijom – uloga jugoistočne Evrope postaje sve važnija jer se nalazi između Evrope i Azije, baš kao i Ukrajina. Ovde će dolaziti sve više ljudi, i verujem da će finansijski sektor nastaviti da raste i da će doći do novih investicija.
Iako se udaljavamo od nafte i gasa, cene ovih sirovina skaču u poslednje vreme, što znatno utiče na svetsku krizu koja može dovesti do recesije. Kako se Visa priprema za moguću recesiju?
Ja volim da kažem - nemojmo potceniti dobru krizu. Biće krize, to je sigurno, i biće recesije, ali to je manje recesija a više je rađanje nove vrste ekonomije. Promene će doneti potpuno nov način razmišljanja. Što se plaćanja tiče, ne verujem da bi u recesiji došlo do manje plaćanja jer se tako nešto nije desilo u poslednjih 60 godina – ljudi će samo promeniti to što kupuju. Tako da - da, biće recesije, ali mislim da moramo iz nje izaći još jači. Štaviše, razumemo koliko je važna dobro razvijena finansijska infrastruktura koja omogućava digitalno plaćanje i brzo kretanje novca za potrošače i preduzeća.
Rat u Ukrajini je veliki uzročnik trenutne krize. Zbog njega je i Visa napustila Rusiju. Kada bi se rat završio, da li bi se vaša kompanija vratila u Rusiju? Da li je Visa suspendovala svoje operacije u Rusiji ili je potpuno izašla iz Rusije?
Odluka o obustavi svih operacija u Rusiji objavljena šestog marta zasnovana je na vrednostima kompanije, pre svega, i mislim da je to odličan primer kako ih se jedna kompanija pridržava. Rekla bih da je Visa napustila Rusiju, prekinula je sve ugovore sa klijentima u tom momentu. Međutim, teško je predvideti šta će se dalje dešavati, kada i kako će se rat završiti i kakve bi promene mogao da donese. Finalan odgovor na to pitanje nemamo, ali moramo da razgovaramo za godinu dana.
Rusko tržište je bilo zaslužno za četiri odsto zarada Vise na svetskom nivou. Da li Visa može da nadoknadi taj gubitak?
Visa se u svim sferama svog delovanja vodi svrhom, ona je javna kompanija i naravno da nam je stalo do cena naših akcija. Ipak, investitori danas ne gledaju samo zaradu kada odlučuju kojoj kompaniji će verovati, oni gledaju i vrednosti. Ljudima je važno šta radimo i kako to radimo, a ponekad im je to i važnije od toga koliko novca zarađujemo kada odlučuju da li da kupe naše akcije ili ne.
Vrednosti su sve važnije u poslovanju danas, posebno zbog obavezujućeg karaktera poslovanja u skladu sa principima ESG-a. Kako odgovorno poslovanje utiče na zarade kompanija?
Za kompanije kao što je Visa zarada je jednako važna kao i ostvarenje društvenih ciljeva. Pogledajte samo primer Rusije, to je bilo veliko tržište za nas, ali mi verujemo da je poruka koju šaljemo svetu najvažnija, ona je srž brenda i naših vrednosti.
Struktura zarada u industriji plaćanja će se menjati, idemo ka digitalizaciji, širimo se na zemlje u kojima ranije nismo bili i tako pomažemo finansijskom sektoru da pronalazi nova, sveobuhvatna rešenja kroz razne projekte i kroz promociju etičkih principa. Mi nismo ograničeni samo na plaćanja karticama, danas se krećemo dalje, ka radu na celom bankarskom sistemu.
Bitan deo odgovornog poslovanja je i jednakost polova. Kao uspešna žena u finansijskoj industriji, da li mislite da se radi dovoljno na ovom polju? Kakva je situacija u našem regionu?
Visa je odličan primer na ovom polju – i interno i eksterno kompanija podržava žene. Srećna sam što vidim koliko žena lidera imamo u našoj kompaniji. Drago mi je što doprinosimo društvenim promenama na svim tržištima na kojima poslujemo.
Ipak, i dalje mi se desi da kada učestvujem ili govorim na nekom događaju,da bude nekoliko žena, predstavnica kompanija itd. Doduše, opet nas ima više nego pre tri godine.
Kakva je situacija u našem regionu po pitanju jednakosti?
Region koji predstavljam ima mnoge razlike – mnogo zavisi od zemlje. Na Balkanu je situacija odlična, ali uvek ima prostora za napredak. Postoji pozitivan trend i videćemo sve više jednakosti u budućnosti. Naša deca će živeti u drugačijem svetu.
