text size
Industrija uglja je odustala od obećanja da će postupno ukinuti postojeće elektrane i zaustaviti nova ulaganja, stavljajući planetu na putanju koja bi mogla dovesti do "sloma klimatskih sistema", prema studiji koju je vodila neprofitna organizacija Urgewald.
Kako upozorenja klimatskih naučnika postaju sve strašnija, podaci koji otkrivaju akcije kompanija vezane za ugalj ostaju depresivno dosledni, rekla je Heffa Schuecking, direktorka Urgewalda. Skoro polovina industrije uglja se širi, a Kina prednjači, prema analizi objavljenoj u četvrtak.
Neprofitne organizacije nisu jedine koje upozoravaju na razorne posledice kontinuirane ekspanzije najprljavijeg fosilnog goriva. Michele Della Vigna iz Goldman Sachs Group Inc, koja vodi istraživanje prirodnih resursa banke za EMEA, nazvala je porast finansiranja uglja "masovnim nazadovanjem" za klimu i upozorava da bi se oslanjanje Evrope na ugalj, pa čak i na dizel, moglo prolongirati ove zime.
Naučnici su, u međuvremenu, izdvojili ugalj, ističući da nema nade da će se povećanje temperature ograničiti na kritični prag od 1,5 stepeni Celzijusa ako svet nastavi da finansira nove projekte. Međuvladin panel UN-a za klimatske promene kaže da se svet možda suočava sa povećanjem temperature više od dva puta iznad praga od 1,5 stepeni Celzijusa, jer emisije i dalje rastu. To bi ostavilo velike delove planete nenaseljenim.
"Ogromna većina kompanija sa takozvane Globalne izlazne liste za ugalj (GCEL) još uvek nema nameru da se povuče iz uglja, što nas vodi ka slomu klimatskih sistema", rekla je Schueking. "Prava tranzicija zahteva jasne i bliske datume napuštanja uglja."
GCEL, koji je istraživanje više od 1.000 kompanija za ugalj, pokazuje da 46 odsto još uvek razvija nova sredstva za ugalj. Samo 56 kompanija - što je ekvivalentno 5,3 odsto ukupnog broja - objavilo je datume napuštanja uglja. Ali čak i ti rokovi za određivanje su postavljeni na datume koji su "smešno kasni", rekao je Urgewald.
Bloomberg
Mnogo toga se odnosi na energetsku politiku vlada u kojima kompanije posluju, a Kina daleko prednjači. „Ugalj je globalni klimatski problem“, rekao je u četvrtak Nathaniel Bullard, viši saradnik BloombergNEF-a i Bloomberg Greena. "Njegova ekspanzija je takođe koncentrisana na vrlo malo mesta".
Takođe je i više novca iz finansijske industrije koji se sliva u ugalj, a ponovo prednjače kineske banke. Reclaim Finance procenjuje da 190 banaka i menadžera novca još uvek nema jasnu politiku za ugalj. Još 272 imaju ili slabu ili neadekvatnu politiku, a samo 28 ima efikasne izlazne strategije.
U prvih devet meseci 2022. godine, banke su dale 26 milijardi dolara zajmova i obveznica industriji uglja, što je 36 odsto više u odnosu na isti period 2021, prema podacima koje je prikupio Bloomberg. China Securities i China Everbright Bank navedene su kao dva najveća osiguravača obveznica za ugalj.
Ugalj oživljava ove godine pošto je ruska invazija na Ukrajinu pogurala sva tržišta fosilnih goriva. Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da će potrošnja najprljavijeg goriva ove godine porasti za 0,7 odsto, a zatim dostići najviši nivo u istoriji 2023.
Pre nešto manje od godinu dana, vlade su napustile samit COP26 o klimi u Škotskoj, obećavši da će smanjiti upotrebu uglja. Oni se ponovo sastaju sledećeg meseca na klimatskom samitu COP27 u Egiptu, a energetska kriza, rat i izgledi za recesiju bacaju ogromnu senku na razgovore.
Ipak, istraživački centar za klimu E3G kaže da još nije kasno da kompanije iz industrije ispune svoje obaveze da smanje upotrebu uglja. "Videli smo porast broja elektrana na ugalj na mreži", rekao je Leo Roberts, menadžer istraživanja za E3G tima za ugalj. Ali to ne podriva obećanja data na COP26 prošle godine, rekao je on.
Međutim, prema Shuecking, jasno je da većina industrije uglja ne ide u tranziciju.
To je "ili razvoj novih projekata uglja ili odugovlačenje postojećeg korišćenja uglja", rekla je ona. "Odlaganje je postalo novi oblik klimatskog poricanja."
.webp){kind=icon}
