Američki fjučersi padaju zbog rizika od eskalacije na Bliskom istoku

Fjučersi na akcije su pali, jer sve jače spekulacije da će Sjedinjene Američke Države direktno da podrže Izrael u ratu protiv Irana podstiču geopolitičku neizvesnost i zabrinutost zbog inflatornih posledica rasta cena nafte.

Ugovori na S&P 500 indeks pali su za 0,8 odsto na dan kada su američka berza i trgovanje državnim obveznicama zatvoreni zbog praznika. Evropski Stoxx 600 oslabio je za 0,6 odsto, što indeksu preti da zabeleži treći dan uzastopnih gubitaka. Azijske akcije pale su za više od jedan odsto.

Cena Brenta porasla je iznad 78 dolara po barelu, produžavajući dobitke u nedelji u kojoj je tržišna reakcija na sukobe na Bliskom istoku najizraženija upravo na tržištu nafte. Dolar je ojačao za 0,2 odsto u odnosu na korpu valuta.

Sentiment među investitorima postao je oprezniji nakon što je Bloomberg izvestio da visoki američki zvaničnici pripremaju mogući napad na Iran u narednim danima. Tržišta su već bila uzdrmana nakon što je Federalne rezerve snizile procene rasta za ovu godinu i prognozirale višu inflaciju.

"Ako SAD zaista udare, slediće snažna, impulsivna reakcija", rekao je Neil Wilson, investicioni strateg kompanije Saxo UK. "Niko neće želeti da ulazi u velike dugoročne pozicije".

Bloomberg

Donald Trump već danima javno razmatra mogućnost udara na Iran. U sredu je rekao novinarima u Beloj kući da više voli da donese "konačnu odluku jednu sekundu pre nego što to mora", jer je situacija vrlo promenljiva.

"Verovatnoća da se SAD uključe u sukob trenutno je prilično visoka", rekla je Anna Rosenberg, šefica sektora za geopolitiku u Amundi Investment Institute-u.

"Za SAD je ovo prilika da uklone veliku geopolitičku glavobolju, a to je mogućnost da Iran razvije nuklearno oružje", izjavila je Rosenberg za Bloomberg TV. "Ali, svaka akcija nosi posledice. Trump će morati da donese zaista tešku odluku".

U nizu odluka o monetarnoj politici širom Evrope, Banka Engleske zadržala je referentnu kamatnu stopu na 4,25 odsto. Iako je takav ishod bio očekivan, više članova odbora nego što se predviđalo glasalo je za smanjenje stope. Funta je najpre oslabila, ali je potom nadoknadila gubitak.

Ranije tog dana, Švajcarska narodna banka snizila je referentnu kamatnu stopu na nulu kako bi obeshrabrila investitore da dodatno jačaju franak, koji je od početka godine ojačao za skoro 10 odsto u odnosu na dolar. U Norveškoj su zvaničnici iznenadili tržišta prvom postpandemijskom korekcijom naniže.

Neki od ekstremnih scenarija u slučaju jačeg američkog angažmana u ratu Izraela i Irana mogli bi da poguraju cene nafte čak i na 130 do 150 dolara po barelu, posebno ako Iran uzvrati u punom kapacitetu, rekla je Jennifer McKeown, glavna globalna ekonomistkinja kompanije Capital Economics Ltd. Takav razvoj događaja, prema njenim rečima, zaustavio bi dalje ublažavanje monetarne politike centralnih banaka.

"Iako bi centralne banke želele da veruju da je to privremeni šok, mislim da bi bilo veoma hrabro s njihove strane da u takvoj situaciji snižavaju kamatne stope", rekla je McKeown za Bloomberg TV.

Prema anketi među analitičarima i trgovcima, fjučersi na Brent uključuju geopolitičku premiju od oko 8 dolara po barelu otkako su prošle nedelje počeli uzajamni napadi Izraela i Irana. Uključivanje SAD u sukob dodatno bi povećalo tu premiju, ali bi njen tačan obim zavisio od prirode američkog angažmana, navelo je devet anketiranih stručnjaka.

Glavni pomaci na tržištima:

Akcije

• Fjučersi na S&P 500 pali su za 0,8 odsto (u 10:52 po njujorškom vremenu)

• Fjučersi na Dow Jones pali su za 0,8 odsto

• Stoxx Europe 600 pao je za 0,6 odsto

• MSCI World indeks oslabio je 0,3 odsto

Valute

• Bloomberg Dollar Spot indeks porastao je 0,2 odsto

• Evro pao 0,1 odsto na 1,1465 dolara

• Britanska funta nepromenjena na 1,3423 dolara

• Japanski jen oslabio je 0,4 odsto na 145,66 jena za dolar

Kriptovalute

• Bitcoin pao 0,6 odsto na 104.179,82 dolara

• Ether pao 1,3 odsto na 2.497,34 dolara

Obveznice

• Prinos na 10-godišnje američke obveznice ostao je gotovo nepromenjen na 4,39 odsto

• Prinos na nemačke 10-godišnje obveznice porastao je za dva bazna poena na 2,51 odsto

• Prinos na britanske 10-godišnje obveznice porastao je za tri bazna poena na 4,52 odsto

Roba

• Nafta WTI porasla je 2,6 odsto na 77,06 dolara po barelu

• Cena zlata pala je 0,1 odsto na 3.365,92 dolara po unci

(Ovu priču je pripremio Bloomberg uz pomoć automatizovanih alata).

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar