Velike su šanse pred vizuelnim umetnicima u Srbiji, ocenjuje Stevan Aleksić, vanredni profesor na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu, koji je nedavno privukao veliku pažnju time što je ostvario saradnju sa kompanijom Disney.
Posredstvom domaće distributerske kuće MCF-MegaCome film, ovaj vizuelni umetnik, scenograf i ilustrator demonstrirao je svoje crtačke veštine vodećem svetskom studiju animiranog filma, Disneyevom Pixaru. On ga je izabrao, zajedno sa još nekoliko umetnika iz celog sveta, da bude deo tima koji će ilustrovati plakate odbrojavanja do premijere animiranog filma Lightyear (Baz Svetlosni), održane prošlog meseca.
"Kao zadatak, dobio sam broj devet, za deveti dan koji otkucava do crvenog tepiha. Uložio sve napore i prošao selekciju u odeljku Disney studija u Velikoj Britaniji", priča Aleksić.
Njegov zadatak se ogledao u tome da se koncentriše na dobijeni broj, oko kog je trebalo isplesti priču koristeći likove iz trejlera za film. Radilo se u tri kruga, a posle svakog od njih umetnici su iz Disney centrale dobijali komentare kako bi znali da li su na dobrom putu ili su potrebne neke korekcije.
Privatna arhiva/Stevan Aleksić
"Nakon trećeg kruga, moj ilustrovani plakat je usvojen i uz blagoslov i odobrenje iz Diznija, promotivna kampanja je počela. Veoma mi znači što se od danas u mom portfoliju nalazi stavka da sam kreirao pod okriljem najveće kompanije na planeti kada je u pitanju magija ctanog filma i filma uopšte", priznaje naš sagovornik.
Bez namere da umanjuje značaj predanog rada, Aleksić kaže da je veliki uspeh velika sreća – ili je umetnik predodređen za uspeh ili nije. Za ljude u Srbiji se zvezde i te kako umeju nasmešiti, primećuje Aleksić.
"Umetnici imaju velikih šansi da dizajniraju svetove i setove koji će biti primećeni na svetskom tržištu, a to je velika odskočna daska za dalje. Priličan broj naših ljudi radi u raznim studijima širom planete, koji su zaslužni za animirane filmove, serije, blokbastere, popularne igre na raznim platformama", kaže on.
Najvažnije je na vreme odrediti nišu
Poslovnih opcija, tvrdi, ima za one koji imaju izgrađen lični pečat u svojoj grani umetnosti, moć komunikacije, disciplinu, duh za timsku igru. Kako i drugde u svetu, tako i u našoj zemlji, put ka spoznaji da se može lepo zarađivati i živeti od umetnosti i dizajna podrazumeva izlazak iz zone komfora, korak po korak, pa i uz određene rizike. Sa velikim brojem projekata za sobom i 15 godina predavačkog rada, Aleksić je stava da je najvažnije da umetnik na vreme shvati koja je njegova niša.
"Šta je to što ga čini, odnosno izdvaja iz mase, šta je to što kao majstor vizuelizacije može da ponudi što još nije viđeno, izgustirano, što nije 'copy-paste', što nije težnja za brzom, lokalnom zaradom da bi se računi platili datog meseca", poručuje profesor.
Privatna arhiva/Stevan Aleksić
Šira slika i jasan cilj dovode do stepenica ka otvoru za zdrav vazduh, slikovito savetuje on i dodaje da postoji mnogo zanimljivih opcija i načina da se živi svoj san.
"Veliki broj, što stranih, što domaćih firmi, na našem prostoru se bavi kreiranjem video-igara, što uključuje dizajn karaktera i prostora, a to isto važi i za film i televiziju – specijalni efekti i animacija", nabraja on mogućnosti.
Tržište prezasićeno znakovima koji ne kazuju ništa
Upitan o trendovima u sektoru digitalnih umetnosti, Aleksić smatra da je fokus na vizuelnoj komunikaciji koja uspeva da zaustavi nečiji pogled u brzom skrolovanju internetom.
"Čovečanstvo ima moć percepcije razvijeniju nego ikada. Oko je istrenirano da svari veliku količinu sadržaja koji se mahnito smenjuje, te se svi resursi okreću ka kreiranju vizuala koji imaju sposobnost da skrenu pozornost. Tržište je prezasićeno, gušimo se u moru znakova, a velika većina ne kazuje apsolutno ništa", analizira naš sagovornik. Stoga velike nade polaže u usporavanje i filtriranje, kao kakvu uspostavu pravih vrednosti.
Globalno posmatrajući, smatra da je neophodan audio-vizuelni reset sistema, jer "kada se pročiste karte, doći će do svežine".
Jean-Claude Van Damme: Od VHS kasete do Instagrama
I baš u tom moru internet sadržaja, Aleksić je uprkos svemu uspeo da doplovi do svog junaka iz dečačkih dana – dvaput. Čuveni Jean-Claude Van Damme primetio je radove beogradskog profesora. Prošle godine ga je oduševio rešenjem plakata za film Kickboxer, koji je filmska legenda ocenila kao prelep i objavila ga na Facebooku. Ovog proleća Aleksićevu ilustraciju za Lionheart Van Damme je takođe podelio na ovoj društvenoj mreži, uz zahvalnicu.
"Ovo ostvarenje učvrstilo je poziciju Jean-Claude Van Damma, kao jednog od vodećih junaka akcionog – borilačkog žanra. VHS kaseta vrtela se nebrojeno puta u našim video-plejerima", priča Aleksić.
Privatna arhiva/Stevan Aleksić
Prva glumčeva objava dobila je više od 100.000 lajkova, a njegovi pratioci podelili su je više od 3.000 puta. Jasno je da društvene mreže mogu da daju jak vetar u leđa i privuku pažnju ne samo "običnog naroda", već i, kao što je to ovde slučaj, poznatih ličnosti i velikih kompanija koje su u potrazi za talentima.
"Mogu slobodno reći da umetnicima izuzetno znače društvene mreže, prvenstveno Instagram, jer je suštinski koncipiran kao vizuelna komunikacija. Sadržaj se deli svakodnevno, kreativcima je omogućeno da plasiraju svoje radove. Oni koji su razvili dobru strategiju imaju veću vidljivost, ali se na kraju sve svodi na kvalitet i iskrenost u slikovnom izražavanju", navodi naš sagovornik.
U Srbiji plakati "ekstremno dosadni", u svetu im opet raste popularnost
Kako podseća, filmski plakat je prvi susret publike sa filmom koji će gledati u bioskopu, te mora da pruži ruku i povede gledaoce kroz portal u jedan fantastični svet. Cilj dobro ilustrovanog plakata je da glavne glumce prikaže kolosalno, moćno, kako bi im se dodatno divili u ulozi koju igraju. Plakat je, sažima Aleksić, jedan od instrumenata koji dobre glumce pretvara u ikone za sva vremena.
"Ukoliko se doda i adekvatno okruženje, naglašena atmosfera i akcija, uz dobar izbor fonta koji pomaže naslovu filma, to je definitivno uspešan marketinški potez i vredno umetničko delo kakvo poželimo da imamo uramljeno na zidu", kaže on.
Filmski plakat nikako nije prevaziđen, tvrdi i dodaje da se on lagano vraća na velika vrata u studijima. Tezu potkrepljuje primerima: Quentin Tarantino je 2019. godine angažovao umetnika-veterana Stevena Chorneya da ilustruje tradicionalnom tehnikom plakat za film Once upon a time in Hollywood; pre toga je Edgar Wright 2017. angažovao ilustratora da oživi plakat za Baby Driver; tu je i umetnik Kyle Lambert koji je ilustrovao vizuale i plakate za Netflixovu seriju Stranger Things na insistiranje reditelja Matta i Rossa Duffera. Vizuelni marketing filma jednostavno je jedan od kreativnih nivoa procesa stvaranja istog.
"Uz trenutnu potrebu za brzo svarljivim promotivnim sadržajem na društvenim mrežama i u medijima, ikonografija filma sada ima manje prioriteta nego pre 30 godina, ali to je razlog više koji me tera da istražujem i vraćam se svakim danom sve više umetnosti filmskog plakata", tvrdi.
Profesorova procena je da svest o vizuelnom utisku nije sasvim razvijena na našem prostoru. Filmske plakate danas ocenjuje kao "ekstremno dosadne", pa mu je pokušaj da vrati slavu plakatu koji je nacrtan, prilično uzbudljiv. Njegov opus zasad broji desetine plakata, a među značajnim priznanjima izdvaja veb-sajt AMP, svetski trezor ilustrovanih filskih plakata, čija galerija broji 10 Aleksićevih radova.
Privatna arhiva/Stevan Aleksić
"Najdraže mi je to što sam plakatom za Terminator 2: Judgment Day uspeo da se nađem na trećoj poziciji top 10 liste, iz razloga što je taj film jedan od bitnijih naslova uz koji sam takođe odrastao, velika inspiracija, kao i jedno od najznačajnijih ostvarenja u kinematografiji našeg vremena", pojašnjava.
Ne krije ponos zbog činjenice da je baš pogled na njegov plakat mnogim mladima probudio želju da neko od kultnih ostvarenja i pogledaju.
"Poruka koju šaljem jeste - pogledajte stare dobre domaće filmove jer ćete tako upoznati bolje naš narod, mentalitet, u potpunosti spoznati sudbinu čoveka na našem prostoru, istoriju jedne fascinantne zemlje koja odavno ne postoji. Znaćete ko smo i gde smo bili, a ko smo i gde smo sada. Što je najinteresantnije, shvatićete da smo bili ogromna sila kada je kinematografija u pitanju", zaključuje naš sagovornik.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...