Šta se događa sa cenom bitcoina godinu dana od halvinga

Danas se navršava godinu dana od poslednjeg prepolovljenja bitcoina ("halving"). U pitanju je unapred planiran događaj tokom kojeg se prepolovi broj novoizrudarenih bitkoina. "Halving" prati visoka očekivanja rasta cene, jer označava početak novog četvorogodišnjeg ciklusa koji je, u svim dosadašnjim slučajevima, doveo do rekordnih vrednosti bitcoina.

"Kao i pojedincima, i državama u sve nepredvidljivijem globalnom okruženju odgovara mogućnost da čuvaju bitcoin unutar svojih granica – bez političkih komplikacija koje prate posedovanje američkih državnih obveznica", rekao je Strahinja Savić iz kompanije FRNT.

Trenutno se njegova cena kreće oko 84 hiljade dolara, dok je u vreme "halvinga" iznosila oko 64 hiljade dolara. Rekordnu vrednost dostigao je pre tri meseca – 20. januara je skočila na 109.100 dolara, što znači da se bitcoinom trenutno trguje oko 22 odsto ispod najviše cene. Da li je bitcoin u proteklih godinu dana ispunio očekivanja?

"Prošla godina je za bitcoin verovatno bila najuspešnija u njegovoj istoriji", kaže Strahinja Savić, šef sektora za podatke i analitiku na kripto platformi FRNT, koja je fokusirana na institucionalne klijente.

Navršeno je godinu dana od bitcoin halvinga, a prošla godina se smatra najuspešnijom za ovu kritpovalutu. I dok su Sjedinjene Američke Države odlučile da naprave strateške rezerve a sve više kompanija ga koristi kao treasury asset, njegova vrednost od početka godine je ipak u minusu. O tome kakva su očekivanja do kraja godine i postupcima SAD o rezervama Bitcoina, novinarka Marija Jevtić razgovarala je sa pravnim savetnikom u Crypto12 Bogdanom Vujovićem u emisiji Connect. "Većina investitora percipira bitcoin kao investiciju, a ne kao sigrunu luku, kao što je to zlato. Iako je bitcoin na dobrom putu da postane nova sigurna luka, posebno ukoliko posmatramo da je bitcoin do sada imao značajnu korelaciju sa S&P 500 i Nasdaq -om, sada se ta korelacija već malo menja - videli smo da su S&P 500 i Nasdaq pali po 10 i 11%, a bitcoin je tada pao svega 6-7%", istakao je Vujović.  Napomenuo je da je budćnost veoma neizvesna i da je činjenica da je Trump do sada bio najveći katalizator rasta kripto tržišta, kao i da je upravo on trenutno najveći izazov kripto tržištu i globalnoj ekonomiji.  Na pitanje zašto su Sjedinjene Države odlučile da naprave strateške rezerve Bitcoina, pravni savetnik kaže da je više potencijalnih odgovora, ali da je zasigurno jedan od prvih razloga dug SAD-a koji iznosi preko 36 hiljada milijardi dolara.  "Amerika mora da se pozabavi svojim nacionanim dugom koji je prešao 36 hiljada milijardi dolara, za nas su to u Srbiji nerealne pare imajući u vidu da je srpski BDP ispod 100 milijardi dolara. Radi stavljanja u neku širu perspektivu to je negde trećina globalnog svetskog BDPa. Amerika ovaj dug mora što pre da sanira jer ukoliko to ne uradi do 2035 godine - Amerika će doći u permanentni deficit. To znači da će obavezna davanja Vlade SADa plus trošak servisiranja duga postati veći od prihoda koji Vlada SAD prikupi. To znači i ulazak u konstantnu spiralu zaduživanja i Amerika kao najveća svetska sila to sebi ne sme da dozvoli", rekao je Vujović.  On tvrdi i da je drugi cilj Trump-a smanjivanje kamatne stope, jer Amerika ove godine mora da otplati dug od 9 hiljada milijardi dolara.  "Oni te pare nemaju (misleći na SAD), ali će morati opet da se zaduže i onda im je u cilju da se zaduže u što manjim kamatnim stopama. Ukoliko imamo u vidu malo širu sliku a to je neodrživ dug SAD-a onda i nije nelogično da Amerika kaže: "Okej mi imamo dug od 36 hiljada milijardi dolara i ne možemo da ga vratimo konvencionalnim sredstvima - BDP je 28 hiljada milijardi a duh je 36 hiljada milijardi.  Hajde da probamo nešto nekonvencionalno - da iskoristimo naše rezerve, naše asset-e i moć globalne američke hegemonije i da ulažemo u najperformantnije asete u poslednjih 16 godina." Ne postoji ni jedan asset calss koji je imao toliki rast vrednosti u poslednjih 16 godina kao bitcoin", kaže Vujović.   Kroz formiranje strateških bitcoin rezervi Trump pokušava da smanji dug, zajključio je on.

  

 

 

Šta je prepolovljenje bitcoina ili halving

Otprilike svake četiri godine količina novoizrudarenih bitcoina se prepolovi (otuda naziv halving). Reč je o smanjenju nagrade koju dobijaju takozvani rudari – kako pojedinci, tako i kompanije – za održavanje blokčejn lanca bitcoin mreže.

Nakon poslednjeg prepolovljenja, nagrada se smanjila sa 6,25 bitcoina po bloku na 3,125 bitcoina po bloku. Novi blok se u lanac dodaje približno svakih deset minuta. Od poslednjeg halvinga, broj novoizrudarenih bitcoina dnevno iznosi oko 450. Bitcoin protokol je dizajniran tako da se nagrada za blok smanjuje za polovinu na svakih 210.000 blokova. Budući da se novi blok generiše svakih deset minuta, to znači da se prepolovljenje dešava otprilike svake četiri godine.

Na početku funkcionisanja bitcoin mreže, nagrada je iznosila 50 bitcoina po bloku. Prvim halvingom 2012. smanjena je na 25, drugim 2016. na 12,5, trećim 2020. na 6,25, a poslednjim 2024. na 3,125 bitcoina po bloku. Sledeće prepolovljenje očekuje se 2028. godine, kada će nagrada pasti na 1,5625 bitcoina po bloku.

Među razlozima, Savić navodi sve šire prihvatanje ideje da bitcoin pruža zaštitu od društvene i ekonomske nesigurnosti. Dokaz za to je i stav Larryja Finka, direktora američke investicione kompanije BlackRock i jednog od najuticajnijih ljudi u američkoj finansijskoj industriji.

Fink je postao glasan zagovornik koncepta "sigurnog utočišta" koje, prema njemu, bitcoin pruža, i tu je ideju verovatno približio široj javnosti – onoj koja bi je do pre samo kratkog vremena odbacila kao neozbiljnu, kaže Savić.

Zaštita od nestabilnosti

Sve se to dešava u kontekstu sve veće ekonomske i geopolitičke nesigurnosti u svetu. Tokom protekle godine, bitcoin je postepeno prelazio iz kategorije rizične imovine u sredstvo koje se može posmatrati kao potencijalno sigurno utočište. Stav da bitcoin poseduje karakteristike koje ga štite od opšte nestabilnosti sve više preovladava.

Ako malo spekulišemo, moglo bi se reći da u uslovima haosa na finansijskim tržištima, političke nesigurnosti i povećane emisije novca, bitcoin dobija na vrednosti – svi ti faktori idu mu u prilog. "Upravo haos, više nego bilo šta drugo, podstiče rast bitcoina i otkriva njegovu stvarnu vrednost kroz vreme", izjavio je Toni Čepon, predsednik Bitcoin udruženja Slovenije.

Prethodna godina donela je i nezaustavljiv apetit Wall Streeta za bitcoinom kroz fondove kojima se trguje na berzi (ETF), dodaje Savić, i sa njima se ova investicija približava novoj generaciji investitora, koji su finansijski pismeni i poznati po dugoročnom ulaganju. "Bitcoin je samo jedna od pozicija njihovih diversifikovanih portfolija, a ovi investitori su manje osetljivi na fluktuacije njegove vrednosti. To je u velikoj meri smanjilo rizik povezan sa bitcoinom.”

 

 

Kao treći razlog za uspešnu godinu za bitcoin, Strahinja Savić navodi sve veće prihvatanje bitcoina među nacionalnim državama. "Kao što pojedincima, i državama u sve nepredvidljivijem globalnom okruženju odgovara mogućnost da čuvaju bitcoin unutar svojih granica – bez političkih komplikacija koje prate posedovanje američkih državnih obveznica".

"Cena u prvom mesecu nakon prepolovljenja nije doživela očekivani izraženi skok, na šta je sigurno uticala vest o uključivanju institucionalnih investitora još pre halvinga, jer je cena već tada porasla", komentariše Čepon.

Odmah nakon prepolovljenja, neki su se držali principa "buy the rumor, sell the news" („kupi glasinu, prodaj vest“) i cena se vratila u normalne okvire, smatra Čepon. Na osnovu prethodnih iskustava, u većini slučajeva prepolovljenju sledi stagnacija ili čak pad, a zatim rast u roku od šest do 18 meseci.

Bloomberg Businessweek Adria

 

 

Priliv pametnog kapitala u bitcoin

"Da li će se to ponoviti i ovog puta, pokazaće vreme. Ipak, svaki halving je na svoj način drugačiji – nakon svakog se priključe novi ‘igrači’, a ovog puta su to bili institucionalni investitori, što znači da u bitcoin pristiže pametan kapital i da se nelogični potezi u većem obimu ne mogu očekivati".

Predsednik slovenačkog udruženja za bitcoin smatra da veliki igrači lansiranjem negativnih vesti sprečavaju da cena ode previsoko. "Na to smo već navikli na tradicionalnim tržištima, gde posle perioda rasta sledi neka negativna vest koja predstavlja trenutak otrežnjenja i vraća cene u normalne okvire. Ista stvar se dešava i sa bitcoinom, samo što su ti ciklusi brži", kaže Čepon.

Tržišni potresi kao prednost za bitcoin

Šta se očekuje u budućnosti? "Ako malo spekulišemo, moglo bi se reći da u uslovima haosa na finansijskim tržištima, političke nesigurnosti i povećane emisije novca, bitcoin dobija na vrednosti – svi ti faktori idu mu u prilog. Upravo haos, više nego bilo šta drugo, podstiče rast bitcoina i otkriva njegovu stvarnu vrednost kroz vreme", izjavio je Čepon.

Iako cenovne manipulacije utiču na njegovu vrednost u dolarima ili evrima, bitcoin vremenom ipak jača, pa svi koji spekulišu na kratki rok na kraju budu na gubitku.

 

 

Proteklu godinu obeležilo je i intenziviranje takozvane dominacije bitcoina – njegov udeo u tržišnoj kapitalizaciji svih kriptovaluta povećao se za osam procentnih poena: sa 54 odsto na 62 odsto. Udeo druge najveće kriptovalute ethera pao je sa 16 odsto na samo sedam odsto.

Cena bitcoina varira, ali ostaje viša

Poređenje sa prethodnim ciklusima pokazuje da je cena u svakom ciklusu koji traje četiri godine snažno rasla. Prilikom prvog halvinga 28. novembra 2012. cena bitcoina iznosila je 12,4 dolara i zatim je skočila na 1.170 dolara, što predstavlja rast od 9.335 odsto. U drugom ciklusu, cena je prilikom halvinga 9. jula 2016. iznosila 640 dolara, a na vrhu ciklusa bila je 19.400 dolara, što je predstavljalo rast od 2.753 odsto.

U trećem ciklusu, cena bitcoina prilikom halvinga 11. maja 2020. iznosila je 8.590 dolara, nakon čega je porasla do najviše vrednosti od 66.708 dolara, što je predstavljalo rast od 676 odsto. Svaki ciklus se, inače, završio snažnim padom cene, ali je ona svaki put nakon toga dostigla novi rekord.

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar