Pregled berzi - Wall Street ruši rekorde, Powell pod pritiskom, nafta u padu

Zahvaljujući zatišju na Bliskom istoku i odmerenim komentarima Jeroma Powella o potencijalnom smanjenju kamata, bikovi su gurali akcije naviše. Indeks S&P 500 je na rekordnoj vrednosti, ali će sa objavljivanjem poslovnih rezultata u narednih nekoliko nedelja validnost ovog berzanskog uspona uskoro biti stavljen na ozbiljnu probu, piše Bloomberg.

Prema podacima Bloomberg Intelligencea, Wall Street za drugi kvartal očekuje rast profita u visini od 2,8 odsto na godišnjem nivou, što je najmanji rast u dve godine. Posebno zabrinjava ocena Yardeni Research da će samo šest od jedanaest sektora u S&P 500 zabeležiti rast dobiti, što je najniži nivou od prvog kvartala 2023.

Pogledajmo globalne berze u protekloj nedelji: indeks S&P 500 dobio je 3,41 odsto, tehnološki indeks Nasdaq 4,36 odsto, dok je industrijski Dow Jones dobio 3,89 odsto.

U Aziji je kineski indeks CSI 300 porastao za 2,36 odsto, japanski Nikkei za slabih pet odsto, korejski Kospi za 2,13 odsto, doj je hongkonški Hang Seng dobio 4 odsto.

                      

Evropske akcije donele su veći prinos od američkih u prvoj polovini godine, i to sa rekordnom razlikom kada se prinosi preračunaju u dolare. Evro je ojjačao 13 odsto u odnosu na dolar, a zabeleženo je i povećano ulaganje u evropske obveznice. Investicioni fondovi koji ulažu u evropke akcije privukli su 46 milijardi dolara od početka godine, prema Bank of America. Trendove na tržištima kapitala u prvoj polovini godine i ono što nas očekuje Marija Jevtić u emisiji Connect analizirala je sa analitičarem u Ipopema Securities - Vladanom Pavlovićem. Evropske akcije zabeležile su rekordne rezultate u prvih 6 meseci. A analitičari UBSa očekuju da će kapital vredan 1,2 biliona evra preći iz američkih i evropske akcije u narednih 5 godina. Pavnović ističe da postoje dva ključna razloga za takve odluke.  "Trend da investitori odlučuju da svoj kapital premeste u Evropu javlja se početkom ove godine, pretežno zato što je Trump svojim odlukama, izvajama o i opše političku nesigurost u odnosu na dolar. Postoji još jedan bitan faktor - sve evropske kompanije su mahom jeftinije od američkih, jer ako pogledate kompanije u Americi sa dobrim fundamentima, videćete da onaj prvi pokazatelj koji gledamo "price sellings" je već negde na 25-30 minimuma. Ovo nije slučaj sa evropskim kompanijama, one su dosta jeftinije," ističe Pavlović.   Nemačka je povećala državno zaduživanje što daje vetar u leđa ekonomiji evrozone, ističe on.   "Da, taj paket je zaista veliki, preko 500 milijardi i on će otići u različite u razne sektore, ali se najviše potencira odbrana, energetska infrastruktura, transport, zdravstvo što se dalje širi na ostatak ekonomije i smatra se da će to u nemačkoj povećati rast GDP-a sa 1,1 na dva odsto. Projekcije su da bi trebalo da GDP raste 1,1 odsto bez tog paketa, a sa njim i do 2,1 odsto, što je solidan rast za EU koja je godinama na granici 0,5 do jedan odsto, to je i razlog atraktivnosti nemačkih obveznica. Gubi se poverenje u dolar. U EU imamo stabilna očekivanja kada je u pitanju inflacija, u Americi još uvek ne znamo koji je konačni uticaj tarifa. Imamo pad prinosa u Evropi na naučnom tržištu i automatski su te obveznice atraktivnije, dakle one se percipiraju kao manje rizične zbog velikog duga Amerike", kaže Pavlović.  Pavlović podseća da je postojalo je još nekoliko ovakvih talasa kao trenutno jačanje evra 14 odsto u odnosu na dolar, a dalji trend najverovatnije zavisi od odluke FED-a.  "Ako FED smanji stopu pod pritiskom Trumpa koji sada ima plan da smeni prvog čoveka FED-a, javi se opet neki inflatorni pritisak, onda nema sumnje da će dolar dalje da slabi. Danas smo imali. Evro prema podacima nastavlja da raste," dodaje Pavlović.  Pavlović očekuje da velika neizvesnost bude vezana za američku berzu i da mnogo toga zavisi od odluke FED-a.  "Na Američkoj berzi očekujem - indeksi su ponovo na maksimumima, dakle vratili su se na to kakvi su bili početkom februara, postoji niz nerešenih pitanja koja mogu da utiču na sentiment jer ističe ugovor za rok vezan za tarife sa EU, dok sa Kinom postoji dogovor ali su tarife ipak više nego što se očekivalo. Ne znamo kakav je radni status sa Kanadom, što je sad u pekidu i čekamo nove podatke vezane za BDP ", zaključuje  analitičar.

  

Zelena je bila i Evropa: nemački DAX nedelju je završio sa rastom od 3,40 odsto, francuski CAC 40 dobio je 1,88 odsto, britanski FTSE 0,28 odsto, Euro Stoxx 1,94 odsto, Euro Stoxx 600 pak 1,50 odsto.

Na rast akcija uticala je i najava novih trgovinskih sporazuma. Ministar trgovine SAD Howard Lutnick je u petak objavio da su Amerika i Kina postigle dogovor, uz najavu da se Vašington približava dogovorima sa deset ključnih trgovinskih partnera pre 9. jula kada ističe rok za recipročne carinske mere.

U međuvremenu je i Ministarstvo finansija SAD najavilo aranžman sa saveznicima iz grupe G7 koji predviđa izuzeće američkih kompanija od određenih stranih poreza, dok će Amerika u zamenu odustati od implementacije "poreza odmazde" iz Trumpovog poreskog paketa.

Bloomberg

 

'Prekasni' Powell

Predsednik Federalnih rezervi je još jednom objasnio zakonodavcima da centralna banka neće žuriti sa smanjenjem kamata dok se ne stekne jasnija slika o ekonomskim efektima Trumpovih trgovinskih mera. "Kako će carine uticati na ekonomiju zavisiće, između ostalog, i od njihovih finalnih iznosa," izjavio je Powell u utorak u saopštenju za kongres. "Momentalno smo u situaciji da možemo da odložimo bilo kakve korekcije monetarne politike dok ne dobijemo jasniju sliku o ekonomskim tokovima."

Powellovi komentari ispred Odbora za finansijske usluge predstavničkog doma usledili su nakon odluke Feda prošle nedelje da zadrži kamatne stope. Istakao je da kreatori politika ne moraju hitno da reaguju, što se razlikuje od skorijih izjava guvernera Kristofera Valera i Mišel Bouman koji su pokazali spremnost za snižavanje već u julu. Prema rečima Krišne Guhe iz Evercora, "umereni Powell" težište je stavio na septembar, ne na jul.

Odluka centralne banke da kamatne stope ostanu nepromenjene naljutila je Trumpa, koji je dosledno pozivao na smanjenje kamatnih stopa i tvrdio da Fed čuvanjem nepromenljivih kamatnih stopa održava visoke troškove zaduživanja za američku vladu.

Da li je vredno uložiti u evropske akcije koje rastu

Opasnosti koje donose trgovinske i geopolitičke napetosti usporiće rast evropskih akcija, ali ih neće zaustaviti, smatraju stratezi sa Wall Streeta. Indeks Stoxx Europe 600 bi prema prosečnoj proceni 19 stratega koje je anketirao Bloomberg trebalo godinu da završi na približno 557 poena. To predstavlja dodatni rast u visini od 4,5 odsto u odnosu na trenutnu vrednost. Ukupno posmatrano, investitori bi ulaganjem u indeks 600 evropskih akcija mogli da ostvare prinos od 10 odsto u 2025.

Relaksiranija monetarna politika i veća državna potrošnja bi trebalo da daju evropskim akcijama zamah za prevazilaženje rizika koji potiču od carina i rastućih međunarodnih napetosti.

Optimizam će se preliti i u profite kompanija, što će dati zamah berzi.

Bliskoistočna kriza: Zašto je reakcija tržišta bila tako mirna?

Kriza bliskoistočnog konflikta između Izraela i Irana se na početku nedelje (bar za sada) završila krhkim primirjem između strana. Odgovor finansijskih tržišta na eskalaciju situacije sa izuzetkom skoka u ceni nafte možemo čak opisati kao "ravnodušan". "Uticaj zaoštravanja tenzija na Bliskom istoku su tržišta kapitala primila prilično mirno," rekao je za Bloomberg Adriju Matej Krajnik iz kompanije Generali Investments.

 

 

"Ukoliko primirje potraje, što nije garantovano, tržišta će ga bez sumnje pozdraviti, pošto će to umanjiti nestabilnost," izjavio je za Bloomberg Daniel Murray, izvršni direktor EFG Asset Managementa. Pad cena nafte ublažiće inflacione pritiske i "doprineti očuvanju potrošačkih navika, a time i ukupnom ekonomskom rastu".

Zbog primirja je cena nafte prilično pala. U vreme pisanja članka barel severnoatlantske nafte brent kretao se oko 68 dolara, nivo na koji je pao nakon završetka rata između Izraela i Irana.

Izraelske akcije su posle američkog napada na Iran dostigle rekord

Izraelske akcije dostigle su nove rekorde, pošto su Sjedinjene Američke Države u nedelju izvele napad na iranske nuklearne objekte. Prošle nedelje je na lokalnom tržištu postignut najbolji nedeljni rezultat od maja 2020, a prema izveštajima stranih medija eskalacija konflikta između Irana i SAD izazvala je talas optimizma na lokalnom tržištu - kako među institucionalnim tako i individualnim, kao i stranim investitorima.

Bloomberg

 

Rast referentnog indeksa za 6,1 odsto prošle nedelje najveći je dobitak u prvoj nedelji bilo kog rata ili vojne operacije. Kako je za Bloomberg rekao Yaniv Pagot, potpredsednik trgovanja na berzi u Tel Avivu, tržište pokazuje "oprezni optimizam uprkos bezbednosnim okolnostima".

"Rast indeksa odražava povoljniju ocenu državnog rizika odnosno padajuću premiju rizika za Izrael," objasnio je u nedelju. U Izraelu su rast akcija predvodile banke, dok je proizvođač vojne opreme Elbit Systems beležio pad od preko dva odst

Procvat akcija u SAD: svaki dan hiljadu novih milionera

SAD su prošle godine svaki dan dobile više od hiljadu novih milionera, pri čemu je rast bogatstva podstakao prvenstveno skokovit rast tržišta akcija, otkriva novi izveštaj švajcarske banke UBS. Tokom 2024. godine širom sveta stvoreno je više od 684 hiljada novih milionera, od toga više od 379 hiljada u Sjedinjenim Američkim Državama. Celokupno svetsko bogatstvo uvećano je za 4,6 odsto, međutim "rast apsolutno nije bio proporcionalan i koncentrisao se pre svega na Ameriku", navodi UBS u dokumentu o globalnom bogatstvu za 2025. godinu.

Kao ključne faktore za svetski rast bogatstva izveštaj navodi stabilan američki dolar i procvat tržišta kapitala. U Evropi, Aziji i na Bliskom istoku rast je bila umerenija; među zemljama koje su na listi prosečnog bogatstva po odraslom stanovniku u američkim dolarima pale su i Belgija, Francuska i Nemačka.

Novi rekord Nvidije koja je sa prestola skinula Microsoft

Akcije kompanije Nvidia su se u sredu popele na rekordni nivo, a vodeći proizvođač čipova za veštačku inteligenciju postao je i najvrednija kompanija na svetu. Tokom trgovanja u sredu akcija je skočila za 4,3 odsto na 154,31 dolar, čime je nadmašila januarski rekord. Od najnižeg nivoa u aprilu, akcija je porasla za čak 63 odsto, što je uvećalo tržišnu kapitalizaciju kompanije za gotovo 1,5 biliona dolara.

Nakon skoka u sredu, Nvidia je postala i najveća berzanska kompanija na svetu, sa tržišnom kapitalizacijom od približno 3,77 hiljada milijardi dolara. Time je takođe prestigla Microsoft, čija vrednost iznosi 3,66 hiljada milijardi dolara.

despositphotos

 

Jensen Huang započeo prodaju akcije Nvidije

Izvršni direktor proizvođača čipova Nvidia Jensen Huang započeo je prodaju akcija kompanije na čijem je čelu, što je njegova prva transakcija u okviru plana koji mu omogućava da do kraja godine proda akcije u vrednosti do 865 miliona dolara. Huang je 12. najbogatiji čovek na svetu sa 126 milijardi dolara imovine, koju gotovo u celosti čine akcija Nvidije.

U periodu od 20. do 23. juna, Huang je realizovao prodaju 100.000 akcija u vrednosti od 14,4 miliona dolara, prema dokumentaciji podnetoj Komisiji za hartije od vrednosti u ponedeljak. Ova transakcija predstavlja deo novog programa 10b5-1, koji je implementiran u martu i objavljen u Nvidijinom kvartalnom izveštaju prethodnog meseca.

Evro na rekordu od septembra 2021.

Dok dolar pada, evro jača. To je takođe rezultat Trumpove politike i spekulacija oko toga ko će zameniti šefa Feda Jeromea Powella. Evro se u četvrtak kretao iznad vrednosti od 1,17 američkih dolara i dostigao najviši nivo u više od tri i po godine. U jednom trenutku evro je dostigao vrednost od 1,1745 dolara. Poslednji put je kurs evra bio tako visok u septembru 2021. Evro je ponovo imao koristi od slabljenja dolara.

Na valutnom tržištu su se intenzivirale spekulacije da bi Fed mogao da sniži kamate pre predviđenih rokova. Izgledi za snižavanje kamata oslabili su dolar u odnosu na sve ostale ključne valute tokom trgovanja. Dolar je oslabio usled objavljivanja Wall Street Journal izveštaja o potencijalnom nasledniku šefa Feda. Američki predsednik Donald Trump bi mogao da odluči o nasledniku već u septembru ili oktobru, iako je Powell na poziciji još do maja.

Razlozi za rast vrednosti evra kriju se u konvergenciji više faktora. Evro jača zahvaljujući fiskalnim merama u Evropi, slabljenju kredibiliteta Feda i akumulaciji spekulativnih pozicija na dolar. Dok Evropska centralna banka (ECB) nastavlja ciklus snižavanja kamatnih stopa, ključni pomak koji podržava jačanje evra došao je iz Nemačke, piše Euronews. Bundestag je u martu odobrio ustavni amandman koji vojnu i infrastrukturnu potrošnju izuzima iz strogog zakona o dužničkoj kočnici.

Bloomberg

 

Želim da investiram u zlato. Da li da to učinim preko ETF-a?

Investitorima koji žele da profitiraju od rasta cene zlata na raspolaganju je i kupovina ETF-ova (fondova koji se kotiraju na berzi). Zlato važi za klasičnu investiciju u vremenima neizvesnosti – trebalo bi da pruži sigurno utočište od inflacije, valutnih potresa i geopolitičkih napetosti. U poslednje vreme investicija u zlato ostvarila je i lep prinos, jer je njegova u jednoj godini porasla za 44,5 odsto. Trenutno se kreće na 3.350 dolara za trojsku uncu (31,1 gram).

"Pošto zlato ne donosi novčani tok (nema kamatu ili dividende), njegova glavna svrha je očuvanje vrednosti u neizvesnim uslovima," rekao je Lojze Kozole. Koje su prednosti i nedostaci?

Hrvati sa još jednim IPO: Za akciju Žita od 18,5 do 22 evra

"Odluka za IPO (prva javna ponuda, op. p.) bila je logična," saopštio je u četvrtak na predstavljanju detalja javne ponude kompanije Marko Pipunić, predsednik uprave Grupe Žito. Počela je u petak, 27. juna 2025, i trajaće do srede, 9. jula 2025.

Zainteresovanim investitorima će biti na raspolaganju ukupno 6,6 miliona akcija, a cena po akciji bi trebalo da se kreće između 18,5 i 22 evra. Ponuđene akcije uključuju novo emitovane akcije (4.371.535), sopstvene akcije (najviše milion) i akcije za prodaju (1.280.385).

Pored novo emitovanih akcija uprava Žita će ponuditi do milion svojih akcija, Marko Pipunić i njegova supruga Marijana Majić Pipunić će javnosti ponuditi dodatnih 896.270 odnosno 384.115 akcija.

Šta pratimo ove nedelje?

Utorak, 1. jul

• U evrozoni, Kini i SAD će objaviti proizvodni PMI.

• Na konferenciji ECB govoriće Christine Lagarde i Jerome Powell.

• U Nemačkoj će biti objavljeni podaci o nezaposlenosti

Sreda, 2. jul

• Eurostat će objaviti podatke o nezaposlenosti.

• Kina će biti domaćin Svetskog mirovnog foruma.

• Tesla će objaviti podatke o prodaji automobila u drugom kvartalu.

Četvrtak, 3. jul

• U evrozoni, Kini i SAD će biti objavljeni podaci o kompozitnom PMI.

• U SAD će biti objavljen izveštaj o novim radnim mestima i nezaposlenosti

Petak, 4. jul

• U SAD će berze biti zatvorene zbog praznika.

• Trumpov rok za potpisivanje njegovog budžetskog zakona.

• U Nemačkoj će biti objavljeni podaci o fabričkim porudžbinama.

• U Francuskoj će biti objavljeni podaci o industrijskoj proizvodnji.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar