.webp){kind=icon}
Bruto domaći proizvod (BDP) sledeće godine će rasti, ali sporije nego ove godine u zemljama Adria regiona koje nisu članice Evropske unije (EU), odnosno evrozone, dok će Slovenija i Hrvatska imati blagi pad, procenjuju analitičari Bloomberg Adrije.
U Sloveniji se očekuje pad BDP-a za 1,3 odsto zbog smanjenja lične potrošnje i negativnog doprinosa izvoza, pošto je slovenačka privreda snažno integrisana u trgovinske tokove EU.
U Hrvatskoj se očekuje blagi pad od 0,4 odsto, takođe zbog smanjene lične potrošnje, ali i predviđenog odmrzavanja regulisanih cena energenata.
Rast BDP-a u Srbiji trebalo bi da uspori na 1,3 odsto zbog slabljenja domaće i inostrane tražnje. Za Bosnu i Hercegovinu analitičari predviđaju skoro upola manji rast BDP-a od ove godine, odnosno usporavanje na 1,7 odsto, dok bi u slučaju Severne Makedonije mogao biti najniži među zemljama sa rastom, na nivou od 1,1 odsto.
Kada je u pitanju godišnji nivo inflacije, analitičari Bloomberg Adrije vide usporavanje u odnosu na ovu godinu, ali ipak na nešto višem nivou od ranijih prognoza, jer bi cene energenata mogle ostati visoke tokom cele 2023. godine.
U Hrvatskoj se očekuje inflacija od oko 8,6 odsto, gde bi tražnju mogao da podrži rast plata u javnom sektoru i viši minimalac, kao i još uvek prisutna potražnja za novim radnicima.
U Sloveniji analitičari vide inflaciju na nešto nižem nivou od 8,5 odsto.
Bloomberg Adria
U Srbiji bi inflacija mogla da bude 10,7 odsto, što je niže nego ove godine, odražavajući visoki bazni efekat, niže cene roba i slabljenje domaće tražnje.
Za Bosnu i Hercegovinu se predviđa inflacija od 10,9 odsto zbog i dalje visokog nivoa proizvođačkih cena i odmrzavanja cena energenata.
U Severnoj Makedoniji se očekuje inflacija iznad 13 odsto usled dosadašnjeg bledog odgovora vlade na rast troškova života.
U sferi monetarne politike, analitičari Bloomberg Adrije očekuju da će Evropska centralna banka (ECB), koja će biti nadležna za Sloveniju i Hrvatsku, kamatnu stopu podići na 2,75 odsto te da bi se ciklus podizanja stopa mogao završiti u prvoj polovini iduće godine.
Bloomberg Adria
Pritom pad inflacije na ispod dva odsto vide tek 2025. godine.
U prvoj polovini naredne godine očekuje se volatilnost kursa između evra i dolara zbog razlike u nivou kamatnih stopa između Feda i ECB-a.
Narodna banka Srbije (NBS) mogla bi da podigne kamatnu stopu na 5,5 odsto u narednih nekoliko meseci, uz vrhunac inflacije do kraja prvog kvartala naredne godine.
U Bosni i Hercegovini se ne očekuju promene u režimu valutnog odbora, dok bi centralna banka Severne Makedonije, u borbi protiv inflacije, do kraja prvog kvartala naredne godine mogla podići kamatnu stopu na 5,25 odsto.
