Želja za ekstraprofitom i lobiji sprečavaju pad cena

Iako volatilne, cene poljoprivrednih proizvoda su se uglavnom vratile na nivoe pre rata u Ukrajini. Međutim, da li će tu i ostati, uzimajući u obzir da su i dalje iznad višegodišnjih proseka?

"Mi očekujemo dalje ublažavanje cena poljoprivrednih proizvoda u globalu. Treba biti ovde i oprezan zbog ovih klimatskih promena. Svaka nagla neočekivana promena vremena može delovati u radikalno suprotnom smeru", kazao je u emisiji Zoom In analitičar Bloomberg Adrije Ivan Odrčić.

Što se tiče trenutne situacije, navodi da je ona zasad izuzetno povoljna, ali da ostaje da se vidi kako će se kretati do kraja godine.

"Zanimljivo je napomenuti da su cene brašna, odnosno hleba i pekarskih proizvoda bitno porasle i ostale na vrlo visokim nivoima ove godine širom Evrope, i to uprkos činjenici da su ulazni troškovi za proizvodnju pali. Postoji jedan veliki otpor unutar evropskog lobija, što proizvođača, što distributera, da se ne dozvoli olakšan uvoz ruskog i ukrajinskog žita kako bi se smanjile cene. Razlog tome je želja za ekstraprofitom koja je primetna od prošle godine, odnosno od početka sukoba, kada su određeni akteri u tom lancu odlučili da povećaju cene zbog nedostatka samih žitarica iz Rusije i Ukrajine. Sada se vrlo teško odlučuju da snize te cene na one nivoe na kojima su bile ranije. Međutim, do kraja ove godine čak ni takve pojedine radnje, odnosno lobiranja ne bi trebalo da spreče trend smanjivanja cena", kaže Odrčić.

Nakon početka rata u Ukrajini, cene žitarica i kukuruza porasle su zbog straha da bi konflikt mogao da poremeti isporuke iz dva najveća svetska izvođača – Ukrajine i Rusije. Pre sukoba, Ukrajina je bila četvrta zemlja sveta po izvozu žitarica u iza Sjedinjenih Americkih  Država, Argentine i Rusije.

Ukrajina je uglavnom izvozila poljoprivredne proizvode preko luka na Crnom moru do prošle godine, kada ih je blokirala Rusija. Tri luke u regionu Odesa bile su ponovo otvorene u okviru letos postignutog dogovora kojem su posredovale Ujedinjene nacije s ciljem da se napravi sigurni koridor, pre svega, za izvoz na Bliski istok i u Afriku. Taj ugovor produžen je na još dva meseca. Deo ukrajinskih pošiljki preusmeren je u međuvremenu kroz Poljsku i Rumuniju, a neke su tu i završile putovanje zbog čega su se domaći poljoprivrednici bunili. Brisel je regovao i zabranio uvoz žitarica iz Ukrajine u EU do petog juna. Takođe, izdvojeno je 100 miliona evra pomoći državama susedima sa Ukrajnom – Poljskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Slovačkoj.

"Sad ulazimo u najvolatilniji period u godini - jun, jul, avgust. Primarni faktori koji utiču na cene jesu vreme i geopolitička dešavanja, i to su ta dva dominantna faktora koji će opredeliti cene", navodi Miroslav Radaković, partner u firmi Tredwin24.

Kaže da su konkretno u Novom Sadu na Produktnoj berzi cene već na niskim nivoima, kao i da eventualno mogu još da padnu 10 procenata. Problem je, kako kaže, to što se jako mali broj farmera u Srbiji bavi hedžovanjem. 

Kakvo je trenutno stanje na tržištu?

Krenimo od kukurza, čija je trenutna cena berzi 604 centa po bušelu, a pre godinu dana bila je i 753 centa. Ni pšenica nije imala manje oscilacije. Sada je 616 centi, ali je prelazila i hiljadu.

Pomenimo još i soju, koja je 1.337 centi, a u godini za nama je dostizala i hiljadu i po.  

Ne zaboravimo da na cenu poljoprivrednih proizvoda utiče i mineralno đubrivo, koje je takođe imalo cenovni bum prošle godine, ali se zatim stabilizovalo. Problem predstavlja to što je većina kupila đubrivo i druge sirovine po višim cenama i potrebni su veliki prinosi da bi se ulaganja povratila.
 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar