Bitka oko Ljubljanske berze - hoće li Slovenci prisiliti Zagreb da se povuče

Veliki plan Marka Primorca da od Zagrebačke berze (ZSE) napravi ozbiljno finansijsko središte zapeo je, čini se, već na jednoj od prvih prepreka. Naime, slovenačka vlast bi mogla da stopira preuzimanje Ljubljanske berze zbog, kako kažu, zaštite državnih interesa i tako već u startu sreže planiranu ekspanziju ZSE-a pod ingerencijom novog vlasnika.

Da podsetimo, taj novi vlasnik je Finansijska agencija (Fina), koja zapravo deluje kao produžena ruka države, a Bloomberg Adria je već ekstenzivno pretresla njen upravljački potencijal i zaključila - novca imaju, ali menadžerskog znanja baš i ne.

Najava da država, odnosno Fina preuzima ZSE došla je kao poprilično iznenađenje, a kako je ZSE 100-procentni vlasnik Ljubljanske, te 30-procentni vlasnik Makedonske berze, morali su dobiti odobrenje tamošnjih regulatora za preuzimanje.

Kod Makedonaca je to prošlo poprilično glatko, a Borce Davitkovski, bivši profesor na Pravnom fakultetu u Skoplju i bivši savetnik makedonske Komisije za hartije od vrednosti, kaže da se najverovatnije radilo o političkom razvoju događaja. Kako ZSE ima samo 30 odsto udela u Makedonskoj berzi, tamošnja vlada verovatno nije smatrala da je to problem, a istovremeno Severna Makedonija nema nikakvih otvorenih pitanja u odnosima s Hrvatskom.

"Pretpostavljam da se je Komisija vodila logikom da transakcija nije problematična, a plus želimo dobre odnose sa Zagrebom. Čak mislim da su bile konsultacije na višem nivou i da je odobrenje prošlo", kaže Davitkovski.

S druge strane, Slovenci pružaju sve veći otpor. Krajem oktobra je Odbor za finansije slovenačkog parlamenta pokrenuo raspravu o tome "hoće li s preuzimanjem (...) Ljubljanske berze od strane hrvatskih državnih organa biti ugroženi nacionalni interesi Republike Slovenije?"

Veće slovenačke Agencije za tržište hartija od vrednosti (ATVP) trebalo je u četvrtak da donese odluku, ali je to odloženo nakon što se slovenačka vlada, sat vremena pre sastanka ATVP-a, na zatvorenoj sednici usprotivila hrvatskom državnom preuzimanju Ljubljanske berze, te usvojila nekoliko rezolucija za njenu zaštitu.

Depositphotos

ATVP je potom odložio odluku za sledeću nedelju, a prema dobro upućenom izvoru sa ZSE-a, ti potezi nisu iznenađujući jer nije uobičajeno da jedna država upravlja berzom u drugoj zemlji.

Štaviše, sagovornik ne isključuje mogućnost da će Ljubljana na kraju prisiliti Zagreb na povlačenje.

Slovenci sada žele da proglase Ljubljansku berzu ključnom infrastrukturom kako bi sprečili Finu da je preuzme, a uz to još i otvoreno prozivaju potencijalnog novog vlasnika. Naime, zaključak slovenačke vlade je da je Fina neugledna institucija, s tim da joj dodatno zameraju što je usporavala naplatu dugova hrvatskih kompanija prema Ljubljanskoj banci. Takođe su naglasili da i u zakonu o Fini piše da hrvatska agencija obavlja poslove za potrebe hrvatske države, piše Forbes Slovenija.

Kratak pogled na širi region otkriva da je vlasništvo države nad berzama pravilo, a ne izuzetak: u Mađarskoj većinski paket drži centralna banka, u Slovačkoj, Poljskoj i Bugarskoj država, dok u Varšavi ona poseduje 35 odsto udela.

Upitna Primorčeva logika

Postavlja se pitanje - zašto je vlasti u Hrvatskoj bilo logično da ta država preuzme kontrolu nad Ljubljanskom i Makedonskom berzom?

Izvor Bloomberg Adrije smatra da ovime nije u pitanje dovedena inicijativa Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja već godinama zagovara tehničko povezivanje regionalnih tržišta, već je problem nastao u viziji ministra finansija Marka Primorca.

Inicijativa na koju se anonimni izvor poziva je ambiciozni projekat saradnje usmerene na razvoj tržišta kapitala, a memorandum su potpisali u avgustu ministri finansija, odnosno visoki zvaničnici Hrvatske, Slovenije, Poljske, Slovačke, Rumunije, Bugarske, Mađarske i Severne Makedonije.

Deklarisani cilj zajedničke inicijative su reforme koje će omogućiti snažnije, efikasnije i konkurentnije tržište kapitala u svim državama srednje i jugoistočne Evrope, a sedište Zagrebačke berze (ZSE) trebalo bi biti centralna tačka te integracije.

Cilj je, kako je tada istakao Primorac, harmonizovati zakonodavstvo, pravila trgovanja i pristup infrastrukturi, te postupke licenciranja.

"Na neki način želimo učiniti tržišta sve integrisanijima, tako da se defakto pristup jednom od naših tržišta naposletku, kada tržišta budu u potpunosti funkcionalna, smatra pristupom bilo kojem od tih tržišta", kazao je.

Zlu ne trebalo, odmah se i opravdao kako ova inicijativa ne ide suprotno ciljevima Evropske unije (EU), nego je komplementarna s njima.

Međutim, Slovenci tu komplementarnost očigledno ne vide. Njihove priče o Fini kao bauku koji je sprečavao naplatu dugova prema Ljubljanskoj banci deluje poprilično licemerno, ako uzmemo u obzir odnos te banke prema hrvatskim štedišama zbog kojeg joj je Hrvatska narodna banka decenijama zabranjivala ulazak na hrvatsko tržište.

U svakom slučaju, očigledno je da se ovde opet oštre politička koplja s hrvatske i slovenačke strane, a kako će se cela saga završiti tek ćemo videti. Ako je suditi po dosadašnjim bitkama, predstoje godine, ako ne i decenije natezanja bez konkretnih rezultata, ali možda ovaj put mudrost političara prijatno iznenadi.

(Ažurirano izjavom profesora Davitkovskog u trećem pasusu.)