text size
Kompanije koje spadaju pod sektor industije hrane i pića u svih pet zemalja Adria regije su u samom vrhu lestvice najvećih industrija. Naime, u svakoj ekonomiji ta industrija je među top tri. Prošlu godinu, kompanije iz ovog sektora, njih 14 koje su obuhvaćene izveštajem tima analitičara Bloomberg Adrije, ostvarile su prodaju u vrednosti većoj od 3,5 milijardi evra.
Proizvođači hrane i pića čak su izašli jači iz pandemije. Na to ukazuju i brojevi. Ostvarena prodaja u 2021. godini je za 8,6 odsto veća od 2020. godine, odnosno za 7,7 odsto veća od 2019. godine.
Izveštaj analitičkog tima Bloomberg Adrije ukazuje na to da kompanije iz Hrvatske čine skoro polovinu ukupne prodaje u celom regionu. Dominaciju na tržištu imaju Atlantic i Podravka.
'Jači' od zapada
Možda zvuči iznenađujuće, ali industrija hrane i pića Adria regije nadmašila je konkurenciju sa zapada. Poremećaji u lancima snabdevanja, karantini tokom pandemije, visoki ulazni troškovi koji su usledili nisu bitno uticali na njihovu finansijsku uspešnost.
Analitičari Bloomberg Adrije to objašnjavaju lojalnošću kupaca domaćim brendovima. Za razliku od regionalnih igrača, globalni igrači poput Danonea, Nestlea, Bonduela ne mogu računati na takvu vrstu lojalnosti.
Dodali su da je još važnija prednost blizine sirovina (žitarice, mleko, voda, šećer itd.). Samim tim, one su i jeftinije. Treći adut je visoka nezaposlenost. Naime, sa stopom nezaposlenosti koja je iznad evropskog proseka, i samim tim je veći bazen nove i raspoložive radne snage.
Međutim, nije sve baš tako sjajno. Ova industrija u Adria regiji zaostaje u ciklusu konverzije gotovine (CCC). Uspešni napori da se CCC smanji u 2021. godini, na 18 dana zaostajanja u odnosu na prethodnih 30 u odnosu na severnoameričke konkurente, to je i dalje daleko od idealnog.
Bliska budućnost
Naš analitički tim predviđa izazovan ishod 2022. za sektor hrane i pića. Razlozi su rastuće cene sirovina, rastuće kamatne stope, rastuće cene energije i rastuće plate radnika.
"Po našem mišljenju, finansijski izveštaji za 2022. godinu ispisaće brojke prodaje koje slede trend iz prethodnih godina i nastavljaju da rastu (naše predviđanje 9-12 odsto), dok će marže biti pod velikim pritiskom, uglavnom bruto marže s obzirom na činjenicu da troškovi materijala u proseku čini 40 - 50 odsto prodaje", naveli su u svom izveštaju.
Kao negativna posledica trenutnog ekonomskog trenda, može se očekivati povećanje stanja zaliha (>10 odsto u proseku) u 2022. godini, što će negativno uticati na operativne novčane tokove. Kako bi se zaobišle očekivane nestašice, kompanije će biti podstaknute da naručuju veće zalihe.
A za narednu godinu analitičari ne očekuju ništa perspektivno. Prvo tromesečje će doneti usporavanje potrošnje. I dalje visoka inflacija igra svoju ulogu.
"Privatna potrošnja biće jedan od ključnih kočnica ukupnog rezultata privredne aktivnosti kao rezultat pogoršanih navika potrošnje domaćinstava zahvaljujući visokoj inflaciji", naveli su.
Udeo potrošnje domaćinstava na hranu visok je u nekim zemljama Adria regije, poput Srbije (26 odsto), Severne Makedonije (36 odsto) i BiH (29 procenata) u odnosu na prosek EU od 16 odsto, što će nadoknaditi deo negativnih makročinilaca.
Pritisak konkurencije će samo povećati pritiske na marže u Hrvatskoj i Sloveniji, gde je potrošnja domaćinstava na hranu (19 odsto odnosno 16 procenata). U te dve zemlje će pritisak na industriju biti veći.
Privatna potrošnja, prema analitičarima Bloomberg Adrije, oporaviće se tek 2024. godine, kada će biti povoljnije okruženje za veću profitabilnost tih kompanija.
Celokupan detaljan izveštaj analitičskog tima Bloomberg Adria dostupan je u PDF dokumentu.
