Kineske akcije pale 40 odsto - da li je to prilika ili zamka

Indeks S&P 500 je u ponedeljak ponovo zabeležio rekordnu vrednost, premašivši granicu od 6.300 poena. Rast pre svega pokreću akcije "veličanstvene sedmorke". Sve više je i upozorenja na visoko vrednovane američke akcije i na naduvavanje berzanskog balona. U Aziji je situacija potpuno drugačija. Ne govori se o berzanskom balonu, već o prilikama koje investitori mogu da iskoriste na tržištu za koje neki kažu da se nudi sa popustom.

Indeks MSCI China je trenutno skoro 40 odsto ispod poslednjeg rekorda dostignutog 2021. godine. Taj indeks je ove godine zabeležio prinos od sedam odsto (preračunato u evrima). Da li je Kina zanimljiva prilika za investitore? Kakvi su rizici?

 

 

 

Šta moramo znati o indeksu MSCI China MSCI China je indeks koji prati velika preduzeća sa najlikvidnijim akcijama, kao što su na primer Tencent, Alibaba Group, Xiaomi, Meituan, BYD... Reč je o akcijama koje se kotiraju na berzama u Hongkongu, Šangaju i Šendženu (sa nekim ograničenjima za strane investitore), a on uključuje i američka depozitne potvrde (ADR) koje se kotiraju u SAD (kao što je na primer Alibaba, JD.com). To je jedan od najčešće korišćenih referentnih indeksa za ulaganje na kinesko tržište akcija, posebno preko fondova koji se kotiraju na berzi (ETF), kao što je iShares MSCI China ETF, koji upravlja imovinom od 2,9 milijardi evra i dostupan je i Evropljanima. Ponuda ETF fondova namenjenih ulaganju u Kini prilično je ograničena u poređenju sa američkim tržištem, s obzirom na to da je samo 51 ETF odobren za plasman malim investitorima (što podrazumeva postojanje KIID dokumenta sa svim potrebnim podacima o fondu).

 

BDP raste, potrošnja opada

Dok se svet bori sa usporavanjem rasta i sve oštrijim trgovinskim sporovima, Kina insistira na ambicioznoj transformaciji svoje privrede - od masovne stambene izgradnje ka poziciji globalnog lidera u visokim tehnologijama. Međutim, iako je rast BDP-a u prvom polugodištu 2025. prevazišao očekivanih pet odsto i dostigao 5,4 odsto, ispod površine su i dalje prisutni znaci sistemske ranjivosti.

 

 

"Potrošnja ostaje niska, dok je industrijska proizvodnja nešto ojačala - najverovatnije zbog povećanih nabavki uoči uvođenja carina, kojim su firme nastojale da obezbede potrebne zalihe", kaže Matjaž Dlesk, poznavalac azijskih tržišta u Triglav Skladi.

Takav kratkoročni podsticaj ima svoju cenu: "Kada se akumulirane zalihe istroše, u drugom polugodištu bi moglo doći do smanjenja porudžbina". Teško je predvideti obim smanjenja, objašnjava, s obzirom na to da će roba iz Kine biti skuplja, što će dovesti do slabije potražnje.

Ključno, dakle, ostaje pitanje da li će kineska preduzeća uspeti da nadoknade pad tražnje iz SAD na drugim tržištima. "Izvoz u SAD predstavlja približno tri odsto kineskog BDP-a, tako da carine verovatno neće imati veoma ozbiljne posledice."

Zbog pritisaka SAD, brojni kineski proizvođači su već uspostavili lance snabdevanja preko takozvanih proksi država koje SAD ne sankcioniše, naglašava Matej Krajnik iz društva Generali Investments.

"Među te zemlje spadaju kako zemlje na zapadu, tako i na istoku. Cilj kineskih proizvođača bio je da preko svojih kompanija približe lance snabdevanja krajnjim kupcima. Za evropske kupce to je, na primer, Turska, za potrošače SAD to je pre svega Meksiko i neke druge zemlje Latinske Amerike. Na istoku su to zemlje u blizini Kine, i to Tajland, Vijetnam, Laos, Singapur, Malezija", nabraja Krajnik.

   

Kriza nekretnina i oslabljena potrošnja

Pored trgovinske napetosti sa SAD, Kinu još uvek pogađa nerešena kriza nekretnina. Industrija koja je nekad generisala četvrtinu BDP-a, sada je pod velikim pritiskom. "Cene nekretnina padaju, lična imovina stanovništva se smanjuje, zbog čega posledično troše manje", objašnjava Dlesk.

Potrošnja je time dvostruko pogođena, preko psihološkog efekta manje vrednosti imovine i preko stvarnog snižavanja poslovne aktivnosti, objašnjava Dlesk.

Država ipak nastoji na podsticanju domaće tražnje, ali efekti zasad ostaju ograničeni, posebno u okruženju deflacionih pritisaka i cenovnih ratova među proizvođačima.

"Tržište nekretnina će se dugoročno stabilizovati, što će podstaći potrošnju, a to je vetar u leđa kompanijama koja se bave potrošnim dobrima", ipak je optimističan Dlesk.

Tehnološki sektor kao strateški izbor

Uprkos slaboj potrošnji, Kina se snažno usmerava ka tehnološkoj budućnosti. Program "Made in China 2025" određuje 10 važnih oblasti za tehnološki proboj, objašnjava Dlesk. Kina već sada ima vodeću ulogu u proizvodnji električnih vozila, baterija i solarnih ćelija, čime pokriva veliki deo globalnog tržišta održivih tehnologija. Vodeća je i na polju autonomne vožnje, a u nekim gradovima saobraćaju, na primer, autonomni taksiji, kaže sagovornik BBA.

Pri tome upozorava i na proboj u veštačkoj inteligenciji (DeepSeek) i dodaje da su kineska preduzeća veoma inovativna i u istraživanjima novih lekova, što je generalno manje poznato. "Tako su razvili, na primer, svoj lek za gojaznost, razvijaju i lekove za različite vrste kancerogenih oboljenja."

Investitori ulažu u tehnologiju, izbegavaju izvoznike

"Izbegavamo izvoznike, oni će možda stvarno naći nova tržišta, ali često sa damping cenama, što može podstaći druge zemlje da se brane carinama", objašnjava Dlesk.

"Najveći rizik ulaganja u Kinu ili, bolje rečeno, na tržišta u razvoju, jeste činjenica da tamo kapitalna tržišta funkcionišu unutar režima koji imaju svoje prioritete. Upravo zato rukovodstvo zemlje može doneti odluke koje zanemaruju akcionare zbog primarnog državnog interesa", upozorava Krajnik.

Ipak, menadžer imovine u društvu Generali Investments napominje da postoje sektori u kojima se uočavaju jasne promene i obećavajuće prilike. Primer je, recimo, zdravstveni sektor.

"Kineska farmaceutska preduzeća su poslednjih meseci postala prepoznatljiva i na zapadu. Ako se probiju na globalna tržišta, to može značiti potpuni preporod za industriju", naglašava Krajnik, ali istovremeno upozorava da i na tom polju zapadne zemlje mogu uvesti carinska ograničenja.

Oprezan optimizam sa dugoročnim horizontom

Novi petogodišnji plan možemo očekivati do kraja ove godine, najavljuje Krajnik i dodaje da Kineska komunistička partija garantuje da će i ubuduće podržavati lokalnu privredu (i u znatnijoj meri u slučaju trgovinskog rata). Očekuje se da bi nove mere trebalo da rasterete lokalne banke, podstaknu potrošnju i reše nekretninsku krizu, a time vlasti potvrđuju svoju odlučnost. "Sve u cilju veće nezavisnosti Kine i jačanja zavisnosti zapada od kineskih preduzeća."

Ali skeptici upozoravaju da bez temeljne strukturne reforme potrošnje i jačanja poverenja stanovništva nije moguće očekivati stabilan rast.

Šta to znači za investitore? Selektivnost. Prilike se javljaju pre svega u sektorima budućnosti - visoka tehnologija, farmacija, održiva mobilnost - ali zahtevaju dugoročan vremenski horizont i spremnost na politične rizike. Kina predstavlja priliku koja zahteva oprez, pa investicije na kineskom tržištu u portfelju predstavljaju dodatna opcija - mudro je ograničiti ih na približno 10 odsto.