.webp){kind=icon}
"The whole secret to winning big in the stock market is not to be right all the time, but to lose the least amount possible when you’re wrong." – William O’Neil
U uslovima visoke volatilnosti (ukazuje na raspon i brzinu kretanja cena), koje smo svedoci poslednjih meseci, primarni cilj svakog investitora mora biti očuvanje kapitala. Visoka volatilnost ukazuje na viši rizik i zato iziskuje dodatni oprez. Rizik je definitivno najbitnija stvar u investiranju. Razumevanje, kontrolisanje i prepoznavanje rizika, ključ za uspešno investiranje.
Prema novoj investicionoj teoriji, smatra se da rizičnija imovina podrazumeva više povrate. Samim tim se morate izlagati višem riziku kako biste ostvarili više povrate, što de facto nije uvek istina, ali više o ovoj temi u nekom drugom tekstu. Suština je da kada se izlažete višim rizicima postoji mogućnost da više izgubite, a investitori imaju tendenciju da zaborave na rizike u uslovima ekspanzije, tj. kada sve raste, da budu previše pesimistični kada sve pada.
Ukoliko ste neko ko nije profesionalan investitor koji može da predvidi potencijalne rizike i na osnovu toga smanji rizik svog portfolia, posebno važi čuvena fraza „time in the market beats timing the market“.
Postoje četiri najčešča primera investitora:
-
Prodao je sve i odustao od berze i prihvatio visoke gubitke što se istorijski pri svakoj većoj krizi pokazalo kao najlošija solucija.
-
Ako je u najgorem slučaju kupio na samom vrhu 2008. godine, za 5-6 godine bi vratio uložena sredstva bez dodavanja novca.
-
Nije odustao od investiranje nego je dodavao sredstvao (mesečno/kvartalno/godišnje) i radio tzv. „Dollar cost average“ i spustio svoju prosečnu cenu i samim tim ostvario profit mnogo ranije nego 2. investitor.
-
Najmudrija opcija, ali iziskuje napredno znanje o investiranju, a to je da ako su ljudi previše pohlepni budete dodatno obazrivi i uz naznake kriza i početak manifestovanje nekih od dole navedenih rizika povučete deo sredstava, držite keš i budete strpljivi kako biste kupovali po mnogo boljim cenama što su mnogi investitori koji su dosta bolji od indeksa i uradili. 2008. je posebna priča zbog sistemskog rizika koji je generalno nepredvidiv.
Ljudi konstantno idu iz jednog ekstrema u drugi, od prevelikog optimizma koji stvara balone na tržištima do prevelikog pesimizma koji omogućava fantastične prilike za kupovinu indeksa (ukoliko ste početnik) i fantastičnih kompanija sa odličnom perspektivom za budućnost. Uvek morate imati na umu da je investiranje maraton, a ne trka na sto metara i da ste ovde da investirate za naredne decenije. Ovakve situacije su se dešavale ranije i dešavaće se opet, ali mi uvek moramo učiti na sopstvenim greškama i vremenom biti sve bolji investitori. Ako se kladite na kraj sveta, sa kim ćete ostvariti finalni trejd?
Ova godina je istorijski među najtežim za investiranje. Sedamdesetih godina prošlog veka je bilo slično jer smo imali energetsku krizu i rat u Vijetanu, dok je sada situacija znatno teža i kompleksnija. Ako poredimo sa tim periodom nadam se da neće biti višegodišnja stagflacija zbog kojih su te godine u Americi dobile epitet „izgubljena decenija“. Svakako, ukoliko imate dugoročnu perspektivu, za vas istorijski nema prostora za brigu.
Depositphotos
"Top-down" ili "bottom-up"?
Kada se radi fundamentalna analiza, može se raditi „top-down“ ili „bottom-up“. U sadašnja vremena mislim da je neophodno raditi „top-down“ jer su upravo faktori sa vrha ono što utiče na celokupnu ekonomiju, pa samim tim i berzu. Ni jedna tehnička (bazira se na istoriji) ili analiza konkretne kompanije (na osnovu sadašnjih podataka projekcija budućnosti) Vas ne može spasiti od globalnih makro rizika, a sada ih imamo tri:
-
COVID-19 pandemija koja se još nije potpuno smirila i u medijima sve više primećujemo da se novi problemi javljaju od jeseni, dok su u Kini relativno skoro popuštene mere koje su dodatno uticale na lance snabdevanja i samim tim rezultate određenih kompanija poput Tesla $TSLA, Apple $APPL, Nike $NKE... Tesla je već objavila da su podbacili očekivanja po pitanju proizvodnje i novo zaključavanje u Kini (zbog „zero covid policy“) bi stvorilo dodatne probleme.
-
Inflacija izazvana problemima u lancima snabdevanja koji su se domino efektom proširili na celu privredu, a doprinos je imala i politika tzv. „novca iz helikoptera“ koja je potpomogla da ta inflacija bude još viša.
-
Sukob u Ukrajini koji je pojačao postojeće probleme sa lancima snabdevanja, značajno uticao na inflaciju i doveo Evropu i ECB u vrlo komplikovanu situaciju.
Ne treba zaboraviti ni izjave američkog predsednika Josepha Bide-a koji krivi korporacije za sadašnju situaciju sa energentima i koji preti da će im uvesti dodatno oporezivanje što se istorijski pokazalo kao kontraproduktivna mera. Ta industrija kao i industrije metala imaju sve manje investicija zbog sve težih političkih okvira. Manje investicije vode u manju proizvodnju, a manja proizvodnja u manju ponudu bitne robe koja će biti sve potrebnija sa razvojem npr. Indije, a kasnije i Afrike. Dakle, ono što je potrebno ovim industrijama je manje političkog populizma, a više investicija jer je tranzicija na obnovljive izvore energije skupa i potrebne su godine, ako ne i decenije.
Koji sve rizici postoje u investiranju?
1. Socijalni, politički i regulatorni rizik:
- Sukob u Ukrajini, tarife prema Kini, plan Bidenove administracije da uvede dodatne poreze energetskim kompanijama...
- Zavisno od obima problema može biti na nivou sistemskog ukoliko je većih razmera, ili nesistemskog ukoliko je manjih.
- Štitite se diversifikacijom na različite kontinente, industrije...
- Primeri: Kompanija koja posluje isključivo u Americi je manje osetljiva nego ona koja izvozi u Evropu. Neke kompanije su ostvarile benefite od celokupne situacije poput određenih industrijskih ili nekih iz Azije.
2. Sistemski rizik
- Predstavlja „slom“ čitavog sistema, a ne samo određenog segmenta. Vrlo komplikovan za predviđanje.
Najkomplikovaniji za izbegavanje jer tada skoro sve pada i NE MOŽE SE ELIMINASATI DIVERSIFIKACIJOM.
- 2008. je kaskadnim efektom palo celo tržište usled GFC – Global Financial Crysis.
- 2020. je palo celo tržište zbog COVID-a.
3. Nesistemski rizik
- Rizik kom je izložen određeni segment tržišta ili kompanija.
- Ovaj rizik se eliminiše diversifikacijom jer ne treba „držati sva jaja u jednoj korpi“.
- Nepisano pravilo je da ne treba imati više od 20% u određenoj industriji, a korak dalje je da posedujete različitu vrstu imovine između koje postoji što manja korelacija.
4. Rizik inflacije:
- Obezvređivanje novca, pa samim tim i investicija u realnoj vrednosti.
- Investiranje na berzi je istorijski jedan od najboljih načina da se ostvari prinos veći od inflacije, ako investirate na dugi rok.
5. Valutni rizik:
- Proizilazi iz promene cene jedne valute u odnosu na drugu. Investitori ili kompanije koje imaju imovinu ili poslovanje van svojih državnih granica izloženi su valutnom riziku koji može stvoriti nepredvidive profite i gubitke.
- Takođe je vrlo bitno u kojoj valuti kupujete akcije.
- Senzal Capital je bullish na Dolar od februara što nam je pomoglo da amortizujemo pad tržišta.
- Ukoliko ste kupili kompaniju u nekoj drugoj valuti koja je dosta izgubila na vrednosti poput turske Lire, uprkos porastu vrednosti investicije, vi ste izgubili novac u realnoj vrednosti.
6. Kreditni rizik:
- Kreditni rizik predstavlja mogućnost gubitka koji je rezultat neuspeha zajmoprimca da otplati kredit ili ne ispuni ugovorne obaveze.
- Uvek obratite pažnju koliki ima dug kompanija i da li je sposobna da ga otplati, treba uzeti u obzir i rizike kojim se kompanija izlaže koji potencijalno mogu otežati vraćanje dugova kao i po kakvim uslovima je dogovorena otplata.
- Usled kreditnog rizika u Evropskoj Uniji, zemlje poput Grčke i Italije su u velikom problemu jer njihove obveznice gube na vrednosti. Investitori zahtevaju veću premiju zbog fiskalnih i makroekonomskih problema.
7. Kamatni rizik:
- Usled povećanja kamata, mnoge kompanije prolaze kroz različite probleme.
- Neprofitabilnim postaje skuplje finansiranje i investiranje pa su obično primorane da emituju nove akcije.
- Celoj privredi postaje skuplje finansiranje i zato treba obratiti pažnju da li je kompanija profitabilna i šta se dešava sa njenim novčanim tokovima.
- Obveznice padaju u vrednosti.
8. Rizik nelikvidnosti:
- Mogućnost da nema kupaca za određenu vrstu imovine, što znači da je ne možete prodati.
- Primer: Ruske akcije kojima ne možete trgovati zbog regulative. Nekretnine koje su popularna investicija u finansijski needukovanim zemljama jer na njima imate nisku likvidnost.
Bloomberg
Kako se zaštititi:
1. „Cash is king“:
- Moj pomalo kontraverzan stav jer činjenica je da inflacija obezvređuje novac, ali pitanje je u kojoj valuti držite i pri kojim cenama ćete kupovati određenu imovinu. Ako neku akciju kupiti po određenoj ceni koja će Vam generisati dvocifren povrat u narednih par godina da li Vas zaista zanima inflacija od 10% ili biste radije bili strpljivi i čuvali keš dok se ne vide naznake stabilizacije ili vrhunac pesimizma? Znam mnoge investitore koji su outperformovali sve indekse (osim inverznih) i mnoge hedge fondove samo zato što su likvidirali veći deo portfelja. Zahvaljujući toj odluci su izbegli veće padove, i kupovaće biznise koje su ranije posedovali po mnogo boljim cenama.
- Senzal Capital je bullish na USD od februara, a u proteklih 1-2 meseca i na CHF u odnosu na Evro, jer su u mnogo boljoj poziciji od ECB. ECB ima „vezane ruke“ i biće interesantno da se isprati šta će biti njihov odgovor na postojeće probleme. Ukoliko ih razreše to će biti bullish na Evro u odnosu na druge valute, što znači da je vrlo bitno u kojoj valuti kupujete. Svakako me ne bi čudilo ukoliko bih deo sredstava prebacio u Evre u narednom periodu.
2. Diversifikacija:
- Suština kvalitetnog dugoročnog portfelja je da poseduje imovinu između koje postoji što manja korelacija jer je tržište kao i sve u životu ciklično.
- Nepisano pravilo je da ne treba imati više od 10-20% po industriji zavisno od Vaše neto imovine.
- Nemojte investirati samo u akcije ili kriptovalute jer to može po Vas biti pogubno. Bitno je da se ne ograničavate i kupujete imovinu sa kojom ćete moći mirno da spavate poput: nekretnina, obveznica, zlata, metala, uranijuma, druge valute... Sve na osnovu lične sklonosti ka riziku koja se generalno menja sa godinama.
- Stabilne kompanije sa jakim bilasnima stanja i predvidivim novčanim tokovima su nešto što Vam može uravnotežiti portfelj i apsorbovati padove u turbulentnim vremenima. Primer: healthcare, consumer staples, utilities...
- U uslovima ekspanzije možemo se izlagati većem riziku i kupovanti growth kompanije.
- U uslovima visoke inflacije commodities poput nafte imaju dobar performans, dok kad je kombinacija inflacije i rizika od recesije, istorijski prestaje da bude dobra investicija.
- U uslovima dizanja kamata i niske inflacije growth kompanije su lošije, finansijske institucije su bolje zbog povećavanja margina.
- Strategijama zavisno od privrednog ciklusa i makro okruženja ću se posvetiti u jednom od narednih članaka, ali je suština da na berzi ne postoje stoprocentne pravilnosti.
- Zato je bitno da vam sva imovina ne stoji u aktivi između koje postoji pozitivna korelacija kao akcije i kriptovalute. Za kriptovalute se smatralo da će biti hedž od inflacije što se pokazalo kao neistinito jer postoji pozitivna korelacija sa Nasdaq-om. Dakle, ako ste investirani u npr. tehnološke growth kompanije i kriptovalute uopšte niste diversifikovani.
NAPOMENA: Sa diversifikacijom se može preterati, jer pri određenom stepenu ne smanjujete rizik, već smanjujete mogućnost povrata!
3. Beta:
- Predstavlja koliko se određena akcija kreće u odnosu na tržište. Ukoliko je beta više od jedan sugeriše da se ta akcija kreće više od tržišta i obrnuto.
- Low beta kompanijama je cena stabilnija i manje se kreće od samog tržišta.
- Na high beta kompanijama možete brže ostvariti povrate i outperformovati, ali isto tako i brže izgubiti Vašu investiciju.
- Primer: Većina tehnoloških kompanija koje su pale preko 50% su high beta, dok utilities kompanije koje su generalno low beta su značajno manje pale.
- Mana: Odnosi se na prošlost i neka kompanija može krenuti u neki novi poduhvat što bi je moglo učiniti rizičnijom za ulaganje i povećati njenu betu. Investiranje je mnogo složenije od posmatranja samo jednog indikatora, neophodno je da posmatrate mnogo više i da na osnovu toga stvorite širu sliku.
4. Stop loss nalog:
- Ukoliko niste sigurni u dugoročnu perspektivu kompanije koju kupujete ovo je neophodno.
- Mnogo investitora upadne u psihološki problem jer ne žele da prodaju kompaniju koja padne 5% ili 10% što ih odvede u još većih gubitak. Drugačije je ako planirate da kompaniju držite godinama i radite DCA (Dollar cost average).
- Mana: Stop loss se može „preskočiti“ u extended hours, kada većina brokera ne pruža mogućnost trgovnja retail investitorima.
Bloomberg
5. Inverzni ETF-ovi:
- Nešto što najviše koristim u poslednjih par meseci kako bih se zaštitio od padova ili zaradio na njima.
- Ukoliko mislite da će određena aktiva padati, na ovaj način je možete šortovati, ali za razliku od šortovanja, Vaš gubitak je limitiran do svote novca koju ste uložili.
- Dobri su za hedžovanje portfelja i L/S strategije.
- Mana: Imate mnogo manje opcija za šort jer zavisite od različitih kompanija
- Primer: Pred kraj prošlog leta sam hteo da šortujem popularni ARKK od Cathy Wood, ali tada nije postojao inverzni ETF koji je nastao tek nekoliko meseci kasnije zbog čega sam propustio solidan profit.
- Držanje inverznih ETF-ova i šortovanje su vrlo teški prvenstveno sa psihološke strane jer tržište pada stepenastno i ako kupite u pogrešnom momentu možete izgubiti novac i propustiti dobitak, a sa druge strane dugoročno gledano, S&P 500 raste 86% vremena što znači da samo u 14% situacija Vi zapravo možete zaraditi novac.
6. Šortovanje:
- Strategija investiranja kojom se špekuliše o padu akcija i drugih vrsta aktive.
- Mana: Neograničen mogući gubitak.
- SAMO ZA NAPREDNE INVESTITORE!
7. Opcije:
- Vrlo kompleksan finansijski instrument.
- Samo za napredne investitore!
Ono što je najbitnije da svaki dugoročni investitor shvati je moć COMPOUNDING INTERESTA.
Primer: Ukoliko ste uložili 10.000 dolara i ostvarili 10 odsto, naredne godine imate 11.000 dolara, pa se na tu cifru opet dodaje 10 odsto, a za 10 godina imate 25.937 dolara. Tržište je ostvarilo hipotetički povrat od 100 odsto dok je vaš portfolio porastao skoro 160 procenata.
Investiranje nije trka na sto metara, već maraton. Mislim da je ključ za ova turbulentna vremena STRPLJENJE, jer sam siguran da će u narednih nekoliko meseci moći da se kupe fantastične kompanije po fantastičnim cenama!
Napomena: Ništa izrečeno nije finansijski savet, već isključivo mišljenje autora. neophodno je da uradite sopstveno istraživanje i da na osnovu njega donesete investicionu odluku
Ova analiza nužno ne odražava mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adria i njenih vlasnika
Odličan i poučan tekst!