Ako biste budućnost energije procenili na osnovu toga kako je prikazana na slikama – redovi solarnih panela, polja sa vetroturbinama, veliki blokovi baterija – oprašta vam se što ste zaboravili na sve kablove.
Ipak, to bi bio veliki propust, jer kablovi su okosnica električne mreže. U mnogim slučajevima, izgradnja mreže koja može da preuzme sve te obnovljive izvore energije može biti skuplja od troškova samih solarnih i vetroelektrana.
Uzmite u obzir UK. Vezana klimatskim zakonom koji zahteva postizanje neto nulte emisije do 2050. godine, zemlja je na putu da izgradi čak 50 GV energije vetra na moru do 2030. To bi više nego utrostručilo trenutni kapacitet po ceni od oko 120 milijardi funti (139 milijardi dolara).
U julu je mreža ove zemlje objavila plan da potroši 54 milijarde funti kako bi se osiguralo da se svi kapaciteti vetra na moru zaista mogu iskoristiti. Polovina novca bi otišla na izgradnju infrastrukture za povezivanje turbina koje se nalaze stotinama milja na moru, a ostatkom bi se osiguralo da nova struja stigne do ljudi kojima je potrebna. Drugim rečima: kablovi.
"Niko zapravo ne govori o mreži. Većini ljudi je to pomalo dosadno. Oni to ne razumeju", kaže Keith Anderson, glavni izvršni direktor Scottish Power, odeljenja giganta obnovljive energije Iberdrola SA. "Želite neto nulu? Potrebna vam je mreža. Hoćete vetar na moru? Potrebna vam je mreža. Želite električne automobile? Potrebna vam je mreža."
Velika Britanija nije sama. Kineska State Grid Corp. ima za cilj da potroši 350 milijardi dolara do 2025. godine na nadogradnju kako bi se povećao prenos energije iz obnovljivih izvora. SAD će morati da potroše 200 milijardi dolara na kablove da bi ispunile klimatske ciljeve do 2030. godine, dok troše oko 360 milijardi dolara na proizvodnju čiste energije. Sve u svemu, Međunarodna agencija za energetiku kaže da bi globalna ulaganja u električne mreže trebalo da dostignu 820 milijardi dolara godišnje do 2030. godine, u odnosu na oko 260 milijardi dolara u 2020, da bi se krenulo na pravi put ograničavanja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa.
Ovi planovi potrošnje predstavljaju pomak u strategiji tranzicije energije do oslanjanja pretežno na obnovljive izvore energije. Uglavnom, nove solarne farme i vetroparkovi su upravo dodati postojećoj mreži, ali povećanje ovih tehnologija do nivoa potrebnog za sprečavanje najgorih uticaja klimatskih promena zahtevaće mrežu izgrađenu da poboljša korišćenje obnovljive energije. I dok je istina da su solarna energija i energija vetra na mestu proizvodnje već znatno jeftiniji od fosilnih goriva, projekcije o njihovoj sve većoj dostupnosti često ne obuhvataju predviđene troškove mrežne infrastrukture.
"Izgradnja mreže je ključni alat za olakšavanje dekarbonizacije", rekao je Will Gorman, istraživač u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Berkli. "Prenos će biti ključni deo slagalice kada se govori o visokom prodoru obnovljivih izvora energije u mrežu".
Da biste videli tu dinamiku na delu, možete pogledati Teksas, koji je razvio ono što je poznato kao "konkurentne zone obnovljive energije" kako bi izgradio prenos koji bi povezao neke od najboljih izvora vetra sa populacijskim centrima kojima je to bilo potrebno. Kao rezultat toga, Teksas je postao jedan od najvećih svetskih izvora energije vetra. Da je država, imala bi petu najveću flotu vetroelektrana na svetu.
U isto vreme, Teksas je primer ograničenja mreže. Država nema veze sa energetskim mrežama u drugim državama, što znači da ne može da izvozi električnu energiju kada proizvodnja premašuje potražnju, niti da uvozi sa drugih mesta koja imaju različite izvore vetra i sunca.
Taj nedostatak takođe naglašava jednu od najvećih prepreka širenju mreže: prioritete lokalnih političara i zajednica. Lideri u Teksasu ne žele da se pridruže drugim mrežama zbog federalnog nadzora koji bi došao kao nuspojava.
Velika Britanija se suočava sa drugačijom vrstom problema. Stanovništvo na obali je zadovoljno turbinama na vetar daleko na moru, ali ne žele kablovsku infrastrukturu potrebnu za dovođenje struje do obale blizu njih. To znači da treba dužom rutom da spustimo kablove tamo gde nema ljudi.
Jedan od najsigurnijih načina da se smanje emisije, potrošnje energije i računi za energiju je da elektrifikujemo što je moguće veći deo naše privrede dok čistimo mrežu. Sve to, međutim, umnogome zavisi od toga da više ne ignorišemo samu mrežu.
.webp){kind=icon}
