Uredba Vlade koja se odnosila na cenu nafte, gasa i struje držala je neko vreme, kao i u drugim zemljama, cene energenata na prihvatljivom nivou, ali je jasno da će cene morati da se koriguju na gore. Prvo je podignuta cena gasa i od prvog jula ona je viša za 12 odsto za kupce na slobodnom tržištu. Kupci na slobodnom tržištu predstavljaju sve one kupce čija je potrošnja veća od 100.000 kubnih metara. Tu se uglavnom ubrajaju preduzeća.
"Cena gasa u Evropi je trenutno premašila 1.700 dolara. Jedno vuče drugo. Povećanje cene energenata, neminovno vuče i povećanje cena finalnih proizvoda, a samim tim utiče i na standard krajnjeg korisnika, potrošača, tj. svih nas", kaže Srđan Drobnjaković, direktor u Uniji poslodavaca Srbije. Kako navode iz Unije, predlog je da se ide sa postepenim, malim povećanjem cene u dužem vremenskom roku da bi se svi privredni subjekti u zemlji postepeno prilagođavali i ostali konkurentni na tržištu.
Prema rečima Velimira Gavrilovića, energetskog stručnjaka, EPS je postao kočničar energetskog razvoja Srbije. Kao primer, on navodi da EPS ne može da primi u sistem nove obnovljive izvore energije iako su po zakonu u obavezi to da učine.
"Recimo ako hoćete da investirate u neku veliku solarnu elektranu ili vetro generator, treba da je primi EPS, odnosno to znači da EPS na sebe preuzima troškove balansiranja te proizvodnje. Pošto su troškovi obnovljive energije nepredvidljivi, naročito vetar, ukoliko izostane proizvodnja sa neke vetrenjače, EPS ima obavezu da nadoknadi taj nedostatak energije. EPS u stanju u kojem je danas nije sposoban to da uradi, odnosno ako se to desi, EPS će verovatno bankrotirati. Zato se i usporilo sa odobravanjem za priključenja za velike solarne elektrane i velike vetro parkove, a zahtevi su na nivou od 15 gigavata trenutno, prema operatorima sistema", kaže Gavrilović, opisujući stanje u najvećem energetskom sistemu u zemlji.
Ko će biti pogođen
Privrednici kažu da i pored liberalizacije i slobodnog izbora snabdevača, većina ce ostati kod EPS-a, "jer je tako navikla".
"Povećanje cene finalnog proizvoda iz ovog razloga, drastično će se odraziti na konkurentnost proizvoda, prevashodno onih koji izvoze. EPS bi trebao svoje kupce da zaštiti od promenljivosti i fluktuacija cene struje na berzi. Na osnovu svojih stvarnih troškova, EPS bi trebao da pravi takve ugovore kojima bi se usklađivala cena sa komitentima, posebno onim velikim", kaže Drobnjaković za Bloomberg Adriju.
Pored malih preduzeća, biće pogođeni i veliki sistemi i grane u kojima je u učešću u formiranju cene najveći trošak električna energija.
"Takva je, primera radi, hemijska industrija, gde je učešće struje veće od 60 odsto. IT sektor, trgovinski centri, kao i mnogi drugi će biti pogođeni ovim povećanjem cene. Doći će do domino efekta, gde će i ostali inputi, poput plina i drugih sirovina poskupeti", kaže Drobnjaković.
Preporuke i zaključak Vlade
Privrednici su donekle zadovoljni i kažu da je zaključak Vlade Srbije zapravo prihvatanje inicijative za postepeno poskupljenje električne energije, koju je Unija poslodavaca uputila u ime privrede, a preko Socijalno-ekonomskog saveta Srbije.
"U zaključku koji je donela Vlada Srbije preporučeno je Elektroprivredi Srbije da preduzećima koijma ističe ugovor o snabdevanju, ponudi električnu energiju po jedinstvenoj nepromenjenoj ceni od 75 evra za megavatčas (bez PDV-a) za period do 31. jula 2022. Takođe je preporučeno da kupcima električne energije koji po ugovoru imaju višu cenu od navedene, EPS ponudi izmenu ugovora u pogledu cene i perioda važenja, počev od 1. januara 2022", navode iz Unije poslodavaca.
Unija poslodavaca očekuje da i u budućnosti bude uključena u razgovore o ceni energenata za preduzeća.