Najređi i najvredniji plemeniti metal na svetu još je velika nepoznanica u Srbiji

Najvredniji i najređi plemeniti metal, za koji možda nikada niste ni čuli, polako pronalazi kupce širom sveta i u Srbiji, a jednog dana bi možda mogao i da bude deo deviznih rezervi. Svetlucavi metal je čist i postojan, a njegova cena godinama raste.

"Skuplji je od zlata 20 puta, ali je njegova prosečena stopa rasta cene tri puta veća od zlata u poslednjih 10 godina", kaže Ljuba Jakić, direktor Insignitus Gold i Osmium instituta Srbija. Podaci pokazuju da je cena tog metala skočila 45 odsto za poslednjih pet godina, a Jakić ocenjuje da bi osmijum mogao da dobije na vrednosti dok zlata ponestaje.

"Trenutnim tempom eksploatacije zlata procenjeno je da zlata ima u Zemljinoj kori za još 17 godina. Nakon toga, procenjuje se da će biti neophodno eksploatisati zlato iz ruda koje se nalaze dublje u Zemljinoj kori, koje imaju manju izdašnost zlata. Moguće je da će osmijum tada stupiti na tron još masovnije kupoprodaje", objašnjava Jakić i dodaje da u Srbiji ima svega nekoliko kupaca osmijuma.

Inače, najprodavaniji oblici investicionog osmijuma su diskovi i pločice, a u izradi nakita često se koristi osmijum u oblicima dijamanta i zvezde.

Po količini, osmijum je najređi od svih plemenitih metala u Zemljinoj kori, jer ga ima 1.500 puta manje od zlata i 2.500 puta manje od srebra, navodi Osmium institut Srbija. Takođe, svaki komad osmijuma je jedinstven, dodaju. Njegova površinska struktura ima 10.000 puta tačniji zapis od otiska prsta. Ne samo da osmijum nije moguće falsifikovati uobičajenim postupcima kojim se falsifikuju drugi plemeniti metali, navodi se na veb-sajtu instituta, već svaki komad osmijuma na tržištu ima sertifikat i jedinstvenu šifru. Sertifikat izdaje isključivo nemački Osmium-Institute, te ga nije moguće falsifikovati jer je zabeležen u mrežnoj bazi podataka.

Ingo Wolf, direktor nemačkog ​Osmium-Institutea, jedinog instituta na svetu koji distribuira osmijum, pregovara sa vladom Nemačke i Švajcarske o ulozi osmijuma u deviznim rezervama, kaže Jakić. "Optimista je da će njegova inicijativa biti prihvaćana", dodaje. Najavljeno je da će Wolf održati predavanje na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu.

Kristalizovani osmijum je prisutan na tržištu od 2014. godine, a u Srbiju je stigao pre tri godine. Prošle godine je na Kopaonik biznis forumu zamenica direktora nemačkog Osmium-Institutea Scarlett Clauss rekla da osmijuma na planeti Zemlji ima svega 17 kubnih metara, odnosno toliko da sav može da stane pod pet ili šest stolica. Stručnjaci koji se bave osmijumom predviđaju da će osmijum nestati iz eksploatacije za manje od deset godina, pa će ovaj, popularno nazvan "osmijumski veliki prasak", uticati na eksponencijalni rast cena ovog plemenitog metala. 

"Morate iskopati 10.000 tona rude platine samo da biste pronašli kocku šećera osmijuma", rekao je Wolf jednom prilikom za Bloomberg Businessweek. "Ovo je ono što nazivamo retkim."

Wolfova velika opklada je da element, koji se ekstrahuje u vrlo malim količinama kada se iskopavaju nikl i platina, ima komercijalni potencijal čak i veći od dijamanata. Kristali osmijuma, koji se, za razliku od dijamanata, mogu formirati samo u laboratorijskim uslovima, imaju veću otpornost na habanje i navodno prelamaju svetlost na većim udaljenostima od dijamanta, piše Austin Carr za Businessweek.

Osmijum je takođe potencijalno hemijsko oružje: u svom oksidovanom stanju, element, otkriven 1804. i nazvan po grčkoj reči za miris, izuzetno je toksičan. Može da izazove oštećenje pluća i ozbiljno oštećenje oka. Wolf je jednom rizikovao da pomiriše toksični osmijum tetroksid, koji je, kako kaže, mirisao na "beli i crni luk, kao doner kebab".