U prvih devet meseci ove godine Atlantic grupa je ostvarila za 11 odsto više prihode i za trećinu nižu dobit, stoji u saopštenju grupe objavljenom u četvrtak. Do kraja septembra Atlanticovi prihodi od prodaje dosegli su 624 miliona evra, u poređenju sa prošlogodišnjih 564,2 miliona. Neto dobit je ove godine iznosila 34,9 miliona evra, a prošle 52,2 miliona.
Među pojedinim tržištima najviši rast je ostvaren na tržištu Srbije, gde su prihodi premašili oko 146 miliona evra i bili su za 15 odsto viši nego prošle godine. Na hrvatskom tržištu ostvaren je rast od 11 odsto na 216,4 miliona evra, dok su na slovenskom tržištu zabeleženi prihodi od 106,8 miliona evra.
U izjavi koja prati objavu rezultata predsednik Emil Tedeschi objašnjava da su viši rezultati posledica bolje epidemiološke situacije na svim tržištima i ukidanja mera za suzbijanje pandemije (...) kao i uspešne turističke sezone u Hrvatskoj. Tedeschi dodaje da je deo porasta prihoda rezultat (...) dizanja prodajnih cena, kako bi se kompenzovao negativan uticaj poskupljenja sirovina, energenata i usluga "što je dovelo do pada profitabilnosti". U izveštajima nije navedeno kretanje prodatih količina proizvoda.
U prvih devet meseci Atlantic je ostvario najviši rast prihoda u prodajnim segmentima pića i kafe. U prodaji pića rast je, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio 19 odsto pa su prihodi porasli na 69,3 miliona evra, dok su u prodajnom segmentu kafe uz rast od 16 odsto prihodi dosegli 132,7 miliona evra. Za brojeve je zaslužan oporavak turizma i ugostiteljstva u Hrvatskoj, gde Atlantic učestvuje sa svojim brendovima Barcaffe, Cockta i Cedevita.
Bloomberg Chartmaker
U Atlanticu ističu da su na pad profitabilnosti ove godine – EBITDA marža je snižena sa gotovo 16 odsto prošle godine na 11 odsto ove godine – najviše uticali visoki troškovi sirovina. Među njima se posebno ističe sirova kafa za čije poskupljenje su krivi nepovoljna situacija na brazilskom tržištu, otežana logistika i jačanje američkog dolara. U Atlanticu navode da su porasli i drugi ulazni troškovi, kao i da "gotovo da nema sirovine koja nije poskupela barem za pet odsto".
Cena deonice Atlantic grupe od početka godine skliznula je za dvadeset odsto na zaključnih 44,6 evra u sredu. Vrednost Crobex indeksa Zagrebačke berze istovremeno je snižena za osam odsto. U odnosu na najvišu ovogodišnju cenu postignutu u drugom delu januara, kad je ona premašivala 63,81 evro, deonica Atlantica je do sada izgubila trideset odsto vrednosti.
Većinski vlasnik Atlantica je Emil Tedeschi kroz svoju investicionu kompaniju Myberg, koja drži 50,2 odsto deonica. Udele veće od pet odsto imaju još Raiffeisen, AZ i Erste plavi obavezni penzioni fondovi i Lada Tedeschi Fiorio.
U Atlantic grupi, usprkos smanjenim prognozama ekonomskog rasta, očekuju da će ove godine premašiti 822,9 miliona evra prihoda i napominju da će se "najveći deo negativnih efekata" poskupljenja sirovina, materijala za pakovanje, logističkih usluga i energenata, čije su cene počele da rastu još prošle godine, realizovati ove godine uz "izraženiji uticaj krajem godine".
Predsednik Uprave Tedeschi dodaje da do kraja 2022. očekuju "nesmetani nastavak proizvodnje i kontinuiranog snabdevanja naših kupaca i potrošača, ali i nastavak snažnih inflatornih pritisaka".
Zbog povećane neizvesnosti izazvane ratom u Ukrajini prvobitni plan ovogodišnjih kapitalnih ulaganja je snižen za oko 5,3 miliona evra, ističu u Atlanticu i dodaju da i dalje planiraju da ulože između 37,2 i 43 miliona evra. "Najveći deo smanjenja odnosi se na odlaganje izgradnje nove kompanije Argete u Varaždinu za najmanje godinu", objašnjavaju.
.webp){kind=icon}
