Kako osiguravači plove poplavama u centralnoj Evropi

Ciklon Boris zahvatio je ovih dana centralnu Evropu i prouzrokovao velike štete u Austriji, Češkoj, Poljskoj, Rumuniji i Mađarskoj. Mnogi tvrde da su to najteže poplave decenije, koje će privredama naneti enormne štete merene milijardama. Prema poslednjim izveštajima, više od 20 ljudi je poginulo.

Obilne padavine su ovih dana u Evropi izazvale velike probleme, a brojne reke su na više mesta preplavile svoje obale. Procene štete zasada variraju od nekoliko stotina miliona evra do više od milijarde evra, prema izveštaju bonitetne agencije Morningstar DBRS, prenosi Reuters.

Poplave su u Evropi već sada najskuplja prirodna katastrofa, tvrdi konsultantska kuća za životnu sredinu iz Ujedinjenog Kraljevstva JBA Risk Management. Poplave reka svake godine uzrokuju trošak od 7,8 milijardi evra, a očekuje se da će taj iznos rasti, budući da privrede u područjima s visokim rizikom od poplava i dalje rastu, dok klimatske promene uzrokuju više i intenzivnije padavine.

Gradonačelnik savetovao evakuaciju

U Poljskoj su meteorološka i hidrološka upozorenja shvaćena vrlo ozbiljno. Gradonačelnik Nyse Kordian Kolbiarz savetovao je 44.000 stanovnika da se s bliskim osobama i najvažnijim stvarima sklone na više položaje kako bi izbegli poplave. I u istorijskom gradu Vroclavu je stanovnicima određenih područja preporučena evakuacija.

U Mađarskoj pomno prate nivo Dunava, a premijer Viktor Orbán, prema izveštaju BBC-ja, otkazao je međunarodna putovanja zbog "ekstremnih vremenskih uslova i poplava u Mađarskoj".

U Češkoj, u mestu Jeseník, u samo nekoliko dana palo je pet puta više padavina od očekivane mesečne količine. U austrijskom mestu Sankt Polten, u četiri dana palo je više kiše nego u rekordno kišnoj 1950. godini.

 

 

 

Poljska, rumunska i austrijska vlada oslobodile su stotine miliona evra sredstava za hitne slučajeve, dok češka vlada razmatra izmenu budžeta za 2024. godinu zbog štete prouzrokovane tim poplavama, prenosi Euronews.

Kako to utiče na poslovanje osiguravajućih društava?

Posledice poplava odraziće se i na finansijske izveštaje osiguravajućih društava. Na primer, u Sloveniji, koja se prošle godine suočila s poplavama kakve se događaju jednom u 100 godina, osiguravači su ove godine saopštili da imaju 17 odsto veće prihode od premija za osiguranje od požara i elementarnih nepogoda. "Ljudi su u prvim mesecima nakon nesreće skloniji da prošire pokriće, ali taj trend brzo splasne", komentarisali su iz Zavarovalnice Sava.

Kako stoji poslovanje osiguravača koji deluju na području srednje Evrope, pogođenom ciklonom Boris?

Segment neživotnih osiguranja, koji obuhvata imovinska i osiguranja nezgoda, doneo je Allianz osiguranju prošle godine rast poslovne dobiti od 1,2 odsto, dok su prihodi porasli za 11,2 odsto. "To ukazuje na niže marže, što se ogleda i u rastu kombinovanog odnosa za 0,6 postotnih bodova u odnosu na prethodnu godinu", rekao je analitičar Bloomberg Adrije Matteo Mošnja. Objasnio je kako je inflacija delom doprinela tome, ali i učinak prirodnih katastrofa, koje su Allianz koštale 2,3 milijarde evra, što je 30 odsto više nego prethodne godine.

 

 

Ovogodišnje poslovanje pokazuje da su martovske poplave u južnoj Nemačkoj imale negativan učinak u drugom tromesečju, u iznosu od 642 miliona evra. "Zbog toga se očekuje da će sadašnje poplave, koje su najviše pogodile srednju Evropu, imati još veći učinak u odnosu na prošlu godinu", istakao je.

Slična situacija je i kod drugog evropskog osiguravača Generalija: "Prošle godine, poslovanje je negativno pogođeno prirodnim katastrofama, koje su ga koštale 1,1 milijardu evra, što je 70 odsto više nego prethodne godine." Ove godine, prema rečima analitičara, priča se ponavlja: "U drugom tromesečju, zbog poplava u Nemačkoj i Austriji, zabeležen je rast negativnog uticaja prirodnih katastrofa od 40 odsto (250 u poređenju sa 178 miliona evra)."

Valja istaći i Zurich Insurance Group, koji je u prvoj polovini 2024. ostvario viši kombinovani odnos, a kao glavni razlog većeg udela troškova u prihodima navodi upravo prirodne katastrofe, čiji se postotak povećao s 1,8 odsto premija u prvoj polovini 2023. na 2,4 odsto u prvoj polovini 2024. godine.