Norveški državni fond izgubio 74 milijarde dolara u prvom kvartalu

Gubitak fonda od 74 milijarde dolara izazvan je ratom u Ukrajini i zatvaranjem u Kini usled virusa COVID-19

Akcije u vlasništvu fonda, čija je vrednost 1,3 biliona dolara, zabeležile su pad vrednosti od 5,2 dsto, dok su obveznice pale za 4,6 procenata

Norveški državni investicioni fond vredan 1,3 biliona dolara, ujedno i najveći na svetu, objavio je prvi kvartalni gubitak od 2020. godine, usled ruske invazije na Ukrajinu i karantin u Kini, dva događaja koji su uneli turbulenciju na tržište. 

Prema izveštaju od četvrtka, fond sa sedištem u Oslu izgubio je 74 milijarde dolara u prvom kvartalu ove godine. Akcije u kojima se nalazi najveći deo investicija pale su 5.2 odsto,  dok je zabeležen pad na tržištu fiksnih prinosa, odnosno na tržištu obveznica, od 4.8 procenata.

Najveći svetski vlasnik kompanija kojima se trguje na berzi, suočio se sa pogoršanjem predviđanja za buduće poslovanje i pre nego što je ruska invazija na Ukrajinu izazvala negativne efekte na globalno tržište. Izvršni direktor Nikolai Tangen upozorio je još u januaru da se rast koji fond beleži poslednjih 25 godina verovatno neće nastaviti imajući u vidu rekordno niske kamatne stope, tržište akcija koje je dostiglo istorijski maksimum i inflaciju koja će „dugo ostati visoka“.

„Prvi kvartal karakterišu geopolitičke turbulencije, koje su takođe uticale na tržište“, izjavio je zamenik izvršnog direktora Trond Grande u saopštenju.

Norveška je 27. februara odlučila da proda rusku imovinu iz svog fonda, kao odgovor na invaziju na Ukrajinu. Međutim, u tom procesu je naišla na problem sa izvršenjem svoje odluke, nakon što je Rusija zabranila stranim investitorima da obavljaju trgovinu na njihovim berzama.

Centralna banka Norveške saopštila je da će se oglasiti sa preporukom povodom ukidanja zamrzavanja ulaganja fonda u Rusiju tek kada se situacija na tržištu normalizuje, kada će biti predstavljene i detaljnije preporuke o sprovođenju prodaje.

Gubitak fonda po osnovu ulaganja u akcije u Rusiji mogao bi da iznosi nešto manje od 2,8 milijardi dolara prema procenama predstavljenim 3. marta, pri čemu se procenjuje da je udeo u vlasništvu vredan 2,5 milijarde kruna (285 miliona dolara) što je manje od ukupne vrednosti udela koja je na kraju prošle godine iznosila 27 milijardi kruna.

Osnovan 1990. godine, kako bi investirao norveške prihode od nafte i gasa u inostranstvu, fond ima portfolio od oko 9.000 akcija, i poseban fokus na ulaganja u obnovljive izvore energije od kraja prošle godine.

I pored svega navedenog, ukupan prinos fonda bio je za 0,66 procentnih poena viši od referentne vrednosti.