.webp){kind=icon}
Smrt osnivača i predsednika MK Groupa Miodraga Kostića potresla je domaću poslovnu zajednicu. Vest je stigla krajem godine koju je na regionalnom nivou, između ostalog, obeležila trka za vlasništvo nad austrijskim Addiko Bank AG, koju je upravo srpski biznismen i pokrenuo. Velike ambicije koje su u tom pogledu pokazali i Kostićev Agri Europe Cyprus Limited i Alta Pay Group Davora Macure i NLB (Nova Ljubljanska banka) Group zasad su ostale neostvarene, a prvi čovek slovenačke bankarske grupacije oglasio se povodom Kostićeve smrti.
"Miodrag Kostić bio je poseban čovek s jasnom vizijom, koji je u našem regionu ostavio snažan poslovni pečat koji će trajno ostati prisutan. Uvek ću se rado sećati vrlo zanimljivog zajedničkog nastupa na okruglom stolu u Beogradu, u jednoj od starih zgrada gde se danas nalazi Beograd na vodi. Neka počiva u miru, a porodici izražavam iskreno saučešće", izjavio je predsednik uprave NLB Blaž Brodnjak.
Podsetimo, najnoviji pomak u toj priči desio se pre samo nekoliko dana. Gorenjska banka iz Kranja, u vlasništvu Kostića, u petak je kupila 1.011.812 akcija Addika, to jest 5,19 odsto vlasničkog kapitala. Udeo su preuzeli od pomenutog holdinga Agri Europe, čiji je Gorenjska banka i sama deo. Drugim rečima, udeo - nešto manji od 10 odsto - koji je Agri Europe stekao u Addiku, prenet je najnovijim transakcijama na nivo njegovih podružnica, to jest pomenute Gorenjske banke i AIK banke.
Opširnije
Preminuo Miodrag Kostić, osnivač i predsednik MK Groupa
Kostić ostaje upamćen kao jedan od najuspešnijih srpskih privrednika u istoriji.
pre 17 sati
Spasojević: Kole je bio usamljeni vuk kroz naše poslovne pustinje i prašume
Midorag Kostić, predsednik MK grupe, preminuo je u 65. godini
pre 15 sati
Od deteta iz radničke porodice do balkanskog milionera: preduzetnički put Miodraga Kostića
Miodrag Kostić, osnivač MK Group, krenuo je skromno u Vrbasu i stvorio poslovno castvo.
pre 12 sati
Preuzimanje Gorenjske banke
Kostić je, sem u oblasti agrara, turizma i energetike, ostvario velike uspehe i u bankarstvu, podsetili su iz MK Groupa u saopštenju povodom njegove smrti. Agri Europe tako, pored Gorenjske banke, čine i AIK Banka, M&V Investments i GB Leasing.
Među njegovim pionirskim poduhvatima je prvo iskoračenje jedne srpske banke na tržište Evropske unije (EU), naveli su u MK Groupu. Naime, posle preuzimanja većinskog udela u AIK Banci 2015. godine (od Poljoprivredne banke Grčke) i AIK-ove akvizicije Alpha Banka 2017, Kostić je, kako su poručili u grupaciji, prvo povratio poverenje klijenata u domaću banku, a potom je 2019. AIK postao vlasnik slovenačke Gorenjske banke.
MK Group/Nebojša Babić
"Preuzimanjem Gorenjske banke postali smo prva banka iz Srbije koja je iskoračila na tržište EU. Naš cilj je da Gorenjska banka postane čvrsta nacionalna, a zajedno sa AIK bankom, internacionalna banka. Činjenica da smo ispunili sve preduslove za ovaj postupak, govori u prilog snazi i održivom razvoju temelja na kojima AIK Banka zasniva svoje poslovanje", rekla je u martu 2019. predsednica izvršnog odbora AIK-a i predsednica nadzornog odbora Gorenjske banke Jelena Galić.
Inače, pomenuti GB Leasing je kćerka kompanija Gorenjske banke, a brokersku kuću M&V Investments Kostić je osnovao još 1995. godine.
AIK je takođe preuzeo poslovanje ruskog Sberbanka u Srbiji pošto se ruska finansijska institucija našla u problemu zbog sankcija prema ruskim entitetima u EU zbog rata u Ukrajini. Početkom marta 2023, AIK je potpisao kupoprodajni ugovor o preuzimanju 100 odsto vlasništva Eurobank Direktne Srbija, banke koja je pre toga spojena od grčkog Eurobanka i domaće Direktne banke.
Širenjem poslovanja u bankarstvu i daljim ulaganjima u razvoj AIK-a Kostić ju je učinio jednom od vodećih banaka u Srbiji, istakli su u MK Groupu, dodavši da bilansna aktiva bankarske grupacije danas premašuje 10 milijardi evra.
Bankarski biznis pokušavao je da otpočne i u Hrvatskoj. Ime Miodraga Kostića je hrvatskoj javnosti postalo poznato 2021. godine kada je pokušao da kupi Sberbank u Hrvatskoj. Ruska banka svoju hrvatsku je podružnicu odlučila da proda AIK Banci u Kostićevom vlasništvu, ali na kraju je cela priča pala u vodu jer je tamošnja vlada odlučila da spase posrnulu banku.
Sa upravljačkih funkcija Kostić se povukao pre pet godina, a strateško vođenje poslovnog sistema prepustio je sinu Aleksandru Kostiću, potpredsedniku MK Groupa i predsedniku upravnog odbora AIK Banke, dok je izvršno upravljanje povereno profesionalnom menadžmentu – odboru direktora u MK Groupu i izvršnom odboru u AIK-u.
Kostić prošle godine postao najveći akcionar Addika
Podsetimo, kako je Bloomberg Adria već pisala, Kostić je započeo svoj put u Addiko kupovinom nešto više 1,1 milion akcija u poslednjem tromesečju 2022. Potom je kupio dodatnih 645 hiljada akcija u prvom tromesečju 2023. i 155 hiljada akcija u drugom kvartalu. Do kraja prošle godine je postao najveći akcionar banke od javno dostupnih izlistanih deonica te austrijske finansijske institucije.
On je, prema podacima iz septembra prošle godine, bio vlasnik 1.947.901 akcije, što je bilo dovoljno za udeo od 9,99 odsto. Tadašnja procenjena vrednost udela bila je 25,13 miliona evra. Ovaj udeo kasnije je prebacio na Agri Europe.
Uzbudljiva trka za Addiko bez pobednika
A onda je proletos objavljeno da njegov Agri Europe želi da otkupi udeo od oko 17 odsto u Addiku. Ta ponuda vrednost banke je procenila na 341 milion evra, odnosno 17,5 evra po akciji uz dividendu. Nije prošlo mnogo i iz Alta Paya su takođe najavili kupovinu - i to 30 odsto akcija. Zbog promenjenih okolnosti, rok za Kostićevu ponudu je produžen.
Potom je u maju ponudu za preuzimanje vlasničkog udela objavila i NLB, pa je regionalno nadmetanje postalo napeto. Potez se tumačio kao potencijalni početak povratka najveće slovenačke banke na hrvatsko tržište. Grupacija je tada razmatrala ponudu od 20 evra po deonici.
Depositphotos
Zatim je stigla zvanična ponuda Agri Europea za preuzimanje udela od 17 odsto po ceni od 16,24 evra po akciji nakon plaćanja dividendi. Lov na Addiko pogurao je vrednost banke na rekordni nivo.
Stvari kreću da se komplikuju kada iz Addika krajem maja saopštavaju da Alta Pay drži 9,63 odsto akcija u banci i ima trećinu glasačkih prava. Ubrzo zatim objavljuju i da je srpska firma Diplomat Pay, pod kontrolom Stefana Rodića, uslovno kupila udeo od 6,87 odsto od Alta Paya 20. marta ove godine.
NLB u junu zvanično saopštava da im je cilj da kupe najmanje 75 odsto svih akcija austrijskog zajmodavca. Nude ono što su i ranije rekli da razmatraju - 20 evra po deonici, u šta ulazi i dividenda.
Novi obrt stiže kada iz Addika u julu navode da Alta Pay povlači zahtev za odobrenje regulatora za sticanje (kvalifikovanog) udela od 10 odsto u kapitalu Addika, a nedelju dana kasnije NLB diže svoju ponudu za 10 odsto i tako nudi 22 evra po akciji. Ponudu Agri Europea letos su prihvatali investitori koji poseduju tek 4.000 akcija Addika, daleko manje od ciljane 3.315.344 akcije, to jest 17 odsto udela.
Depositphotos
Addiko potom saopštava da Alta Pay nije pribavio regulatorno odobrenje za kupovinu vlasničkog udela od 6,87 odsto od investicione kompanije DDM Holding sa sedištem u Švajcarskoj, a menadžment austrijske banke obećava svoje akcije NLB. Javnost u avgustu saznaje da je Evropska centralna banka (ECB) suspendovala pravo glasa u Addiku kompanijama Alta Pay i Diplomat Pay jer smatra da su dva akcionara delovala zajedno i nisu obavestili regulatore da su stekli kvalifikovani udeo.
Dan kasnije saznaje se i da NLB nije uspela da kupi Addiko jer se prag od 75 odsto ispostavio previsokim. Nakon ponude, NLB je mogla da dođe samo do udela od oko 36 odsto. Ipak, od hrvatskog tržišta nisu odustali - posle 33 godine NLB se vratila u tu zemlju, ali ne kroz pružanje bankarskih usluga, već kao nova vlasnica kompanije za lizing Croatia Mobil Leasing.
Ponudu Agri Europea na kraju su prihvatili investitori koji poseduju 12.853 akcije, to jest 0,07 odsto, pa je kompanija odlučila da se reši i onog dela akcija do kog je uspela da dođe, kako bi spustila svoj udeo u Addiku ispod 10 odsto. Kompanija je svoj udeo u vlasništvu prenela na nivo podružnica, to jest Gorenjske banke i AIK banke.
Kada je reč o Alta Payu, njima je nakon izlaska iz trke izrečena kazna od oko 150.000 evra zbog neizveštavanja o sticanju udela. Uz to, prema skorašnjem pisanju Financial Timesa, ECB je sastavila nacrt pisma koje će poslati Alta Payu i u kome je navedeno nekoliko pitanja oko usklađenosti sa regulativom EU. Iz kompanije su se prošlog meseca oglasili o ovom pitanju, rekavši da ne znaju ništa o istrazi koju protiv njih navodno sprovodi ECB.
