Silvio Berlusconi, nekonvencionalan medijski mogul čiji je mandat najdugovečnijeg premijera Italije u posleratnom periodu obeležen seksualnim skandalima i optužbama za korupciju, preminuo je 86. godini, izvestile su novine Corriere della Sera.
Berlusconi je hospitalizovan u Milanu u petak samo tri nedelje posle otpusta s prethodnog lečenja. Imao je istoriju srčanih tegoba, uključujući probleme sa zaliskom koji su mu hirurzi zamenili 2016. godine, a hospitalizovan je i zbog infekcije pluća 2020. godine, nakon što je oboleo od kovida 19.
Berlusconi je bio jedna od najuticajnijih figura italijanske politike u prethodne tri decenije. Izgradio je televizijsko carstvo osamdesetih, pre nego što je iskoristio svoj šoumenski talent kako bi triput dobio nacionalne izbore.
Obavljao je funkciju premijera više od devet godina, vodeći četiri različite vlade, što je neviđeno trajanje za zemlju u kojoj se vlade menjaju kao na traci. Imao je ulogu sive eminencije u dovođenju centrističke koalicije na vlast, čak i kada njegova stranka više nije bila dominantna sila.
Berlusconi se suočavao s nizom pravnih postupaka, ali bio je osuđen samo u jednom slučaju poreske prevare koji je rezultovao gubitkom parlamentarnog mesta, iako privremeno.
Procenjuje se da je njegovo bogatstvo u aprilu 2023. iznosilo 7,4 milijarde dolara prema Bloomberg Billionaires Indexu, mada se Berlusconi predstavljao kao čovek iz naroda, kao autsajder koji izaziva diskreditovanu vladajuću klasu obećanjem nacionalne obnove.
Njegov stil i retorika slični su "skupovima vojnog vođe, političara, sportskog trenera, ali najviše su ličili govorima američkih gurua za samopomoć", napisao je Alexander Stille u svojoj biografiji o Berlusconiju iz 2006. godine, "Pljačka Rima".
Mnogi birači su se poistovetili s Berlusconijem, uvereni da će njegov uspeh biti prenet i na njih. Protivnici su ga smatrali osobom koja iskorišćava svoju političku moć da bi promovisala svoje korporativne interese.
Iznova i iznova otpisan od strane komentatora i političkih protivnika nakon teških izbornih poraza i skandala u poslovnom i privatnom životu, Berlusconi je nalazio načine za ponovni uspon. Oni koji su ga smatrali budalom zbog brojnih ispada – poput referisanja na "preplanulost" američkog predsednika Baracka Obame i upoređivanja sebe s Isusom Hristom – potcenili su njegovu privlačnost među biračima.
Il Cavaliere (na italijanskom vitez), kako je bio poznat javnosti, obećavao je "italijansko čudo". Umesto toga, doživeo je brojne recesije u jednoj od najslabijih privreda evrozone. U poslednjim godinama na vlasti imao je problema sa prevladavanjem skandala zbog navodnih bunga-bunga seksualnih zabava koje je opisivao kao "elegantne večere".
Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine donela je sramotu za Berlusconija, koji se dugo hvalio prijateljstvom sa predsednikom Vladimirom Putinom i dočekivao ga kao gosta u svojoj luksuznoj vili na Smaragdnoj obali Sardinije.
Berlusconi je u vestima u februaru 2023. godine, kada je procurio audio-snimak u kojem je hvalio ruskog vođu, rekao da je obnovio njihovo prijateljstvo poklonima i pismima, te okrivio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za rusku invaziju. Kasnije je izdao saopštenje u kojem je poručio da se Italija jasno stavlja na stranu NATO saveza i Evropske unije (EU) u suprotstavljanju ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Ljubavne pesme
Berlusconi je rođen 29. septembra 1936. u Milanu kao sin Luigija Berlusconija, bankarskog menadžera, i Rose Bossi, sekretarice. Nakon diplome na pravnom fakultetu 1961. godine, naučio je kako da očara slušaoce kao prodavac od vrata do vrata, a zatim kao pevač po ugledu na Franka Sinatru, koji je izvodio napolitanske ljubavne pesme u noćnim klubovima i na brodovima.
Kasnije se bavio nekretninama, te je izgradio stambeni kompleks istočno od Milana krajem šezdesetih. Decenijama kasnije, pokrenuo je prvu privatnu televizijsku mrežu u Italiji. To je kasnije postao Mediaset, najveći privatni televizijski emiter u zemlji, koji je nudio mešavinu filmova B klase, američkih sapunica, kvizova i provokativnih sadržaja.
Mediaset se razvio u MFE-MediaForEurope NV s udelima u španskim i nemačkim TV kompanijama. Berlusconijeva porodična holding kompanija, Fininvest, takođe ima udele u izdavaštvu i finansijskim uslugama, a na čelu kompanije je njegova najstarija kćerka Marina. Prema navodima s internet stranice kompanije, Fininvest je imao prihod od oko 3,8 milijardi evra 2021. godine i više od 15.000 zaposlenih.
"Ugovor s Italijanima"
Početkom devedesetih, Berlusconi je bio jedan od najbogatijih Italijana i jako poznato ime. Odlučio je da osnuje političku stranku Forza Italia, prema navijačkom pokliču za podršku fudbalskoj reprezentaciji. Izbor imena je odražavao strast prema igri koja ga je 1986. dovela do kupovine čuvenog kluba AC Milan. Preko 30 godina kasnije prodao je klub grupi kineskih investitora.
Berlusconijeva medijska imperija prenosila je njegov politički program koji je zahtevao niže poreze, manju birokratiju i konkurentnije poslovno okruženje. Četiri meseca nakon osnivanja Forza Italije, izabran je za premijera, postavši prva osoba koja je preuzela tu ulogu bez prethodnog iskustva u vladi ili javnoj upravi.
Njegova prva vlada se raspala nakon manje od godinu dana kada mu je Severna liga napustila koaliciju zbog reforme penzionog sistema. Ali njegovi teatralni nastupi su se dopali Italijanima. Tokom izborne kampanje 2001. godine, preuzeo je podsticaj od bivšeg predsednika Zastupničkog doma SAD Newta Gingricha i na nacionalnoj televiziji potpisao "Ugovor s Italijanima".
Pet tačaka plana, uključujući smanjenje poreza, stvaranje 1,5 miliona novih radnih mesta, povećanje izdataka za penzije i velike javne radove, pomoglo mu je da osigura jednu od najdominantnijih većina od Drugog svetskog rata i da izgradi centrističku koaliciju koja je trajala punih pet godina.
Zapanjena kraljica
Iako je nezaposlenost pala tokom Berlusconijevog drugog mandata, nije se dovoljno smanjila da bi se postigao cilj stvaranja radnih mesta. Porezi na dohodak ostali su visoki, s najvišom stopom od 43 odsto. Njegov potpisani predlog za javne radove – most između Sicilije i kopna – ostao je samo san.
Nakon nekog vremena provedenog u opoziciji, majstor povratka osvojio je još jednu pobedu na izborima 2008. godine, ali njegov poslednji mandat skratila je dužnička kriza, dok mu je autoritet oslabljen zbog skandala u vezi s njegovom sklonošću prema modelima i plesačicama.
Na međunarodnoj pozornici, Berlusconi je bio poznat po gafovima. Jednom je opisao Obamu kao "mladog, zgodnog i preplanulog". Drugi put je jednom nemačkom zakonodavcu rekao da bi bio sjajan zatvorski čuvar u nacističkom filmu. Na samitu G20 2009. godine iznenadio je britansku kraljicu Elizabeth II kada je vikao Obami nakon tradicionalne "porodične fotografije".
Održavajući svoje prijateljstvo s Putinom, Berlusconi je podržao aneksiju Krima od strane Rusije 2014. godine, a kasnije je napisao članak u najvećem italijanskom listu, Corriere della Sera, u kojem je opisao bojkot ruskih proslava od strane zapadnih lidera kao "kratkovidu" odluku koja ukazuje na nedostatak poštovanja.
Konstantno težeći projektovanju optimizma, Berlusconi je često citirao savet svog oca da "morate imati sunce u džepu". Ali njegov lagodan i optimističan stil sve više je izgledao neprikladno, kako je Italija padala u dužničku krizu krajem 2011.
Dok se vlada koju je vodio trudila da izbegne privredni kolaps, on se suočio s pravnim izazovima zbog svoje veze s Karimom El Mahroug, marokanskom plesačicom po nadimku Ruby – Kradljivica srca, koja je kao tinejdžerka učestvovala na zabavama u njegovoj milanskoj vili. Berlusconi je odbacio optužbe da je imao seksualni odnos sa maloletnicom, tvrdeći da je on i dalje čovek koji treba Italiji i insistirajući da privredna situacija nije tako loša.
"Restorani su puni, teško je rezervisati mesto u avionu, odmarališta za vreme praznika su kompletno rezervisana", rekao je na sastanku G20 u Kanu. "Mi zaista imamo snažnu privredu. Ne mogu da vidim drugu figuru na italijanskoj sceni sposobnu da predstavlja Italiju na međunarodnoj sceni. Osećam obavezu da ostanem."
Četiri dana kasnije, s oslabljenom parlamentarnom većinom i rastom nacionalnog duga koji je prešao sedam odsto BDP-a – nivo koji je naterao Grčku, Portugal i Irsku da zatraže pomoć – Berlusconi je odstupio.
Od tog trenutka nadalje, uticaj njegove stranke je opadao, najpre zasenjen od strane protivimigrantske Lige, a zatim od strane evroskeptičnih Fratelli d'Italia. Bili su prisiljeni na podređene uloge u vladi, poslednji put u koaliciji koju vodi osnivačica Fratelli d'Italije Giorgia Meloni.
Istrage, suđenja
Prema vlastitoj računici, Il Cavaliere se suočio s više od 100 istraga i suđenja u vezi s poreskim prevarama, mitom i nezakonitim seksom, te je potrošio više od 300 miliona evra na pravne troškove tokom svoje političke karijere.
Ponavljao je da su sve optužbe protiv njega lažne, opisujući sebe kao "najprogonjenijeg čoveka u istoriji" i etiketirajući sudije i tužioce kao komuniste ili "mentalno poremećene".
Nakon decenija izbegavanja optužbi, 2013. godine je osuđen za poresku prevaru, izgubio je svoje mesto u Senatu i zabranjeno mu je obavljanje javnih dužnosti. Veran svom stilu, uspeo je da se donekle vrati 2022. godine kada mu je dopušteno ponovno kandidovanje za javnu dužnost i ponovo je izabran u parlament.
Berlusconi i njegova prva supruga Carla Elvira Dall'Oglio imali su dvoje dece: Marinu Berlusconi i Piera Silvija Berlusconija. Nakon razvoda, oženio se glumicom Veronicom Lario, s kojom je imao troje dece: Barbaru Berlusconi, Eleonoru Berlusconi i Luigija Berlusconija. I taj je brak završio razvodom.
Živeo je sa svojom devojkom Francescom Pascale pre nego što je započeo novu vezu s Martom Fascinom, članicom Forza Italije koja je bila više od 50 godina mlađa od njega. Prošle godine su razmenili prstenje i održali zabavu koju je Berlusconi opisao kao "simbolično" venčanje.
- U pisanju pomogli Tommaso Ebhardt i Sonia Sirletti.