Pregled berzi: CO2 na beogradskom tržištu i posledice rata u Iranu

Protekle nedelje, dešavanja na finansijskim tržištima obeležio je sukob u Iranu, koji nastavlja da se zaoštrava.

Beogradska berza je u nedelji za nama ostvarila skroman rast, pri čemu je indeks BELEX15 porastao za 0,27 odsto, a BELEXline za 0,37 odsto. Broj transakcija pao je na 190, u poređenju sa 231, koliko je zabeleženo nedelju pre, dok je promet pao na 1,53 miliona evra, u odnosu na 2,2 miliona evra iz prethodne sedmice.

Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović je na Kopaonik biznis forumu najavio da bi Srbija do leta mogla da dobije posebnu platformu za trgovinu karbonskim emisijama, što je nov proizvod koji se razvija u saradnji sa Beogradskom berzom i Komisijom za hartije od vrednosti. "Pored toga, radimo na razvoju posebne platforme za emisiju digitalne imovine."

Dinamično u Sloveniji

U međuvremenu, na slovenačkom tržištu pažnju je privukao početak trgovanja akcijama Vzajemne i uvođenje individualnih investicionih računa, kojima vlada želi da oživi tamošnje tržište kapitala. Vzajemna, nekadašnja osiguravajuća kompanija za dopunsko zdravstveno osiguranje, na Ljubljanskoj berzi imala je veoma buran početak trgovanja. Cena akcije prvog dana trgovanja, u sredu 4. marta, izuzetno je skočila: sa jednog evra na početku trgovanja porasla je na astronomskih 20 evra, da bi potom pala na i dalje visokih osam evra po akciji, što je osmostruka vrednost početne cene. Do završetka nedelje cena akcije Vzajemne spustila se na 2,31 evro, koliko je iznosila na kraju petka.

Indeks akcija vodećih slovenačkih kompanija SBITOP pao je za 5,27 odsto, a sve akcije osim Telekoma Slovenije zabeležile su pad; Telekom je porastao za 3,7 odsto. Najveći pad zabeležen je u utorak, dok su se akcije do kraja nedelje donekle oporavile. U petak je na međunarodnom segmentu Bečke berze prvi put počelo trgovanje trima slovenačkim akcijama: Krkom, NLB i Petrolom. To su prve akcije iz prve kotacije Ljubljanske berze koje će biti dostupne na berzi u Beču.

Slovenačko berzansko tržište obeležio je i početak ponude individualnih investicionih računa (INR), za koje država i finansijski pružaoci imaju velike planove.

U četvrtak je tamošnja Agencija za tržište hartija od vrednosti uspostavila registar pružalaca INR-ova, koji je javno dostupan na njihovoj internet stranici.

Zasad se u registru nalazi šest pružalaca, koji se razlikuju po ponuđenim uslugama. Kod BKS Bank, Ilirike, NLB i OTP banke moguće je i lično ulaganje, dok Generali Investments i JonatanMars Invest nude upravljanje finansijskim instrumentima.

Akcije u minusu, nafta i VIX u porastu

Sukob na Bliskom istoku, rast cena nafte i mesečno američko izveštavanje o zapošljavanju koje nije ispunilo očekivanja pritisnuli su akcijska tržišta, pa su američki indeksi pali već drugu nedelju zaredom.

U SAD je industrijski indeks Dow Jones pao za 2,9 odsto, S&P 500 izgubio je dva odsto, a Nasdaq je završio nedelju za 1,2 odsto niže.

Istovremeno, zaoštravanje vojnog sukoba na Bliskom istoku podiglo je cene nafte na najviše nivoe od septembra 2023.

Pošto su pošiljke nafte kroz Ormuski moreuz u Persijskom zalivu znatno smanjene, američkom sirovom naftom u petak popodne trgovalo se za oko 91 dolar za barel, nakon što je nedelju dana pre toga cena bila 67 dolara.

Negativno je odjeknulo i izveštavanje o tržištu rada u SAD u petak, koje je pokazalo da se broj radnih mesta u februaru smanjio za 92.000, dok su ekonomisti očekivali oko 50.000 novih radnih mesta.

Očekivano, porastao je indeks volatilnosti VIX. U petak po podne Cboe Volatility Index zaključio je na 29,5, što je za 48 odsto više nego na kraju prethodne nedelje.

Zlato, na početku rata u Iranu, nije odigralo ulogu sigurne luke: cena je pala i na kraju nedelje dostigla je nivo od 5.171 dolar za uncu od 31,1 grama, što je za oko dva odsto niže nego prethodne nedelje. U utorak je cena pala na skoro 5.000 dolara za uncu, da bi se krajem nedelje blago oporavila.

Bolje od zlata u turbulentnoj nedelji pokazao se bitcoin, koji je zabeležio rast od oko tri odsto.