Zašto snažan rast srebra ne znači da je ono metal od poverenja

Srebro je od početka godine u plusu više od 30 odsto, a taj uspon je nastavak trenda iz prošle godine kada je beli plemeniti metal zasijao jače od zlata, odskočivši čak 140 odsto. Međutim, iako je srebro u rekordnom roku uspelo da podgreje interesovanje ulagača - naročito onih koji ga vide kao multifunkcionalni investicioni alat - sada se postavlja pitanje da li je srebro i dalje racionalan izbor ili je tržište ušlo u zonu "pregrejanosti".

Jedan od najpouzdanijih alata za procenu relativne vrednosti srebra u odnosu na zlato jeste takozvani gold-to-silver ratio, koji pokazuje koliko je unci srebra potrebno za uncu zlata. Taj odnos je istorijski oscilirao u širokom rasponu, ali je tokom većeg dela poslednje dve decenije bio znatno viši nego danas.

Nakon globalne finansijske krize često se kretao iznad 70, u pojedinim periodima i iznad 80, da bi tokom pandemije na momente premašivao 100. Danas se, međutim, nalazi na najnižim nivoima u gotovo 20 godina, što znači da je srebro u relativnom smislu snažno nadmašilo zlato.

 

 

Takav pomak, zaokret ili možda čak "disbalans", ostavlja samo dve logične mogućnosti: ili je zlato potcenjeno ili je srebro precenjeno. 

Teza da je zlato jeftino (u ovom trenutku) teško pije vodu, budući da je njegova cena blizu istorijskih maksimuma, podržana kontinuiranom kupovinom centralnih banaka, visokom geopolitičkom neizvesnošću i dugoročnim strahom od fiskalne i monetarne nestabilnosti. Štaviše, "zlato ostaje validna alternativa bez obzira na veliki skok u 2025. godini", rekao je nedavno za Bloomberg Adriju Vladan Pavlović, analitičar Ipopema Securitiesa.

Zlato, dakle, ima jasne fundamentalne razloge za visoku cenu, a ako se ta pretpostavka prihvati - onda se prirodno dolazi do zaključka da je srebro trenutno "skupo" u odnosu na svoju istorijsku vezu sa zlatom.

 

Zagovornici srebra kao dugoročne investicije često ukazuju na njegovu industrijsku komponentu, koja ga razlikuje od zlata, poznatog "samo" po investicionom značaju. Više od polovine globalne potražnje za srebrom dolazi iz industrije, pre svega iz sektora solarne energije, elektronike, električnih vozila i medicinske opreme. Posebno je rast kapaciteta solarnih panela dao jak vetar u leđa belom metalu.

Ipak, ta industrijska komponenta i "razlika" u odnosu na zlato može biti varljiva, jer je industrijska potražnja ciklična i zavisi od tempa globalnog rasta, investicija i profitabilnosti same industrije. Dakle, iako srebro zbog jake potražnje ne bi trebalo da bude jeftino, volatilnost u industrijama teže može opravdati nagli i snažni rast cene u kratkom periodu.

Za razliku od zlata, koje se u krizama često kupuje bez obzira na cenu, kupci industrijskog srebra imaju određeni prag tolerancije prema visokim cenama. Kada cena pređe taj prag, raste pritisak na optimizaciju potrošnje, traženje alternativa ili odlaganje investicija. To znači da visoka cena srebra sama po sebi povećava rizik od usporavanja potražnje.

 

 

Dodatni element rizika leži u investicionoj strukturi tržišta srebra, koje je pliće i volatilnije od zlata. U fazama snažnog rasta, čemu sada svedočimo, sam zamah i psihologija tržišta često igraju veću ulogu od fundamentalnih faktora. Kada gold-to-silver ratio padne ekstremno nisko, primeri iz prošlosti pokazuju da se ravnoteža obično ne uspostavlja tako što srebro nastavlja da raste, već kroz kombinaciju stagnacije ili korekcije cene srebra i relativne stabilnosti zlata.

To, ipak, ne znači da je srebro osuđeno na nagli pad. Makroekonomsko okruženje i dalje pruža podršku plemenitim metalima u celini: očekivanja nižih kamatnih stopa, visoki javni dugovi i geopolitičke tenzije ostaju faktori koji dugoročno rade u korist opipljive imovine.

Međutim, razlika između zlata i srebra je u tome što zlato u takvom okruženju funkcioniše kao primarno utočište, dok srebro u većoj meri zavisi od kombinacije investicionog apetita i industrijskog ciklusa.

 

U tom smislu, ključno pitanje za investitore nije da li srebro ima budućnost, već da li trenutna cena već sada odražava previše optimizma. Ako se stvar posmatra kroz prizmu istorijskog odnosa sa zlatom, odgovor je prilično jasan - srebro se nalazi u zoni u kojoj je prostor za dalji relativni rast znatno uži nego na početku ciklusa. To ne isključuje nastavak volatilnih kretanja, ali sugeriše da rizik i potencijalni prinos više nisu u tako povoljnom odnosu kao ranije.

Iako je srebro nesumnjivo imalo izuzetno snažan početak godine i ostaje važan metal u kontekstu energetske tranzicije i diverzifikacije portfelja, pad odnosa zlata i srebra na najniže nivoe u skoro dve decenije ukazuje na to da su pozitivni faktori već u velikoj meri uračunati u cenu.

Za razliku od zlata, čija vrednost počiva na poverenju i strahu, srebro mora stalno da dokazuje da industrijska potražnja može da opravda investicioni entuzijazam. Upravo u tom grmu leži zec (razlog za oprez).