Analiza BBA: Ko profitira, a ko se izgubio u igri dekarbonizacije

Procesi dekarbonizacije mogu značajno uticati na poslovanje kompanija, gde se prepliću ne samo direktni efekti emisija CO₂, već i indirektni. U regionu, Cinkarna Celje je primer kompanije koja je zaradila na prodaji viška dozvola, što joj je povećalo EBITDA maržu za simboličan 0,1 postotni bod. Ipak, uticaj može biti i intenzivniji, što najbolje pokazuje primer NEXE, čije je povećanje emisije CO₂ smanjilo EBITDA maržu za pet postotnih bodova.

Celu analizu možete preuzeti ovde.

Postoje tri grupe mera, odnosno opsega (u skladu sa GHG Protokolom) putem kojih kompanije ocenjuju intenzitet ispuštanja gasova staklene bašte.

Prvi se tiče direktnog uticaja poslovanja kompanije na okolinu, poput ispuštanja gasova iz voznog parka. Drugi obuhvata indirektan uticaj na kompaniju, kao što je kupovina energije iz fosilnih goriva. Treći je najteže merljiv, odnosno obuhvata uticaj koji kompanija ne može da kontroliše, na primer, zagađenje od aviona prilikom poslovnih putovanja.

Promatrajući kompanije uključene u indeks CRO10, hrvatska brodarska firma Atlantska plovidba prednjači s intenzitetom CO₂ emisija po milionu evra prihoda, kao osnovnom merom prve grupe, što nije čudno s obzirom na to da brodarske kompanije zavise od pogonskog goriva koje je najčešće fosilno.

Međutim, ugradnjom "scrubbera" na brodove, koji smanjuju ispuštanje štetnih gasova u atmosferu, očekujemo smanjenje tog intenziteta, kao što je bilo vidljivo u 2022. godini, gde se intenzitet ispuštanja gasova smanjio za sedam postotnih bodova u odnosu na 2019. godinu.

SBITOP Opseg 1 intenzitet ispuštanja gasova staklene bašte

Bloomberg

 

Kod indeksa SBITOP, po zagađenju prednjači Cinkarna Celje, usled ispuštanja gasova staklene bašte prilikom proizvodnje pigmenta titanijum dioksida. Međutim, zagađenje Cinkarne se u relativnim terminima smanjuje zbog ulaganja u modernizaciju fabrike kalcifikacije i ispuštanja sumpora. Dok neke druge kompanije iz indeksa CRO10 i SBITOP nisu opterećene regulatornom obavezom za emisijske dozvole, Cinkarna Celje jeste, i to kao neto primalac emisijskih dozvola.

Ta kompanija poslednjih godina ima pozitivni bilans između broja besplatno dobijenih i predatih dozvola slovenačkoj agenciji za okolinu, te je deo viška emisijskih dozvola u 2021. prodala na EU ETS platformi, što joj je na kraju podiglo EBITDA maržu za 0,16 postotnih bodova, na 26 odsto. U 2022. i 2023. Cinkarna Celje nije dirala svoj portfelj emisijskih dozvola.

CRO10 Opseg 1 intenzitet ispuštanja gasova staklene bašte

Bloomberg

 

Ako promatramo kompanije koje nisu izlistane na berzama, a jesu pri regulativi EU za emisijske dozvole, posebno se ističe hrvatska kompanija NEXE, koja između ostalog proizvodi cement. U 2022. godini, što su poslednji dostupni podaci, NEXE je zbog premašivanja emisija štetnih gasova na emisijske dozvole morao da potroši 10 miliona evra, što mu je narušilo EBITDA maržu za pet postotnih bodova, s 25 na 20 odsto. U odnosu na 2021, to je 21 odsto više troška na emisijske dozvole usled viših tržišnih cena emisijskih dozvola, te zbog veće proizvodnje klinkera (više emitovanih gasova). Treba pomenuti da se NEXE obavezao u svojoj strategiji na klimatsku neutralnost do 2030. godine, za šta je spreman da potroši 400 miliona evra, kako bi potpuno eliminisao emisiju gasova iz Opsega 1.

U okviru tzv. "Net Zero" cilja EU emisije štetnih gasova do 2050, od 2011. do 2021, godišnje je emisija CO₂ smanjivana za prosečnih 67.000 tona, što nije dovoljno da se ostvari taj "Net Zero" cilj. Za ostvarenje tog cilja nužno je povećati smanjenje izduvnih gasova na oko 120.000 tona, za šta je, osim regulative, potrebno pojačati zelena ulaganja.

Prema Bloombergovom modelu, kompanije u indeksu CRO10 su, u proseku, zadovoljavale tri od 16 kriterijuma za ostvarivanje klimatske neutralnosti (najčešće izveštavaju o Opsegu 1 i 2, te o klimatskoj politici), dok je kod kompanija u SBITOP-u zabeležen nešto bolji odnos, na četiri od 16 kriterijuma (najčešće Opseg 1 i 2, Opseg 3, te u zavisnosti od pojedinačnih kompanija - ciljevi vezani za obnovljive izvore i "Net Zero" scenario).

Cinkarna Celje, prema trenutno implementiranim klimatskim politikama, zadovoljava tek dva od 16 kriterijuma (izveštava o Opsegu 1 i 2, te ima implementiranu klimatsku politiku) i prilično je udaljena od cilja potpune klimatske neutralnosti. Međutim, treba pomenuti da posluje u puno zagađenijoj industriji, što znači da tek treba da osmisli niz novih tehnologija u svrhu daljeg smanjivanja emitovanja CO₂.

Cinkarna Celje, cilj prema "Net Zero" scenariju / Ericsson Nikola Tesla cilj prema "Net Zero" scenariju

Bloomberg

 

Nasuprot tome, pozitivan je primer Ericssona Nikole Tesle, koji zadovoljava sedam od 16 kriterijuma, te je na dobrom putu da dostigne klimatsku neutralnost do 2050. godine. Izuzev izveštavanja o Opsegu 1 i 2, ERNT koristi i Opseg 3, te daje tačne ciljeve vezane za "Net Zero" scenario.