Haos na tržištu nafte raste kako Zaliv smanjuje proizvodnju

Haos koji je zahvatio tržište nafte verovatno će se narednih dana dodatno produbiti, jer se proizvodnja sve više smanjuje dok rat u Iranu drži Ormuski moreuz zatvorenim za tankere, a SAD razmatraju proširenje liste ciljeva u toj zemlji.

Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt već su počeli da smanjuju proizvodnju nafte kako se zalihe u skladištima troše, pridružujući se Iraku. I druge zemlje mogle bi biti primorane da učine isto, jer tankeri nastavljaju da izbegavaju ovaj uski morski prolaz, čime se brzo smanjuje broj praznih brodova dostupnih za utovar. Kada svi tankeri budu natovareni, preostala kopnena skladišta u regionu popuniće se još brže.

Poremećaj, koji je sada u devetom danu, ne pokazuje znake skorog rešavanja, što znači da je morski prolaz kroz koji se uobičajeno transportuje petina svetske nafte neprohodan za komercijalne brodove. Oko trećine proizvodnje iz regiona teoretski može da zaobiđe Ormuski moreuz, pri čemu Saudijska Arabija već preusmerava ogromne količine sirove nafte ka svojoj obali na Crvenom moru radi izvoza.

Rat u Iranu gura cenu nafte ka 100 dolara - neke, poput nafte tipa murban iz Abu Dabija, već su premašile taj nivo | Bloomberg

Iran je poručio da neće odstupiti pred napadima SAD i Izraela koji su počeli 28. februara. Američki predsednik Donald Trump odgovorio je u subotu rekavši da će SAD sada razmotriti napade na oblasti i grupe ljudi u Iranu koje ranije nisu bile meta. Napadi će se nastaviti "dok se ne predaju ili, što je verovatnije, potpuno ne kolabiraju!", naveo je u objavi na društvenim mrežama.

Za analitičare tržišta nafte, rukovodioce energetskih kompanija i trgovce to znači sve glasnija upozorenja da rat približava tržište prelomnoj tački i psihološkoj granici od 100 dolara za barel. Brent je već prošle nedelje porastao za 30 odsto - što je njegov najveći skok u šest godina - i sada je udaljen samo nekoliko dolara od tog nivoa.

Drugi referentni pokazatelji povezani sa regionom već su snažno probili tu granicu. Fjučersi nafte tipa murban iz Abu Dabija zaključili su trgovanje u petak na 103 dolara za barel, dok su fjučersi omanske nafte iznosili 107 dolara. Kineski fjučersi sirove nafte na berzi Shanghai International Energy Exchange završili su trgovanje, izraženo u američkim dolarima, na 109 dolara.

"Svaki dodatni dan poremećaja povećava pritisak, a u takvom scenariju kratkoročno praktično ne postoji gornja granica cena", rekao je bivši trgovac Stefano Grasso, sada viši portfolio menadžer u fondu 8VantEdge Pte sa sedištem u Singapuru.

Pre svega, rastu pretnje naftnoj infrastrukturi - što povećava rizik od poremećaja koji bi mogli da traju i nakon prestanka napada u regionu. Saudijska Arabija je tokom vikenda presrela dronove koji su se kretali ka naftnom polju Šajbah, čiji je kapacitet proizvodnje milion barela dnevno. Napadi u Bahreinu i Kataru takođe su nastavljeni.

Istovremeno traje i blokada Ormuskog moreuza. Poslednjih dana tim putem prolazili su samo tankeri povezani sa Iranom i dva teretna broda za rasuti teret, za koje se tvrdilo da su u kineskom vlasništvu.

SAD su obećale da će ojačati finansijsku zaštitu i potencijalno obezbediti vojnu pratnju brodovima, a u petak su objavile da uvode program pomorskog reosiguranja za region Persijskog zaliva. Prema navodima iz saopštenja, taj program pokriva gubitke do oko 20 milijardi dolara "uz stalno obnavljanje pokrića".

Za vlasnike brodova i kompanije koje ih iznajmljuju u regionu, međutim, troškovi osiguranja nisu glavna prepreka koja koči saobraćaj. Oni su pre svega zabrinuti za bezbednost brodova i posada i navode da bi im bila potrebna puna pomorska pratnja - po uzoru na operaciju "Čuvar Prosperiteta" (engl. Prosperity Guardian), koaliciju za zaštitu brodskog saobraćaja u Crvenom moru - ili, još bolje, prekid neprijateljstava.

Među drugim potezima SAD usmerenim na ublažavanje rasta cena nafte nalazi se i odluka da se Indiji dozvoli pristup ruskoj nafti koja se trenutno nalazi u plutajućim skladištima u regionu. Vašington je takođe razmatrao korišćenje strateških rezervi nafte ili čak intervenciju na tržištu fjučersa - iako su zvaničnici kasnije ublažili te ideje, dok je Trump odbacio zabrinutost zbog inflacije uprkos skoku cena benzina u SAD.

"Ovo je kratkotrajno odstupanje", rekao je u subotu. "Očekivali smo da će cene nafte porasti, što će se i dogoditi, ali će i pasti - i to vrlo brzo."

Azija, koja zavisi od uvoza energije i snažno se oslanja na Bliski istok, trenutno oseća najneposrednije posledice.

U Japanu - koji više od 90 odsto svoje sirove nafte nabavlja iz tog regiona - rafinerije traže mogućnost korišćenja nacionalnih rezervi nafte. Druge zemlje, uključujući Kinu, ograničile su izvoz goriva kako bi sačuvale zalihe i zadržale domaće cene pod kontrolom. Južna Koreja razmatra ponovno uvođenje ograničenja cene nafte prvi put u 30 godina, prenela je u nedelju državna agencija Yonhap, pozivajući se na zvaničnike vlade.

U severozapadnoj Evropi je, u međuvremenu, cena avionskog goriva u četvrtak skočila na rekordnih 1.528 dolara za tonu - što odgovara ceni većoj od 190 dolara za barel - prema podacima kompanije General Index koji se vode od 2008. godine. Uticaj na tržište avionskog goriva posebno je izražen jer oko polovine uvoza Evropske unije obično prolazi kroz Ormuski moreuz.

Prema analitičarima banke ING Groep NV, osnovni scenario sada podrazumeva četiri nedelje poremećaja - dve nedelje potpunog haosa i dve nedelje tokom kojih bi poremećaj bio smanjen na oko 50 odsto, rekao je Warren Patterson, direktor strategije za sirovine u toj banci u Singapuru.

"Taj scenario ne znači nužno da će sukob u tom periodu u potpunosti biti okončan", rekao je. "Ali ako napadi SAD i Izraela oslabe sposobnost Irana da napada brodove i održava zatvoren Ormuski moreuz, mogli bismo da vidimo da se tokovi isporuka postepeno normalizuju."

Najdramatičniji scenario te banke predviđa tromesečni potpuni prekid tokova nafte i tečnog prirodnog gasa. U tom slučaju bi cene nafte verovatno skočile na rekordne nivoe tokom drugog kvartala, naveli su analitičari banke u belešci.