Srbija i Kina - friendshoring na delu

Izgleda da Srbija postaje sve više neko ko ne drži sva jaja u istoj korpi. Već godinama vidimo trend intenziviranja ekonomskih odnosa sa Kinom. Situacija je na prvi pogled jednostavna. Investicije su u velikoj meri usmerene na rudna bogatstva Srbije i to je to što se najviše i izvozi u Kinu. Reč je o proizvodima niske dodate vrednosti, pa ostaje pitanje da li ćemo uspeti da carinskim ustupcima ovo prijateljstvo proširimo i na druge oblasti (poželjno više dodate vrednosti)?

Hajde da malo pogledamo šta kažu brojevi, koliko smo se sprijateljili s Kinom.

Prema strukturi izvoza u 2022. oko četiri odsto imalo je Kinu kao finalnu destinaciju, što je pre samo jedne decenije bio zanemariv procenat. Od toga čak 90 odsto odnosilo se na rude bakra i proizvode od bakra, tako da je evidentno da je to ono na čemu se rast izvoza temelji.

Kada pogledamo strana direktna ulaganja, Kina je u 2022. rame uz rame sa ulaganjima iz EU. Malo više od 30 odsto stranih direktnih ulaganja došlo je iz Kine u 2022. godini, a sličan trend nastavljen je i u prvoj polovini 2023, što nam samo potvrđuje da i dalje postoji interes za produbljavanje ekonomskih odnosa koji idu dalje od rudarstva. Tu dolazimo do građevinskog sektora, koji se značajno oslanja na kinesku podršku, pogotovo u oblastima niskogradnje. Ta podrška dolazi sa određenom cenom, jer se dobar deo investicija i finansira putem kineskih banaka.

Bloomberg Adria

 

Ne očekujem da se ekonomska povezanost s Kinom zahuhta previše u narednom periodu. Prvenstveno zbog same nepraktičnosti. Kina je geografski daleko, pa sam izvoz u Kinu podrazumeva visoke transportne troškove i veće rizike u vezi sa transportom, što automatski umanjuje cenovnu efikasnost domaćih proizvoda. Ukoliko uzmemo u obzir volatilnost transportnih troškova u poslednjih nekoliko godina, složićemo se da ovo nije zanemarljiva stavka.

S druge strane Sporazum o slobodnoj trgovini će eliminisati određene carine, što će donekle doprineti primamljivosti srpskih proizvoda. Ako imamo u vidu promociju domaćih proizvoda koja je u prethodnom periodu došla do kineskih uvoznika putem raznih promotivnih aktivnosti kao što su međunarodni sajmovi, postoji mogućnost da se određeni proizvodi plasiraju uspešno i da nađu svoju nišu (pogotovo u domenu hrane i pića). A kakav će efekat pomenutog sporazuma biti po uvoz (oko 12 odsto uvoza Srbije uveze se iz Kine) i domaću proizvodnju, to je tek druga (i drugačija) priča.

Ukoliko pogledamo veličinu Kine i Srbije, na prvi pogled se vidi da oni mogu postati ključni za nas, dok obrnuta situacija nije moguća. Kineska ekonomija raste ispod očekivanja, ali ne bih rekla da to može značajno direktno uticati na malog igrača kao što je Srbija. Pogotovo što postoji koncentracija u domenu rudarstva i građevine, i očigledno je da će ta veza ostati dobra dokle god ima resursa i interesa. Bitno je da napomenem da je Kina globalni igrač, i razočaravajući rezultati u Kini prelivaju se na tržište Srbije preko drugih neposrednih kanala, odnosno preko uticaja na druge velike evropske ekonomije od kojih Srbija zavisi.