Microsoft i Alphabet u padu posle objave rezultata, DJIA jači nego ikad

Akcije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) zaključile su trgovanje u utorak mešovito, pri čemu su najviše pažnje privukla dva tehnološka giganta - Alphabet i Microsoft, koji se nisu proslavili na trgovanju nakon objave finansijskih rezultata. U međuvremenu, investitori čekaju na odluku Federalnih rezervi (Fed) koje će u sredu prelomiti o daljem kretanju kamatnih stopa, a posmatrači tržišta očekuju da će one ostati na istom nivou kao i dosad.

S&P 500 je drugog radnog dana nedelje trgovanje završio u blagom minusu od 0,06 odsto, spustivši se sa nedavno dostignutog istorijskog rekorda. S druge strane, Dow Jones Industrial Average je bio jači za 0,35 odsto i premašio je 38.467 poena, što označava još jedan u nizu postavljenih rekorda ove godine, kada je u pitanju vrednost indeksa na kraju trgovanja. Tehnološki Nasdaq 100 je pao za 0,68 procenata.

Ulagači su očekivali više od Alphabeta i Microsofta, koji su ranije vukli širi rast akcija na krilima razvoja veštačke inteligencije. Ni jednu ni drugu kompaniju ovog puta nije spaslo to što su, uopšteno gledano, ostvarile pozitivne kvartalne rezultate.

Prema pisanju Bloomberga, bruto prihodi (isključujući isplate partnera) Alphabeta iznosili su 72,32 milijarde dolara za tromesečje koje se završilo 31. decembra i to je bilo bolje od 71 milijarde, koliko su analitičari predviđali. Neto prihod je bio 1,64 dolara po akciji, u poređenju sa procenom Wall Streeta od 1,59 dolara po akciji. Međutim, prihod u osnovnom delu poslovanja Alphabeta - onom koji se odnosi na pretraživanje i finansiran je oglašavanjem - iznosio je 48,02 milijarde dolara, što je za dlaku omašilo projekciju analitičara od 48,15 milijardi i dovelo do pada akcija kompanije u produženom trgovanju.

Kada je u pitanju Microsoft, njegove deonice takođe su zabeležile pad u kasnom trgovanju, iako je korporacija postigla najveći rast bruto prihoda od 2022. godine - od 18 odsto (na 62 milijarde dolara). Dobit je iznosila 2,93 dolara po akciji. Analitičari koje je anketirao Bloomberg u proseku su očekivali zaradu po akciji od 2,78 dolara, pri prihodu od 61,1 milijardu dolara.

Prodaja usluga u klaudu platforme Azure porasla je za 30 procenata - u poređenju sa skokom od 29 odsto u prethodnom kvartalu - što je premašilo rast od 28 odsto koji su prognozirali analitičari. Ipak, verovatno je da su neki investitori računali na veći pomak u tom domenu.

Bloomberg Dollar Spot Index je posle zatvaranja berzi beležio pad od 0,07 odsto. 

 

Prinosi od američkih desetogodišnjih obveznica pali su za preko pet baznih poena, držeći nivo od 4,038 odsto. 

Cena zlata je ojačala za 1,46 odsto, na 2.054,9 dolara za uncu. Kako je Bloomberg Adria ranije pisala, ovaj plemeniti metal je krajem prošle godine dostigao novi rekord usred rasta očekivanja da će kamatne stope u SAD početkom 2024. napokon početi da padaju, uprkos naporima Feda da smiri optimizam investitora. Većina analitičara iz regiona iskazala je pozitivan stav po pitanju rasta cena zlata u 2024, a kao glavne razloge za to uglavnom su navodili geopolitičku i ekonomsku nestabilnost.

 

Američka sirova nafta West Texas Intermediate (WTI) koštala je 77,82 dolara za barel, što je skok od 1,37 odsto. Naftna kompanija Saudi Aramco odustala je od plana da poveća svoj kapacitet proizvodnje nafte, što predstavlja veliki preokret koji će postaviti pitanje o pogledu Saudijske Arabije na buduću potražnju za naftom.

Iznenadni potez dolazi nakon što je najveći svetski proizvođač nafte u novembru rekao da napreduje "veoma dobro" sa projektom vrednim više milijardi dolara za povećanje kapaciteta na 13 miliona barela dnevno do 2027. godine, dok potražnja u Kini i Indiji nastavlja da raste. Saudijska Arabija trenutno ima kapacitet od 12 miliona i proizvodi oko devet  miliona dnevno, nakon što je obuzdala proizvodnju kao deo napora OPEC+ da oživi svetsko tržište nafte i spreči pojavljivanje viška.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar