Gužva je nastala u večernjem špicu u Suga’s Dineru u Stantonu, Tenesiju, jedinom restoranu u tom gradu od 452 stanovnika. Posao cveta zahvaljujući velikoj fabrici električnih kamioneta Ford Motora koja se gradi malo niže u toj ulici. Lesa "Suga" Tard, vlasnica i glavna kuvarica, očajnički traži dodatno osoblje sad kad je produžila radno vreme, uvela još jedan dodatan radni dan jer šalje kamione s hranom na gradilište.
"Ne znam koliko još mogu učiniti", kaže ona dok stoji iza šanka i s rukama u plavim rukavicama zapisuje narudžbe za prženog soma. "Ljudi su uzbuđeni, ali drugi su ljudi ovde došli da žive miran život u penziji, na selu, bez kriminala. Zabrinuti su da bi se to sve moglo promeniti."
Promena sigurno dolazi u Stanton, grad koji se nalazi oko 72 kilometra severoistočno od Memfisa. Ford i južnokorejski SK On započeli su u septembru da grade temelje na velikom proizvodnom kompleksu od 15,5 četvornih kilometara koji bi za tri godine trebalo da počne s proizvodnjom električnih kamioneta F-serije i baterija koje ih pokreću. Poznat kao BlueOval City, kompleks vredan 5,6 milijardi dolara na kraju će vrveti s gotovo 6000 radnika i na tržište iz Fordove prve potpuno nove favrike za sklapanje automobila u više od pola veka izbacivati oko 350 hiljada plug-in kamiona godišnje.
BlueOval City okosnica je plana izvršnog direktora Jima Farleya vrednog 50 milijardi dolara, koji podrazumeva proizvodnju dva miliona električnih automobila godišnje do kraja 2026. godine. Prošle godine Ford je proizveo oko 63 hiljada vozila. Fordovo nastojanje da preuzme deo tržišta Tesli, koja sada kontroliše gotovo tri četvrtine tržišta električnih vozila, uveliko se oslanja na uspeh nove fabrike.
Međutim, projekat je uznemirio gradsku vlast u Mičigenu. Ona strahuje da Ford počinje da gravitira prema jugu. Prema istraživanju Bloomberga, ruralni Tenesi Fordu je ponudio obilje zemlje, potencijalno niže troškove rada nego na američkom srednjem zapadu i 2,4 milijarde dolara podsticaja savezne vlade, što znači oko 414.000 dolara za svako radno mesto u BlueOval Cityju. Kompanija takođe planira dve fabrike SK baterija u Kentakiju i istraživački centar u Atlanti.
Južni pomak
Direktori Forda kažu da neće iščupati svoje korene iz Mičigena. Ipak, BlueOval City je osmišljen za rast. Ogromno područje od 3.600 hektara tri je puta veće od moćnog fabričkog kompleksa Rouge, koji je pre stotinu godina Henry Ford izgradio u blizini Detroita za model A. U Rougeu se i danas proizvode benzinske i električne verzije kamioneta F-150. Farley smatra da će potražnja za električnim vozilima u SAD, koji se sada prodaju u razmeri jedan naprema deset u korist automobila na benzin i dizel, rasti 90 odsto godišnje do 2026. godine, što je dvostruko više nego što industrija predviđa.
"Hteli smo odabrati mesto koje bi moglo rasti s nama", rekla je Lisa Drake, Fordova potpredsednica za industrijalizaciju električnih vozila, u intervjuu. "Ako postoji nešto što smo naučili o strategiji električnih vozila, dok brzinski preuređujemo sva postrojenja za rast, to je da je nužno osigurati prostor za rast."
Fordov pomak na jug takođe uznemiruje sindikalce. United Auto Workers (UAW) nema jamstva da će predstavljati zaposlene BlueOval Cityja, koji moraju glasati za prihvatanje sindikata. Automobilski radnici u Tenesiju već su odbili organizovanje vožnji UAW-a u fabrikama Nissan Motora i Volkswagena.
"Članovi UAW-a s pravom su zabrinuti da će proizvođači automobila iskoristiti tranziciju na električna vozila za desindikalno odvajanje", navela je potpredsednica UAW-a Cindy Estrada u prošlomesečnom eseju koji je napisala zajedno s Ramonom Cruzom iz Sierra Cluba. "Sve više i više proizvođača automobila usmerava ulaganja na jug, gde se korporacije i političari odlučno protive sindikalnim pravima radnika."
Drake je kazala da Ford još nije razgovarao s UAW-om o organiziranju novih radnika budući da još nisu zaposleni. Ipak, primetila je da Ford ima dugu istoriju sa sindikatom i da zapošljava više UAW radnika nego bilo koji drugi proizvođač automobila u SAD.
Zasada se 11 hiljada radnih mesta koje Ford i SK otvaraju u Tenesiju i Kentakiju ne može uporediti s 45 hiljada Fordovih zaposlenih u Mičigenu, koliko ih je pobrojao Centar za automobilska istraživanja u Ann Arboru.
"Ako ostvare još nekoliko pobeda na jugoistoku, moglo bi se reći da se središte gravitacije možda pomiče", rekao je u intervjuu Alan Amici, glavni izvršni direktor CAR-a. "Ipak, dizajn automobila se još uvek radi u Detroitu."
Od pamuka do električnih vozila
U ovom trenutku BlueOval City je velika iskopina, s hiljadama građevinskih radnika koji buše duboke rupe za temelje pomoću golemih bušilica koje izgledaju kao da su iz filma "Mad Max". Horizont je prošaralo više od 6.300 rupa u koje bi se mogao smestiti kompaktni automobil. Iz tenesijevskog tla, gde je još pre godinu dana uzgajan pamuk,
uzdiže se beli čelični kostur koji će biti okvir fabrike baterija duge pola milje.
"Veliki kamioni, veliki valjci, puno se stvari događa ovde i jednostavno morate biti na oprezu", rekla je Donna Langford, Fordov rukovodilac projekta, dok se ogromni bager okretao ispred njenog automobila dok je obilazio gradilište.
U obližnjim gradićima, stanovnici na budućeg proizvodnog kolosa gledaju s nadom i sa strepnjom. Uzmimo za primer Braunsvil, grad s 9.788 stanovnika čija je najveća slava to što je bio dom Tine Turner. Znakovi dobrodošlice Fordu mogu se videti u izlozima, a zid jedne zgrade krasi i novooslikani mural u čast proizvođaču automobila. Nasred gradskog trga stoji visoki spomenik s vojnikom Konfederacije i natpisom: "Odajemo počast preminulim pripadnicima Konfederacije okruga Hejvard".
John Ashworth, penzionisani pilot, nada se da će Fordova fabrika pružiti prilike za crnačku zajednicu u tom području i da će možda združiti crne i bele stanovnike Braunsvila. Dok je u mladosti radio u gradskoj drogeriji, Ashworth je morao ručati u podrumu, daleko od restorana za belce. Rasne podele i dalje su deo lokalnog života, rekao je.
"Ova se zajednica u velikoj meri segmentirala – ili je bela ili je crna", rekao je 79-godišnji Ashworth za ručkom s prijateljem u restauriranom restoranu u stilu 1950-ih, mestu za koje je rekao da ga verovatno ne bi primilo dok je bio mladić. "Ford Motor ne samo da će uzrokovati veću interakciju crnih i belih, već će dovesti i druge ljude iz drugih delova sveta, a to će biti dobro za sve."
Ford se nada da će rešiti tu istoriju regrutovanjem radnika iz obojenih zajednica, rekla je Drake. Prošlog meseca sastala se s guvernerom Tenesija Billom Leejem kako bi predstavila Fordov kurikulum za veštine potrebne za visokoplaćene poslove u BlueOval Cityju. To je sada uključeno u nastavne planove na tehničkim fakultetima i srednjim školama u Tenesiju. Drake je rekla kako učitelji iz Tenesija čak savetuju učenike osmog razreda o tome što da studiraju kako bi našli posao u Fordu.
Rezervisanost malog grada
Proizvođač automobila takođe je zadužio rkovodioca fabrike BlueOval City Kel Kearnsa da razgovara s poslovnom zajednicom, pozove kandidate za posao i otkloni strahove o nadolazećim promenama. Australijanac je otvorio i vodio Fordove favrike u Indiji, Tajlandu i Kini, a siguran je da može pomiriti Fordov način poslovanja s ruralnim područjem Tenesija.
"Zaposlio sam ljude u Indiji, sa sela, koji nikad pre nisu radili u fabrici ili posedovali automobil", rekao je Kearns. "Ipak, u fabrici su radili kao tim."
U restoranu Livingston’s Soda Fountain & Grill u Braunsvilu uzbuđenje i teškoće zbog promene koja dolazi tema je o kojoj se razglaba uz ručak. "Mnogi ljudi to ne vole, ali ja sam sto posto za", kaže Ernestine Tinsley, 74-godišnja penzionerka iz Stantona koja je radila u fabrici Sharp Electronics u Memfisu. "Moji unuci već pričaju o tome da se tamo zaposle." Ali drugi tiho izražavaju svoju rezervisanost.
"Poljoprivrednici su zabrinuti što će to učiniti zemlji, tlu, okolini", kaže 53-godišnja Marcia Watson, koja ističe kako je dolazak Forda već podigao cene svega, od zemlje do namirnica i doveo do veće prometne gužve. "Svi smo mi iz malih gradova", kaže njen 70-godišnji suprug Danny. "Ne volimo postati preveliki prebrzo."