Pregled berze - kineski AI šok, pad 'veličanstvene sedmorke' i otrežnjenje za Muska

Proteklu nedelju na berzama obeležile su sve veće sumnje u opravdanost ogromnih ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju (AI), iako su tehnološke kompanije objavile ohrabrujuće poslovne rezultate. Talas panike na zapadnim tržištima pokrenuo je još pre više od nedelju dana uspon kineskih AI modela kompanija Moonshot AI i Alibaba. Njihove impresivne mogućnosti ukazuju na to da Kina ne samo da sustiže SAD u tehnološkoj trci već to čini uz znatno niže troškove, dok su njeni modeli pritom otvorenog koda.

Ako se tome doda i eskalacija sukoba između SAD i Irana, koja je praktično ponovo zatvorila Ormuz, uz istovremenu blokadu Crvenog mora od hutskih pobunjenika, investitori pred ulazak u završnicu 2026. godine zaista nemaju mnogo razloga za optimizam.

Izbrisano gotovo 800 milijardi dolara vrednosti Mag7

Američki indeks Nasdaq 100 u petak je naglo pao i zabeležio prvi uzastopni nedeljni gubitak od kraja marta, pod pritiskom skoka cena nafte i rasprodaje tehnoloških akcija koje su prethodno snažno rasle zahvaljujući bumu ulaganja u veštačku inteligenciju. Indeks proizvođača poluprovodnika na Filadelfijskoj berzi dodatno je oslabio za 4,25 odsto, čime je julski pad produbljen na gotovo 17 odsto, što ga stavlja na put ka najgorem mesečnom rezultatu od juna 2022. godine.

Korpa akcija maloprodajnih kompanija koju prati Goldman Sachs zabeležila je najveći mesečni pad od aprila 2022. Posebno se izdvojio SanDisk, čije su akcije bile među najuspešnijima ove godine, ali su u petak potonule gotovo 11 odsto, što je bio najveći dnevni pad među kompanijama iz indeksa S&P 500.

Vrhunac rasprodaje dogodio se u četvrtak, kada je tržišna vrednost američkih tehnoloških giganata iz grupe "veličanstvena sedmorka" (engl. Mag7) smanjena za gotovo 800 milijardi dolara. To je njihovo najveći jednodnevni pad od rasprodaje izazvane carinama u aprilu 2025. Indeks koji prati ovu grupu kompanija pao je za 4,8 odsto, čime je izbrisano 797 milijardi dolara tržišne kapitalizacije. Rasprodaja je spustila indeks S&P 500 za 1,2 odsto, dok je tehnološki Nasdaq 100 izgubio 1,9 odsto.

Elon Musk razočarao

Nizu loših vesti pridružili su se i razočaravajući poslovni rezultati Tesle. Akcije kompanije zabeležile su najveći jednodnevni pad u poslednjih godinu dana, nakon što su slabiji kvartalni rezultati otvorili nova pitanja o planu Elona Muska da proizvođača električnih automobila transformiše u kompaniju fokusiranu na veštačku inteligenciju i robotiku.

Dobit kompanije u drugom kvartalu znatno je podbacila u odnosu na očekivanja Wall Streeta, dok su izdaci za ambiciozne razvojne projekte porasli na 5,8 milijardi dolara. Zbog toga je Tesla prvi put u poslednje dve godine zabeležila negativan slobodan novčani tok. Kompanija i dalje očekuje da će kapitalna ulaganja ove godine premašiti 25 milijardi dolara, a rukovodstvo sada najavljuje još veće investicije.

Na potezu Fed

Konkurencija iz Kine, rat u Iranu i strah od pucanja AI berzanskog balona dodatno povećavaju pritisak na američke Federalne rezerve, koje će ove nedelje odlučivati o kamatnim stopama. Pored geopolitičkih tenzija i tehnološke trke, investitori će pažljivo pratiti i, prema očekivanjima, najintenzivniju nedelju objava poslovnih rezultata kompanija za drugi kvartal. Istovremeno, rast cena nafte nagoveštava novo jačanje inflacionih pritisaka, zbog čega tržišta sve više spekulišu da bi Fed mogao čak i da podigne kamatne stope.

"Ova nedelja bila je veoma konfuzna za tržišta akcija zbog sukoba na Bliskom istoku, ali to nije ništa novo – traje već neko vreme", rekao je krajem prošle nedelje za Bloomberg Scott Ladner, glavni investicioni direktor u Horizon Investmentsu. "Ono što se promenilo jeste nagli rast prinosa na obveznice, nakon što su strahovi od inflacije i kretanja kamatnih stopa uznemirili investitore, dok su cene sirove nafte snažno porasle. Naredna nedelja mogla bi biti povoljnija za akcije, ali samo ako poslovni rezultati opravdaju njihove visoke tržišne valuacije."

Evropske prilike

Mnogo je neizvesnosti i uslovnih scenarija, a malo izvesnosti - tako bi se ukratko mogla opisati makroekonomska situacija u SAD i njen uticaj na tržišta kapitala.

Ipak, jedna svetla tačka dolazi iz Evrope. U poslednjih šest nedelja, dok su investitori napuštali skupe akcije povezane sa industrijom čipova, a volatilnost na tržištima rasla, evropske berze uspele su da nadmaše većinu globalnih konkurenata. Indeks Stoxx 600 od kraja maja porastao je oko tri odsto, dok je američki S&P 500 pao 2,2 odsto, a južnokorejski Kospi čak 21 odsto.

To je delimično posledica stabilnih profita evropskog finansijskog sektora i poboljšanih izgleda za zarade kompanija. Tehnološki sektor čini svega osam odsto indeksa Stoxx 600, dok finansijski sektor ima udeo od 26 odsto, zbog čega je Evropa znatno manje izložena neizvesnosti povezanoj sa ulaganjima u razvoj veštačke inteligencije. Nasuprot tome, tehnološke kompanije čine čak 36 odsto indeksa S&P 500.

S druge strane, evropska tržišta znatno su izloženija geopolitičkim rizicima od američkih, pre svega zbog energetske zavisnosti kontinenta od energenata sa Bliskog istoka. Zato ostaje otvoreno pitanje kakve će posledice imati najnovija eskalacija sukoba u Iranu, tokom koje je cena brenta nakratko skočila do 100 dolara po barelu.

"Pitanje da li evropska tržišta imaju veći potencijal od američkih i dalje ostaje otvoreno", kaže Tomaž Arih, stručnjak za upravljanje portfeljima u Sava Infondu.

"Evropske akcije trenutno imaju više karakteristika koje bi mogle da podrže nastavak pozitivnog trenda - od povoljnijih valuacija do postepenog poboljšanja makroekonomskog okruženja. Ipak, evropskom tržištu i dalje nedostaju snažne strukturne priče koje bi privlačile globalni kapital u istoj meri kao američki tehnološki giganti, koji ostaju glavni pokretač rasta američkog, ali i globalnog tržišta. Istovremeno, Evropa ostaje izloženija mogućim novim geopolitičkim krizama i usporavanju privrede."

Dodatni pritisak na tržišta krajem nedelje izazvao je i američki predsednik Donald Trump, koji je uveo novi talas carina za robu iz 60 zemalja. Glavna meta bila je Evropska unija, pošto je Trump tokom vikenda najavio recipročne carine, optužujući Brisel za, kako tvrdi, nepravedan odnos prema američkim tehnološkim gigantima, predvođenim Googleom, kao i zbog kazni koje im izriče Evropska komisija.