Povratak osnovama: kako ulagati u nesigurnim vremenima

Ulaganje se ovih dana čini težim nego ikad pre. Toliko se toga promenilo i toliko je neizvesnosti, od finansijskih (šta se događa s tehnološkim akcijama?) do egzistencijalnih (kako će izgledati novi svetski ekonomski poredak?). Da stvar bude gora, nema sigurnog utočišta – ni u zlatu ni u kriptovalutama, pa čak ni u američkim državnim obveznicama.

Postoji način za snalaženje u ovom okruženju: naučite osnove finansija. Prisetite se onoga što ste naučili na satu finansijske pismenosti u srednjoj školi, na onom jednom kolegijumu iz studentskih dana, ili jednostavno čitajući klasike o investiranju. Predstavljamo vam nekoliko saveta koji sadrže sve što treba da znate kako biste se snašli u ovom tržišnom okruženju.

Tržišta su, na kraju krajeva, efikasna. To ne znači da su cene uvek "tačne", već samo da uopšteno odražavaju dostupne informacije. Kada investitori saznaju da bi proizvode softverskih kompanija mogla zameniti veštačka inteligencija, njihove cene padaju, kao što se dogodilo prošle nedelje. Verovatno će ponovo porasti, a zatim ponovo pasti, kako tržište bude spoznavalo šta će tačno AI značiti za privredu i ko će biti pobednici, a ko gubitnici. Biće to neuredan proces, ali biće i puno potencijala za rast. Prema hipotezi efikasnog tržišta, to je zato što nema viška prinosa bez većeg rizika, a pogađanje pravog trenutka na tržištu gotovo je nemoguće (barem u kontinuitetu). Ako ste na tržištima na duge staze, pripremite se za trnovit put. Verovatno će vam se na kraju isplatiti.

Postoji i šira korist toga: efikasna tržišta su transparentna i predstavljaju najbolji način za alokaciju kapitala. Privatna tržišta nisu delotvorna jer se cene ne ažuriraju kako pristižu nove informacije. To može rezultovati nekim neprijatnim iznenađenjima za investitore kada javna tržišta donesu svoj konačni sud.

Diverzifikujte svoj portfelj koliko god je to moguće. Poslednjih četvrt veka gotovo da niste mogli pogrešiti s velikim američkim tehnološkim deonicama. Da ste 2005. godine uložili 1.000 dolara u četiri deonice – Apple, Alphabet, Nvidia i Amazon – danas biste imali 31.800 dolara. Da ste umesto toga sve uložili u S&P 500, imali biste samo 5.800 dolara. Rast tzv. veličanstvene sedmorke bio je toliko spektakularan da danas dominiraju indeksom S&P, a njihov je učinak ostavio utisak da je diverzifikacija za naivce.

Naravno, najlakše je biti general posle bitke. AOL je takođe nekad izgledao kao pobednik. OpenAI bi mogao biti ovogodišnja Mozilla. Koncentracija u indeksima nije toliko neobična, ona dolazi i odlazi. Važna je široka izloženost.

Jedna od lekcija finansijske ekonomije jeste da je veća diverzifikacija bolja, a to uključuje i ulaganje u inostranstvu. Poslednjih nekoliko decenija taj biste odabir skupo platili jer je američko tržište nadmašilo sva ostala. Ali nijedna tendencija nije trajna, čak ni ona koja traje 20 godina.

Naprotiv, prošle godine su svetska tržišta nadmašila američko tržište akcija. To se može ponoviti i ove godine, a i ne mora, ali sigurno je da će se ponoviti pre ili kasnije. Ne postoji jednostavan način da se sazna šta budućnost nosi za bilo koju zemlju, zbog čega se dobro diverzifikovani međunarodni portfelj neće isplatiti svake godine, ali ipak predstavlja pravu ravnotežu rizika i nagrade.

Ništa nije zaista bez rizika, ali neke su stvari manje rizične od drugih. Glavna "bezrizična" imovina, uslovno rečeno, verovatno su američke državne obveznice. Odlika bezrizične imovine je da se njena cena ne menja previše kada se berza menja. Dodavanje takvih hartija od vrednosti u vaš portfelj nudi najbolju moguću zaštitu. U većini slučajeva to podrazumeva kratkoročne američke hartije od vrednosti. S druge strane, ako imate dugoročne obaveze, u tom slučaju manje rizika nose dugoročne obveznice zaštićene od inflacije.

Takva imovina nije savršena, ali s gledišta rizika je najbolje što se nudi. Zlato nije sigurna imovina, ono nema trajanje, a cena mu je izuzetno volatilna i teško ju je predvideti. Ono ne nudi doslednu korelaciju s tržištima. Kriptovalute pak, kao što smo videli prošle nedelje, definitivno nisu sigurna imovina. Možda se percipiraju kao zaštita od rizika prema dolaru, ali nikada nisu ispunile osnovne kriterijume valute; njihov poslednji pad cene poklopio se s deprecijacijom dolara. Kriptovalute su takođe vrlo volatilne i koreliraju s tržištima. Ništa od navedenog nije iznenađenje budući da je meteorski uspon kriptovaluta prekršio svako pravilo osnovnih finansija.

 

Prinosi od obveznica teže proseku. Istina je da su prinosi od državnih obveznica s vremenom blago pali kako je svet postajao sigurniji, a neizvršenje obaveza ređe. Međutim, obveznice nisu poput deonica: prinosi mogu pasti samo do određene granice (ljudi neće puno plaćati za pozajmljivanje novca) i imaju tendenciju osciliranja oko dugoročnog proseka koji odražava povrat na kapital, inflacijski rizik i koliko cenimo budućnost. Gotovo nulte kamatne stope iz 2010-ih nisu mogle večno potrajati. Cene obveznica mogle bi biti nestabilnije u budućnosti, posebno ako svet postane rizičniji. Ipak, doba besplatnog novca verovatno je gotovo.

Ako ste učili osnove finansija, verovatno ste očekivali da ćete naučiti kako postati sledeći Warren Buffett. Ipak, prava lekcija u finansijama je poniznost. Ništa nije predvidljivo, uslovi se menjaju svaki dan, najbolje što možete učiniti je odlučiti koliko rizika možete podneti, a zatim diverzifikovati, zaštititi se ili osigurati se. Ako globalna privreda nastavi da raste, kao što to čini već nekoliko vekova, sve bi trebalo da bude u redu. Čak i uz veštačku inteligenciju.