Registar investicionih lokacija Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), koji će investitorima omogućiti bolji pregled potencijalnih parcela za ulaganje, danas počinje da radi.
Prema rečima direktora RGZ Borka Draškovića, suština projekta je stvaranje novog, srpskog, modernog katastra u kojem će svaka parcela zapravo biti određena investiciona lokacija i imaće četiri elementa. To su: vlasništvo, tereti, vrednost lokacije i mogućnost izgradnje.
"Danas je završnica projekta Registra investicionih lokacija i ova završnica zapravo predstavlja početak jednog drugog projekta o kojem ćemo pričati uskoro. Ova disruptivna inicijativa koja je pokrenuta pre tri godine danas je dokazana kroz 'proof of concept'. U saradnji sa lokalnom samoupravom možemo da napravimo jedan bolji privredni ambijent, koji će povećati bruto nacionalni dohodak, odnosno povećaće privredni kapacitet cele republike. Samim tim, doći će kvalitetniji investitori koji će unaprediti društvo u celini", ocenio je Drašković prilikom današnjeg predstavljanja novog registra u Domu Narodne skupštine.
Kako je dodao, registar od danas postaje faktički operativan, a pristupa mu se putem sajta RGZ.
"Danas ga puštamo u rad. Do danas smo imali pilot-projekat u kom je učestvovalo 19 opština, a od danas sve opštine koje budu htele moći će da učestvuju u ovom projektu. Stvar je vrlo jednostavna, registar je dostupan, transparentan i svi građani mogu da imaju pristup u svakom trenutku", objasnio je direktor pomenutog zavoda.
Bitno je da informacije budu redovno ažurirane
"Ono što je jako bitno jeste da same baze svih lokacija budu ažurne i ispravno predstavljene, da bismo mi sutradan imali jedan dobar alat koji može da se predstavi kao nove investicione mogućnosti u Srbiji", poručio je direktor Razvojne agencije Srbije Radoš Gazdić.
Registar, kazao je on, predstavlja čitav sistem koji omogućava da investicione lokacije budu dostupne, kako domaćim, tako i inostranim investitorima.
"Cilj registra je razvoj privrede u svim sredinama u republici, pomoć razvoju digitalizacije, održivog razvoja i cirkularne ekonomije. Sistem integriše geoprostorne podatke, a oni, zajedno sa svim drugim podacima, daju jedan kompletan sistem koji unapređuje privredni ambijent. Geoprostorni podaci daju digitalnu predstavu sveta oko nas i ako imate informacije o lokaciji, onda imate i mogućnost za informisano odlučivanje, što znači bolje, pametnije odluke", zaključio je.
Na stvaranju registra, RGZ je radio sa katastarskom agencijom u Švedskoj. Direktorka razvojne saradnje pri Ambasadi Švedske u Srbiji Karin McDonald naglasila je da su katastar i mapiranje bitni jer omogućavaju sigurnost u vezi sa vlasništvom nad nepokretnostima
"To je veoma važno za građane kao vlasnike nepokretnosti, potom za firme, vladine, ali i druge institucije, kao što su banke. Bitno je da imate transparentan i otvoren prikaz vlasništva nad nepokretnostima, zato što se vlasništvo nad nepokretnostima može kasnije iskoristiti kao zalog ili kao hipoteka, ako, na primer, uzimate stambeni kredit", rekla je McDonald.